ITALIJI PRETI NOVA FINANSIJSKA KATAKLIZMA, NAJSLABIJA JE KARIKA EVROZONE! Cela Evropa na nogama, VAŽNA ODLUKA se čeka u petak!

Kad je pre 13 godina Grčka prvi put izgubila investicijski rejting, odnosno kad su procenitelji kategorizovali njene državne obveznice kao "smeće" (junk bonds), finansijski je destabilizovan celi Stari kontinent.

Tada svet nije pratio samo grčku finansijsku tragediju, nego je zbog nastale drame u nizu fiskalno neodgovornih/prezaduženih članica skovan pojam PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Španija).

Ovaj petak, 17. novembra,agencija Moody‘s trebala bi da da novu ocenu kreditnog rejtinga Italije, pa se sada ostatak Evrope pita hoće li se ponoviti finansijska kataklizma iz 2010. nakon koje je EU posrtala i patila još godinama.

Foto: Tanjug/AP

Rizik na italijanskim obveznicama sa rokom od 10 godina skočio je na 207 baznih poena i sada je u zoni žutog upozorenja. Troškovi zaduživanja su prvi put dostigli 5% od vremena krize dugova u evrozoni 2012. godine, prenosi The Telegraph.co.uk.

- Ne treba mnogo vremena da prinosi na obveznicama pređu u lošu ravnotežu. Italija je sada ranjiva na bilo kakav spoljni šok - rekao je Lorenco Kodonjo, bivši glavni ekonomista italijanskog trezora, a sada u LC Macro.

Stvarne kamatne stope rastu širom razvijenog sveta kao inverzan efekat pada inflacije. 

Goldman Sachs kaže da je svetska prodaja obveznica "otkrila liniju naprsnuća u evropskom suverenom kreditu", blag način da se kaže da monetarna unija ponovno rizikuje jedan od svojih uobičajenih izliva.

Italija mora refinansirati stari dug i finansirati novi dug jednak 24% BDP-a u narednoj godini (podaci ECB), i to po vrlo visokim kamatnim stopama zaduživanja. Nijedna druga zemlja evrozone nije ni blizu takvog položaja.

- Kamatni troškovi duga rastu brže od nominalnog BDP-a - pravilo održivosti duga "r-g" - i kada pređete tu granicu, morate preduzeti korake kako biste izbegli efekat lavine. Ako su tržišta u pravu da smo u novom svetu stalno viših prinosa na obveznice - što nije moj stav - Italija je doslovno na pozajmljenom vremenu.

Davide Oneglia iz TS Lombard rekao je da Meloni još uvek ima dobre šanse da izbegne "potpuno izražen trenutak Truss", ali Italija je očigledno postala najslabija karika u evrozoni. Može skupo platiti za izazivanje bond "stražara" sa nerealnim prognozama rasta i figovim listom prodaje javnih dobara kako bi opravdala veći deficit.

Italijanske banke drže 483 milijardi evra državnih obveznica, uglavnom italijanskog duga (podaci EBA). Evropske banke u celini imaju 3,7 biliona evra.

Što više prinosi rastu, veći su gubici, čak i ako ih ne moraju kristalisati prema pravilima vrednovanja do tržišta - dok ih nešto ne prisili na to, kao što je bekstvo depozita u američkoj Silicon Valley banci u februaru prošle godine.

Atanasios Orfanides, bivši guverner ECB-a sada na MIT-u, rekao je da je ECB napravila ozbiljnu grešku obnavljajući svoj kolateralni okvir nakon pandemije, misleći da je opasnost prošla. Većina centralnih banaka prihvata dug svoje zemlje bez pitanja. ECB ne. Taj mali tehnički detalj je ono što pojačava podrhtavanje evrozone u ključnim trenucima.

- To može izazvati klif efekte i 'multiple ravnoteže' u prinosima na obveznice... i potencijalno može izazvati krize i nesolventnosti državnog duga koje inače ne bi bile prisutne - rekao je. 

ECB se ponaša na ovaj perverzan način jer ne postoji zajednički trezor ili unija duga iza evra, i svaka zemlja je odgovorna za svoje obveznice - tj. severni poverioci odbijaju da pomažu južnim dužnicima.

BONUS VIDEO