ISTO ORUŽJE AMERIKA KORISTILA U BOMBARDOVANJU SRBIJE, KAO I ZA NAPAD NA HUTE! Razarači, podmornice i PROJEKTIL SMRTI - ovime RUŠE sve pred sobom!

Nakon dva meseca napada na brodove u Crvenom moru SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo uzvratili su napadom na položaje Huta u Jemenu.

Neposredan povod bio je masovan napad dronovima kamikazama i protivbrodskim projektilima koji su Huti izveli 10. januara, što je bio 26. napad od 19. novembra do danas.

Kako piše Index.hr, ubrzo nakon napada i iz Vašingtona i iz Londona došle su izjave da su ovog puta Huti preterali, te da neće proći nekažnjeno.

Foto: Tanjug/AP

Na američko-britanski odgovor nije se dugo čekalo. U noći između 11. i 12. januara američki ratni brodovi i britanski borbeni avioni napali su baze Huta u Jemenu. Prema prvim izjavama američke vojske, napad je bio masivan na više od 60 ciljeva na 16 pozicija.

Tomahavk je vrlo teško otkriti

Prema prvobitnim izveštajima, glavno oružje u napadu bili su krstareći projektili Tomahawk. Trenutno se zna da su korišćene verzije koje se lansiraju s brodova i podmornica, UGM-109E Tomahawk Land Attack Missile (TLAM Block IV).

Tomahawk je razvijen tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kao strateški krstareći projektil s nuklearnom bojevom glavom, namenjen za lansiranje s aviona, posebno strateških bombardera. Brzo je razvijena i varijanta s konvencionalnom bojevom glavom.

Foto: Tanjug/Ap, Shutterstock

Ova potonja verzija prvi put je korišćena u stvarnom sukobu 1991. tokom operacije Desert Storm. Od tada do danas, više od 2.000 Tomahawka je upotrebljeno u borbenim operacijama, uključujući napade na srpske položaje u Srbiji i Bosni i Hercegovini tokom devedesetih godina, prenosi Index.hr.

Jedna od ključnih karakteristika Tomahawka, zbog koje i dalje ostaje u upotrebi, je njegova teškoća u otkrivanju, posebno od strane zemaljskih radara. To postiže letenjem na visini od samo nekoliko metara iznad tla, pri visokoj brzini (oko 900 km/h).

Različiti sistemi navođenja, uključujući i satelitski GPS, omogućavaju mu da leti kroz doline, između brda i izbjegava protuzračnu obranu. Moderni ratni avioni s letećim radarima mogu otkriti i oboriti Tomahawk, ali Huti nemaju takve sposobnosti.

Još jedna izvanredna karakteristika Tomahawka je izuzetno velik domet. S obzirom da je prvobitno razvijen kao sredstvo za nuklearne udare na ciljeve duboko u SSR-u, ima domet od 1.600 kilometara, omogućavajući napade iz vrlo sigurne udaljenosti. Velika bojeva glava, teška više od 450 kilograma, sigurno uništava ciljeve osim onih duboko ukopanih pod zemljom.

Podmornica „USS Florida“

CNN tvrdi da su Tomahavk krstareći projektili lansirani s američke strateške podmornice USS Florida (SSBN-728). USS Florida je jedna od četiri podmornice klase Ohio koja je devedesetih prenamenjena iz podmornice naoružane balističkim projektilima s nuklearnim bojevim glavama u podmornice za izvođenje napada krstarećim projektilima. Time je dobijeno izrazito snažno oružje za delovanje u lokalnim ratovima.

Svaka od njih naoružana je s po 154 krstareća projektila UGM-109E Tomahawk Land Attack Missile (TLAM Block IV). Tako je dobijena najveća koncentracija krstarećih projektila na jednom plovilu. Dvadeset i dve okomite lansirne cevi prerađene su za smeštaj višefunkcionalnih lansirnih kontejnera tipa MACs (Multiple All-Up Round Canisters). U svakom od njih nalazi se sedam projektila Tomahavk.

S obzirom na nuklearni pogon, doplov podmornica klase Ohio je praktično neograničen, ali ljudska izdržljivost nije pa je autonomija 90 dana. Nuklearni pogon omogućava i vrlo visoke brzine krstarenja u zaronu (oko 25 čvorova), što podmornicama omogućava vrlo brzu prelokaciju u zonu borbenog delovanja.

Razarači

CNN tvrdi da je Pentagon potvrdio da su u napadu korišćeni i razarači naoružani krstarećim projektilima Tomahavk. Američka ratna mornarica trenutno ima samo dve klase razarača. Međutim, dva razarača klase Zumwalt uglavnom stoje vezani u nekoj pomorskoj bazi tako da u borbenim operacijama isključivo učestvuju razarači klase Arleigh Burke.

Oni su naoružani okomitim lanserima Mark 41 Vertical Launching System (ranije podklase 90, a kasnije 96 lansirnih cevi) iz kojih se mogu lansirati protivvazdušni i protivbrodski te krstareći projektili. Trenutno nije poznato koliko je razarača učestvovalo u napadu.

U napadu su učestvovali i višenamenski borbeni avioni F/A-18E/F Super Hornet koji su poletali s nosača aviona USS Dwight D Eisenhower. Nakon što su Tomahavci onesposobili protivvazdušne sisteme otvoren je put za napade avionima.

Super Horner može poneti 8.000 kilograma naoružanja, što uključuje sve što je u arsenalu američke ratne mornarice i skoro sve u arsenalu američkog ratnog vazduhoplovstva. Trenutno nije poznato koja su oružja upotrebili protiv Huta. Najverovatnije vođene projektile vazduh-zemlja Joint Direct Attack Munition (JDAM) i laserski navođene bombe. Najbolja odlika JDAM sistema je satelitsko (GPS) samonavođenje. Loša odlika je što zbog toga JDAM ne može gađati pokretne ciljeve.

Kako bi se osigurala dodatna zaštita od protivvazdušnih sistema, Super Horneti su delovali zajedno s avionima za elektronsko delovanje EA-18G Growler. To su u osnovi Super Hornet dvosedi, kojima su ugrađeni sistemi za otkrivanje i ometanje elektromagnetnog zračenja, što ne obuhvata samo radare već i sisteme veze i mnogo šire.

Britanci su se uključili s „Tajfunima“

Britansko ratno vazduhoplovstvo uključilo se u napade višenamenskim borbenim avionima Tajfun (Typhoon). Ovaj je avion u javnosti puno poznatiji kao Eurofighter, jer je krajem osamdesetih i početkom devedesetih razvijan kao evropski projekat svih osim Francuske (koja je u istom razdoblju razvila Rafalee) i Švedske (razvila je Gripen). Typhoon je izvorno razvijan kao avion za prevlast u zračnom prostoru te su tek naknadnim modifikacijama i poboljšanjima dodane mogućnosti delovanja protiv ciljeva na zemlji.

Ako je za verovati CNN-u, britansko ratno vazduhoplovstvo odlučilo se za drugu najjeftiniju opciju delovanja (prva bi bila upotreba klasičnih gravitacijskih bombi) – laserski navođene bombe Paveway IV. Najbolja odlika Paveway IV vođenih bombi je da im je osnova obična gravitacijska bomba na koju se doda sistem za navođenje koji je kombinacija laserskog i satelitskog (GPS).

Loša strana je što domet delovanja Pavewaya IV vrlo mali – ako je bomba odbačena s vrlo velike visine pri visokoj dozvučnoj brzini od oko 30 kilometara. Kako laserski označivač ciljeva na Typhoonu nema toliki domet, cilj mora osvetljavati laserom ili bespilotna letelica ili izvidnička grupa na zemlji.

BONUS VIDEO