KOSOVSKI ALBANCI UBIJALI SRBE NA KUĆNOM PRAGU: Novi film Slađane Zarić o danu posle koga su Srbi proterani s VEKOVNIH OGNJIŠTA!

Autor:

Zabava

13.03.2024

13:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Dokumentarac "Dosije Kosovo - Pogrom" donosi priču o dešavanjima na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine.

KOSOVSKI ALBANCI UBIJALI SRBE NA KUĆNOM PRAGU: Novi film Slađane Zarić o danu posle koga su Srbi proterani s VEKOVNIH OGNJIŠTA!

Foto: Foto RTS Speccy

Na dan kada su albanski zločinci pre 20 godina proterali srpski živalj s vekovnih ognjišta premijerno će biti prikazan novi dokumentarni film Slađane Zarić "Dosije Kosovo - Pogrom" na Prvom programu RTS u 21 čas.

Ovaj film donosi priču o pogromu na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine, kada je osam Srba ubijeno na kućnom pragu, oko 4 000 ljudi trajno raseljeno, 900 kuća i stanova razoreno, 35 crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve oštećeno i uništeno, među kojima je 19 spomenika kulture prvoga reda.

Republika

Foto: Foto Živojin Rakočević

 

U divljanju i teroru koji su se na Kosovu i Metohiji odvijali 17. i 18. marta, ukupno je povređeno 954 ljudi, 170 Srba je tada imalo teže povrede. Povređen je tokom tih događaja i 61 pripadnik Kfora i 65 međunarodnih policajaca. Etnički je potpuno očišćeno šest gradova i devet sela. Posle 17. marta, Srba više nema u Prištini, nema ih ni u Uroševcu, Gnjilanu, Đakovici…

LAVINA LAŽI "ZAPALILA" KOSOVO

TV premijera dokumentarca posvećenog podsećanju na dan kada je etnički očišćeno šest gradova uslediće tačno na dvadesetogodišnjicu tih napada na celokupnu srpsku zajednicu. Sve je počelo optužbom, tvrdnjom koja nikad nije dokazana, da su Srbi krivi za utapanje trojice albanskih dečaka u reci Ibar, koje se dogodilo 16. marta u popodnevnim satima. I međunarodna istraga koju je pokrenuo Unmik nije mogla da dokaže da su, kako su tada prenosili albanski mediji, Srbi banditi sa psima jurili albanske dečake i primorali ih da uđu u hladnu reku. Lavina laži je pokrenuta, izmanipulisana masa izašla je na ulice i 17. marta  "zapaljeno" je  Kosovo. 

Republika

Foto: Foto Mark Grosman

Pogrom - Kosovo Polje

Po procenama međunarodnih organizacija, između 50.000 i 70.000 Albanaca je toga dana bilo na ulicama Kosovske Mitrovice, Čaglavice, Prizrena, Kosova Polja, Uroševca, Peći, Gnjilana, Prištine... Neredi su nastavljeni i 18. marta kada su goreli Obilić, selo Svinjare, manastir Devič.  

POTRESNE ISPOVESTI ŽRTAVA

Slađana Zarić, autorka filma, kaže da priču o gotovo najtragičnijem danu u novijoj srpskoj istoriji donose ljudi koji su tragediju stradanja lično osetili - članovi porodica ubijenih, svedoci počinjenih zločina i terora. 

Republika

Foto: Foto Gordan Jović

Slađana Zarić, autorka filma

- O dešavanjima na Kosovu i Metohiji za film Radio-televizije Srbije govore i vojnici i oficira Kfora: italijanski generali, francuski komandant Kfora, grčki vojnici, norveški oficir... Brojni arhivski snimci donose potresna svedočenja pretučenih starijih žena i muškaraca koje je masa na kućnom pragu, maltene, linčovala - kaže Zarićeva.

Sudske presude i pravda obesmišljene su pogrešnim optužnicama, zastarivanjem slučaja, odustajanjem svedoka ili menjanjem iskaza. U više od 60 odsto slučajeva - zatvorske kazne, koje su kosovski sudovi doneli, proizvedene su u uslovne kazne. 

A šta su Albanci hteli 17. marta? Koji je bio cilj protesta? Da li su protesti bili organizovani ili su, kako su tvrdili Albanci, oni bili spontana reakcija na tragično stradanje tri albanska dečaka. Odgovore na ova pitanja putem izjave kompetentnih svedoka i sagovornika donosi film „Dosije Kosovo - Pogrom". 

Republika

Foto: Foto RTS Arhiv

Pogrom - Kosovska Mitrovica

- Pogrom 17. marta bio je napad na celokupnu srpsku zajednicu. Toga dana uništavano je sve ono što ima bilo kakve veze sa Srbima: gorele su crkve i manastiri, zapaljene su škole, bolnice, biblioteke, razarane su kuće i domovi, polomljeni su brojni grobovi, ubijane su domaće životinje i ono što je najstrašnije ubijeni su i pretučeni ljudi. Poruka je bila sasvim jasna. Pored želje da Srba više nama na Kosovu i Metohiji, Albanci su želeli da reše i pitanje svoje nezavisnosti. I to je ono što je najtragičnije i najbolnije - kaže autorka i dodaje:

- Sve to razaranje, vandalizam, taj teror i zločin počinjen u martovskom pogromu, umesto da donese kaznu doneo je nagradu. Samo četiri godine posle martovskog pogroma pojedine zemlje priznale su Kosovo. Posle marta 2004, više nije bilo razgovora ni o standardima, ni o statusu, ni o standardima pre statusa.  Bilo je potrebno, kako su govorili, „umiriti frustrirane Albance" - priča Zarićeva. 

Dokumentarni film „Pogrom" deo je serijala „Dosije Kosovo". Do sada su na RTS-u emitovani dokumentarno- igrani filmovi ovog serijala: „Devedeset osma", „Račak", „Žuta kuća". 

 

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO:

 

 

 

Komentari (0)

Loading