SASLUŠAN ALBANAC KOJI JE PUCAO NA SRPSKU DECU NA BADNJI DAN: Tužilaštvo zatražilo pritvor za Azema Kurtaja
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Tužilaštvo je zatražilo meru zadržavanja za Kurtaja.
Foto: Kosovo online, Printscreen
Sudsko saslušanje Azema Kurtaja osumnjičenog da je 6. januara pucao na dva srpska dečaka u Štrpcu, održano je danas, prenosi prištinska Koha.
Saslušanje je bilo zatvoreno za medije, a sud na čelu sa sudijom Sahitom Krasnićijem saopštio da će mediji biti obavešteni o odluci saopštenjem za javnost, prenosi Kurir.
Tužilaštvo je zatražilo meru zadržavanja za Kurtaja.
Podsetimo, rođaci Stefan Stojanović (11) i Miloš Stojanović (21) ranjeni su na Badnji dan oko 15 sati u Gotovuši kod Štrpca na KiM kad je na njih, bez ikakvog povoda, iz vozila u pokretu pucao Albanac.
Deca su u trenutku napada išla pored puta i nosila Badnjak kad je napadač na njih otvorio paljbu. Jedan dečak je pogođen u šaku, drugi u rame, ali nisu životno ugroženi.
Osumnjičeni (33) za ranjavanje je pobegao, ali je posle skoro dva sata lociran i uhapšen.
BONUS VIDEO:
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (1)
Slobodan Grašić
24.01.2023 02:45
Trebalo bi da prestanemo sa svojim masochizmom i da stvari nazivamo pravim imenima. To nisu Albanci, već Šiptari. Albanijom (Αλβανία), ili Alaunijom (Αλαουνία) u antičko vreme i u Vizantiji nazivana je oblast Kavkaza istočno od Jermenije do Kaspijskog mora. Reči Albanija i izvedenice ne postoje u šiptarskom jeziku. Zemlja se zove Shqipëri (Šćiperi) ili Shqipëria (Šćiperia), zvanično Republika e Shqipërisë. Jezik je šiptarski, shqipja [šćipja] ili gjuha shqipe (gjuha šćip), i ima dva glavna dijalekta: Tosk na jugu zemlje, na kojem se zasniva standardni šiptarski jezik, i Gheg koji se govori na severu zemlje i na Kosovu i Metohiji. Imenice imaju neodređeni određen oblik. Shqiptar (Šćiptar), množina Shqiptarë, je neodređeni oblik pripadnika šiptarskog naroda sa određenim oblikom Shqiptari (Šćiptari), množina Shqiptarët (Šćiptart). Neodređeni oblik za Šiptarku je Shqiptare (Šćiptare), množina Shqiptare, a određeni Shqiptarja (Đćiptarja), množina Shqiptaret (Šćiptaret). Dakle, naziv Šiptar uopšte nije pogrdan, kako to oni tvrde, jer sami sebe tako zovu. Zato predlažem da ih zaista nazivamo pogrdno Šiftarima, kako su ih zvali pre drugog svetskog rata, jer to i zaslužuju. To što tvrde da šiptarski jezik spada u ilirske jezike samo je njihova pusta želja. Do početka 3. veka n.e. Iliri su bili potpuno integrisani u Rimsko Carstvo, kao i Gali u Francuskoj, Iberi i Kelti u Španiji itd. Poput italijanskog, francuskog, španskog i rumunskog i šiptarski jezik nastao je od latinskog i spada u romanske jezike. Nekada rasuti po većem delu Balkana, osim Grčke i Bugarske, posle pada Rimskog Carstva Šiptari su bili ostatak nekadašnjih Ilira na teritoriji sadašnje Šćiperije. Posle velikih seoba Srba 1690. i 1740. opustele Metohiju i Kosovo Turci su naseljavali islamizovanim Šiptarima pretežno iz Malesije, a ovi su strategijom pasivne, odnosno tihe invazije nastavili da potiskuju Srbe.