DANI KADA SE PISALA ISTORIJA! RATNE PRIČE JUNAKA KOŠARA (1): Krvavi pakt NATO i OVK!

Bitka za Košare! Tri reči koje su u dušu svakog rodoljubivog Srbina utkane nakon strašnih dana NATO agresije 1999. Košare, karaula na granici SR Jugoslavije i Albanije, bila je ključna tačka na kojoj je zaustavljen planirani kopneni prodor neprijatelja na našu teritoriju.

U tih dva meseca, od Vaskrsa 9. aprila do 10. juna, sabrane su priče o najvećem herojstvu znatno malobrojnijih pripadnika naše vojske pred neprijateljem čiji je cilj bio da uđe u državu koja se branila, pre svega, pred snagama najmoćnije vojne alijanse sveta. Deo tih priča naći ćete u ovom serijalu, koji Republika posvećuje junacima Srbije. Da se nikad ne zaborave...

Pripreme za kopneni proboj državne granice, koji je agresor pokušao 1999, tokom zločinačke NATO akcije, s teritorije Albanije, prvo na području karaule Košare, a potom na području Paštrika, zapravo su počele još daleke 1990. U periodu od 1990. do 1997. realizovane su obimne pripreme za šiptarsku oružanu pobunu na Kosovu i Metohiji.

Tokom 1991. i 1992. u tajnim logorima u Albaniji vojnu obuku je završilo oko 20.000 terorista.

Američka obaveštajna služba CIA je u logorima blizu jugoslovensko-albanske granice obučavala šiptarske teroriste. Bez Albanije, Nemačke i SAD ne bi bilo ni terorističkog OVK. Te tri zemlje su stvorile, pripremile, naoružale OVK i preko te organizacije izazvale rat na Kosmetu.

Sistematskim ubacivanjem terorista i naoružanja sa svoje teritorije na Kosmet Albanija je sprovodila neprekidnu agresiju na SRJ, koja je posebno došla do izražaja tokom pobune Albanije protiv režima Salija Beriše, u prvoj polovini 1997, kada je došlo do potpunog raspada albanskih oružanih snaga i krađe 650.000 komada raznovrsnog oružja, 20.000 tona eksploziva i 1,5 milijardi metaka iz vojnih skladišta, kao i u periodu neposredno posle toga. To oružje je došlo u ruke organizovanih bandi u čijem je sastavu bio i znatan broj Šiptara s Kosmeta. Pobunjenici su 12, 13, i 14. marta opljačkali, srušili i zapalili gotovo svih 55 karaula, koliko ih je bilo na granici prema SRJ. Posle toga Albanija je u potpunosti prestala da obezbeđuje državnu granicu prema SRJ, čime su naširoko otvorena vrata za ilegalne prelaske.

Za izvođenje kopnene operacije na Kosmetu u Albaniji se nalazilo oko 15.000 pripadnika OVK. Tim snagama pomoć su pružile jedinice MUP i vojske Albanije, u kojima je izvršena mobilizacija rezervnog sastava, a grupisane su prema našoj granici, gde je bilo raspoređeno oko 5.000 vojnika. Prema svim elementima, Albanija je direktan učesnik u agresiji na SR Jugoslaviju.

TAKTIČKI PODACI: ŠTA JE BIO PLAN NEPRIJATELJA I KAKO JE PROPALA NJEGOVA REALIZACIJA - KRVAVI PAKT
NATO I OVK

Foto: Privatna arhiva

NATO je za napad na karaulu Košare pripremio četiri brigade šiptarskih terorista OVK na severu Albanije, pripremio i angažovao oružane snage Republike Albanije - Drugu pešadijsku diviziju, zatim dobrovoljce iz zapadnih zemalja, s Bliskog istoka, iz Afrike, plaćenike iz BiH, Hrvatske... I sopstvene snage, pre svega specijalne timove i instruktore.

Pripremio je u prvom ešalonu 6.000-8.000 ljudi da uz podršku NATO avijacije i albanske artiljerije 9. aprila krenu u klasičan proboj na pravcu naših karaula Morina i Košare.
Snage za napad raspoređene su na pravcu karaule Košare, snage za demonstrativni napad na pravcu karaule Morina, snage za obezbeđenje i artiljerijsku podršku u rejonu sela Padež, odnosno sela Koljdeti, rezerva u rejonu jezera između Tropoje i prevoja Morina, s tenkovskom četom i snage za komandovanje u Tropoji i selu Padež i istureno komandno mesto u rejonu objekta Maja e Uljeza tt. 1822. Šiptarske terorističke snage na teritoriji Metohije, u rejonu Jablanice, Meje, Radonjičkog jezera, jačine su oko 300 terorista i grupa od oko 20 terorista - u rejonu sela Batuša i Škoza.

U rejonu karaule Košare, neposredno pre napada iz Albanije, bilo je 119 vojnika i sedam starešina iz sastava našeg 53. graničnog bataljona (u trenutku napada granicu je branilo 112 graničara - 105 vojnika i sedam starešina) i osam vojnika iz sastava 125. motorizovane brigade na minobacačima 82 mm u neposrednoj blizini karaule.

Graničari s karaule Košare bili su raspoređeni u rejonu dužine 7,7 kilometara. Prednji kraj odbrane nije bio uspostavljen. To je po planu trebalo da se realizuje 10. aprila u šest časova, ali je odloženo za dva-tri dana da bi se preformirale borbene grupe u formacijske jedinice i imalo dovoljno vremena za podilaženje prednjem kraju i dovođenje mobilisanih jedinica pravcem Kosovska Mitrovica-Klina-Peć-Dečane. Na dubinskom obezbeđenju granice iz 125. motorizovane brigade bilo je angažovano oko 250 ljudi raspoređenih od Dečana do sela Ponoševac.

Foto: www.profimedia.rs

Cilj napada neprijatelja bio je da uz avio i artiljerijsku podršku energičnim napadom šiptarskih terorističkih snaga u prvom ešalonu probiju odbranu naših snaga, spoje se s ostavljenim delovima svojih snaga u rejonu Meje i Baranskog luga, ovladaju komunikacijom Dečane-Đakovica, raseku snage odbrane u Metohiji, stvore uslove za dalja dejstva i uništenje naših snaga. Realizacijom prvog dela kopnene operacije naše snage oko Đakovice bile bi blokirane i odvojene od prizrenskih, što bi stvorilo uslov za širu agresiju.

Zbog toga je agresor uporno držao taj taktički pravac na kom zbog konfiguracije terena mi nismo mogli da gomilamo veće snage i uvodimo tehniku. Da su probile našu odbranu i prošle na području Košara, združene snage agresora bi otvorile celu severnu Albaniju za ubacivanje snaga. U tom slučaju taktički pravac Tropoja-Junik-Dečane prerastao bi u operativni pravac kojim bi bio uveden korpus NATO, brigada po brigada.

Tokom kopnene agresije iz Albanije postojala je direktna komunikacija s terorističkim komandantima na području Metohije kojima je naređivano da OVK napada snage bezbednosti da bi se naterale na manevrisanje, što bi NATO pilotima omogućilo da ih uoče i unište.

Zašto su napali preko Košara

Foto: www.profimedia.rs

- sa albanske strane taj pravac omogućava uvođenje tehnike, a s naše onemogućava
- to je najpokriveniji pravac rastinjem, što služi kao maska za zaštitu napadača
- to je pravac kojim su tokom 1998. i početkom 1999. prelazile grupe terorista i s jedne i s druge strane, prvenstveno u cilju naoružavanja
- ovaj pravac omogućava efikasno osmatranje naših položaja s dominantnih objekata tokom borbenih dejstava
- polazni položaj agresora nadvišava odbrambeni položaj
- rejon je ispresecan jarugama, usecima i vododerinama koje obezbeđuju neprijatelju komotno, bezopasno i efikasno sklanjanje ljudstva od dejstva artiljerije i sigurno dovođenje svežih snaga u većem broju
- za branioce postoji samo jedan put evakuacije i snabdevanja preko sela Batuša
- iako je bio april, na najvišim vrhovima sneg je bio od 0,3 do dva metra, a beli pokrivač u značajnoj meri umanjuje efekat dejstva artiljerijskih projektila

Raspored naših graničara u trenutku napada

Foto: Privatna arhiva

1. Borbena grupa. Rejon Šabanove livade. U uređenoj bazi komandir stariji vodnik Mirko Majkić imao je 25 graničara sa automatskim puškama, mitraljezom, minobacačem 60 mm, snajperima, zoljama
2. Borbena grupa u rejonu Rasa košares. Nadmorska visina 1.385 metara. U toj bazi bilo je 15 graničara s komandirom vodnikom Živkovićem. Naoružani su bili automatskim puškama, mitraljezom, protivavionskim topom, zoljama, minobacačem 60 mm, snajperima
3. Rejon Glava, granični kamen C-3/2, 40 metara od granične linije. Komanduje vodnik Saša Radojević sa 15 vojnika. Naoružani automatskim puškama, mitraljezom, snajperima, zoljama
4. Borbena grupa u rejonu Maja glava. Granični kamen C-4 na nadmorskoj visini 1.157 metara. U toj bazi bio je komandir Ivan Vasojević sa 20 vojnika, naoružanih automatskim puškama, mitraljezom, snajperima, zoljama
5. Interventna grupa. Rejon Potok guša, severozapadno od karaule 350-400 metara. U toj bazi je bio uređen deo za odmor, 30 vojnika, komandir karaule Dejan Agočević i zastavnik Dragoljub Stojanov. Ta grupa angažuje se u slučaju potrebe na određenom pravcu za intervenciju
6. Vatreni položaj minobacača 82 mm, 250 metara istočno od karaule, s osam vojnika poslužilaca. Komandir vodnik prve klase Vladan Avramović

Tri glavna pravca napada

1. Objekat Maja glava - granični kamen C-4
2. Pravac karaule Košare, sve do graničnog kamena C-3/4
3. Objekat Rasa košares

Neprijatelj nadirao u tri grupe

Foto: www.profimedia.rs

1. Šiptarski teroristi s najmanje iskustva, ali s odlučnim komandantima, koji su na licu mesta streljali eventualne dezertere
2. U drugoj liniji su bile jedinice terorista koje su već imale borbena dejstva tokom 1998. i početkom 1999.
3. U trećoj liniji u skloništima na teritoriji Albanije bili su najokoreliji teroristi, uglavnom plaćenici koji su intervenisali radi spasavanja kritičnih položaja i izvlačenja ugroženih odreda