SRBIJI UCENAMA HOĆE DA OTMU PŠENICU I KUKURUZ: Planeti preti glad, veliki pritisak na našu zemlju

Autor: Biljana BOJIĆ

Vesti

13.04.2022

18:01

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Pritisci po raznim osnovama stižu sa svih strana, a posebno se ističe jedna moćna i navodno prijateljska zemlja EU.

SRBIJI UCENAMA HOĆE DA OTMU PŠENICU I KUKURUZ: Planeti preti glad, veliki pritisak na našu zemlju

Usled ruske agresije na Ukrajinu, kojoj se ne nazire kraj, svet je na ivici ekonomskog kolapsa. A deo tog kolapsa je i Srbija, koja se suočava sa stvarima koje su nam pre samo nekoliko meseci bile nezamislive. Između ostalog, da će nas mnogo veće zemlje, članice Evropske unije, ucenjivati zbog hrane i pokušavati da nam otmu pšenicu i kukuruz.

Ali da krenemo od globalne situacije jer u njoj i leži uzrok onoga sa čime se i mi suočavamo. Planeti, kako upozoravaju svetski stručnjaci, preti glad. Pre svega afričkim zemljama. Što se tiče Evrope, hrane će biti, samo je pitanje po kojim cenama. Tačnije, pitanje je samo da li će one biti mnogo ili ekstremno visoke. Jer inflacija divlja svuda - od Amerike do Balkana.

Stanković: Da gledamo svoje interese

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da bi i u turbulentnim svetskim okolnostima Srbija trebalo da ostane dosledna politici prioriteta svojih nacionalnih interesa:

- Političke ucene bi trebalo staviti ad akta i voditi se ekonomskom logikom, Srbija će prodati robu onom ko na tržištu ponudi više. Nemamo obavezu da bilo kome poklanjamo bilo šta ili da ne poštujemo ekonomsku logiku, kojom se upravo svi u svetu rukovode, pa i oni koji bi od nas da uzmu hranu. A da, pri svemu tome, vodimo računa o zalihama koje su neophodne za našu državu.

NUKLEARNI UDAR

U Srbiji pak nema naznaka da će biti poremećaja na tržištu pošto imamo dovoljne količine energenata i hrane. Ali upravo zato naša država je na udaru moćnih država koje ne biraju sredstva da dođu do cilja. A cilj je upravo ono što mi imamo, pre svega, žitarice.

Rast cena žitarica

PŠENICA

berza 11. april 12. april

Čikago 397 406

Pariz 418 432

KUKURUZ

Čikago 310 306

Pariz 356 360

* dolara po toni

- Ni do sada nas nisu štedeli, od pitanja Kosova preko Republike Srpske i evrointegracija do veza s Kinom, a naročito sada zbog odnosa s Rusijom i odbijanja da im uvedemo sankcije... Ali ova pomama za našom pšenicom i kukuruzom gotovo da prevazilazi sve te pritiske. Ne nazire se kraj ukrajinske krize, svi su zato u panici od vrtoglavog skoka cena, energetske i, posledično, ekonomske kataklizme. Sve to je, međutim, nadmašio strah od praznih rafova i gladi! Mnogi u svetu histerično traže osnovne životne namirnice. Ne prezaju ni od čega da bi se obezbedili. Zato se i Srbiji, koja se, zahvaljujući mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića, obezbedila na vreme, preti otimanjem i pšenice i kukuruza, uz ucene da će biti zaustavljen naš put u EU ako im ne obezbedimo namirnice. Ludo vreme, šta drugo da kažem - priča sagovornik Srpskog telegrafa iz Vlade Srbije.

brojka

60%

SVETSKE PROIZVODNJE SUNCOKRETOVOG ULJA OTPADALO NA UKRAJINU

U nerealnim zahtevima ističe se, kako dodaje, naročito jedna članica EU, koja je, inače, među desetak najrazvijenijih zemalja sveta, a ne zaostaje ni region:

- Ako im se odgovori da će Srbija izaći u susret koliko je u mogućnosti, jer su prioritet naši građani, ponašaju se kao uvređene mlade. I onda prelaze na teren političkih ucena.

Skok cena za dan

roba 11. april 12. april

Nafta 101,6 105

Gas 1.155 1.170

Ugalj 300 320

Struja 218 222

Zlato 62.963 63.263

Bakar 10.200 10.235

* cene su u dolarima za barel, hiljadu kubnih metara gasa, tonu, megavat, uncu i tonu

Upravo je na to, podseća naš sagovornik, nedavno ukazao i predsednik Vučić, konstatujući da nad nama u svakom trenutku lebdi, figurativno rečeno, nuklearni udar, a to su sankcije protiv Srbije i zaustavljanje našeg evropskog puta.

Da se na rast cena hrane i na manju ponudu žitarica moralo računati još od samog početka rusko-ukrajinskog sukoba, ukazuje u razgovoru za Srpski telegraf i glavna urednica magazina Biznis i Ekonometar Radojka Nikolić. I to iz najmanje dva razloga: nastaće problemi s energentima i smanjiće se proizvodnja žita i ulja. Jer, kako ističe Nikolićeva, Ukrajina i Rusija su žitnice Evrope: Rusija ima 30 odsto, a Ukrajina 20 odsto udela u svetskom prometu pšenice i kukuruza.

- Uz to, Ukrajina je najveći svetski proizvođač suncokretovog ulja, oko 60 odsto, dok je Rusija na drugom mestu. Ako na to dodate da Rusija u svetskom snabdevanju gasom učestvuje s oko 30 odsto, a u Evropi s oko 40 odsto, pa se na to još dodaju značajni udeli u snabdevanju naftom i ugljem, jasno je kako dolazi do poremećaja. Sukobi i posebno sankcije uvedene Rusiji sve su to poremetili, a pokidani lanci snabdevanja uvek izazivaju rast cena - objašnjava naša sagovornica.

Šri Lanka u bankrotu, tamo se sve raspada

Koliko opasan scenario preti mnogima u svetu usled nestašice hrane i goriva, ilustruje slučaj Šri Lanke.

Ova država, gde sada besne i protesti, bankrotirala je po svom inostranom dugu od 51 milijarde dolara. Hrane nema, a sve, između ostalog, i zbog svega što se događa u svetu.

DRŽAVNI BUDŽET

Šta da radi Srbija? Na svetski rast cena, odgovara, ne možemo da utičemo, ali možemo da povećamo proizvodnju hrane.

- Potrebno je olakšati položaj proizvođačima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u najvećoj mogućoj meri da bismo imali dovoljno hrane i za nas i za izvoz. Cene hrane će biti veće u narednim mesecima, to je neizbežno, zbog skupih energenata i troškova proizvodnje, ali država ima mehanizme kojima može da napravi niz pogodnosti za proizvođače hrane. Uostalom, veće cene hrane će doneti i veći PDV u državni budžet. Ovo su vanredni uslovi rada i života za Evropu, a time i za nas, pa bi zato trebalo preduzimati i vanredne mere - zaključuje Nikolićka.

Bonus video:

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.