"PUSTI ME, MAMA, MRTAV SAM!" Potresna ispovest majke nastradalog pevača Dejana Mitrovića LEDI KRV U ŽILAMA: Ubica mog sina i dalje vozi, ide na more (VIDEO)

Ovo je violina mog sina. Bila je u gepeku kada se dogodila nesreća. Kolika je bila silina udarca, govori to što je štimer pukao iako je instrument bio spakovan. Ovu violinu su ruke moga sina poslednje držale i ovo je nešto najsvetije što mi je ostalo od njega. Samo to je ostalo od mog sina tog dana... Tu je i kalafonijum, koji nije stigao da otvori i nikada ga niko neće otvoriti. Ostaće zauvek ovde, u ovom koferu... A ubica mog sina vozi i dalje. Ta mlada žena iživljavala se svojim vozilom, s dvoje male dece u kolima. Evo, prošle godine je išla na more. I te godine kad je ubila moje dete otišla je na more...

Ovako je Marina Mitrović, majka poginulog muzičara Dejana Mitrovića, započela emotivnu ispovest za Republiku, dok je pred našom ekipom otvarala kofer s violinom svog sina, jednim od retkih predmeta sačuvanih iz njegovog potpuno uništenog automobila.

Naša ekipa posetila je porodični dom Mitrovića u Maloj Moštanici, gde vreme kao da je stalo 22. januara 2024, kada je Dejan izgubio život u stravičnoj saobraćajnoj nesreći na Obrenovačkom putu kod Ostružnice. Prema dostupnim informacijama, na hjundai kojim je upravljao Dejan naleteo je pežo 3008, za čijim volanom je bila ženska osoba (ime poznato redakciji), nakon što je naglo prešla u suprotnu saobraćajnu traku. Marina tvrdi da je žena u tom trenutku pokušavala da dohvati telefon koji je pao iza sedišta.

PROČITAJTE JOŠ JEZIVI DETALJI NESREĆE NAŠEG MUZIČARA: Zbog OVOGA je ostao MRTAV na licu mesta! Strava i užas (VIDEO)

U automobilu dotične nalazilo se i njeno dvoje dece, a jedno od njih, prema Marininim rečima, nije bilo vezano. Dete je u sudaru teško povređeno i nije davalo znakove života, ali je zahvaljujući brzoj reakciji ljudi koji su se zatekli na mestu nesreće preživelo.

Dejanu, nažalost, nije bilo pomoći. Usled siline udara stradao je na licu mesta, a lekari Hitne pomoći mogli su samo da konstatuju smrt.

Foto: Privatna arhiva

Marina je tog dana ostala bez sina jedinca, dok su bez supruga i oca ostale njegova supruga Nevena i njihove tri ćerke - Laura, koja danas ima 17 godina, Marina od 16 i najmlađa Sara, koja ima samo pet. Neutešna majka prvi put je detaljno govorila o poslednjem danu svog sina, trenutku kada je saznala da je poginuo, njegovim naslednicama, koje odrastaju bez očinske figure, i borbi za pravdu od koje, kako priznaje, neće odustati.

"Moj sin je bio jedna maza, pun ljubavi"

Dejan je od detinjstva bio posvećen muzici. Pohađao je muzičku školu "Petar Konjović" i 11. beogradsku gimnaziju, a želeo je da nastavi školovanje i dodatno se usavršava. Međutim, kako njegova majka objašnjava, finansijska situacija porodice navela ga je da veoma mlad počne profesionalno da svira narodnu muziku.

Foto: Republika

- Kako bih vam opisala mog sina? Moj sin je bio jedna maza, pun ljubavi. Mnogo je patio što nema brata ili sestru i što je sam. Tu neizmernu ljubav, koju je imao, poklonio je mnogima koji je možda nisu ni zasluživali. Kroz svoje svirke i svoj rad probio se sam, bez ičije pomoći. Jako je dobro radio svoj posao, trudio se maksimalno, ljudi su ga mnogo voleli i nikada nije bio uobražen. Nije se uobrazio kada je svirao na Hepiju, Pinku ili Grandu. Za sve se izborio sam, bez pomoći mame, tate ili bilo koga drugog - kazala je Marina.

Dejan je, prema njenim rečima, bio glavni oslonac brojne porodice. Nije želeo da napusti roditelje ni kada je zasnovao sopstvenu porodicu, već su svi živeli zajedno.

- Bio je mnogo dobar sin. Nikada nije želeo da se odvoji od nas i da stvori sebi možda bolji život samo sa svojom ženom i decom. Ja tada nisam radila, a moj muž je izgubio posao kada se firma prodala. Imao je 50 godina i niko nije želeo da ga zaposli. Dejan nikada nije hteo da nas ostavi. Živeo je sa mamom, tatom, suprugom i troje dece. On je uglavnom finansirao sve. Snaja je radila, ali šta je jedna plata za toliku porodicu? Moj muž nije imao penziju, ja nisam imala platu, nismo imali socijalnu pomoć, ništa. Sve je obezbeđivao moj sin - od hrane i lekova do struje i svega ostalog. I nama i svojoj deci. Dobro smo živeli do korone, a onda više nije bilo svirki ni posla. Morali smo da prodamo kuću u kojoj smo imali sve uslove za život. Njemu je bilo mnogo žao što smo to uradili, ali je morao. Previše je voleo svoju decu. Voleo je roditelje, familiju, braću, sestre i prijatelje. Sa mojim bratom je trebalo da se vidi u utorak ili sredu, ali nije stigao jer je nastradao u ponedeljak - rekla je Marina na ivici suza.

Foto: Privatna arhiva

Dejan je iza sebe ostavio tri ćerke, a njegova majka ističe da je sa svakom imao poseban odnos.

- Najstariju Lauru voleo je zato što je najstarija, Marinu zato što je nežna, a malu Saru zato što je najmlađa. Svaku je voleo na poseban način. Laura je bila njegov prvenac i mi smo govorili da je ona tatin sin. Najviše liči na njega, ima njegove oči, pogled i ponašanje. Sve tri imaju njegove oči i svaka na neki način liči na tatu, ali Laura najviše. Ona mnogo voli ljude, ali ne prašta lako. Moj sin je, za razliku od nje, brzo praštao kada ga neko povredi - ispričala je Marina.

Upravo zbog Dejanovog karaktera još teže joj pada to što, kako tvrdi, porodica žene koja je upravljala drugim automobilom nikada nije kontaktirala s njima.

Foto: Privatna arhiva

- Da je moj sin nekoga usmrtio, on bi završio u psihijatriskoj ustanovi "Laza Lazarević". On to ne bi mogao da podnese. Mislim da bi spavao tim ljudima ispred vrata, molio ih za oproštaj, svakodnevno odlazio kod njih i pomagao toj porodici. Mi za dve i po godine nismo dobili ni izvinjenje ni saopštenje niti su se pitali da li moje tri unuke imaju hleb i mleko. Nikada se nisu interesovali i nikada nisu ništa pitali - kazala je ona.

PROČITAJTE JOŠ STRAVIČNE SCENE NESREĆE U KOJOJ JE POGINUO SRPSKI MUZIČAR: Automobil totalno smrskan, Dejan na licu mesta nastradao! (VIDEO)

Poslednji porodični ručak

Marina se do najsitnijih detalja seća 22. januara 2024. Tog dana porodica je bila na zajedničkom ručku u Obrenovcu, ne sluteći da će nekoliko sati kasnije izgubiti Dejana.

- Tog dana mi je dao 100 evra i rekao da kupim šta hoću. Spremao je novac da renoviramo sprat za decu. Svi smo bili u gradu. Deca su bila u školi, a snaja, unuka Sara, moj muž i ja našli smo se u Obrenovcu i otišli na ručak. Oko četiri ili pola pet već smo bili kod kuće. Oko devet sati on je poginuo. Nije se pozdravio ni sa decom. Ni sa kim se nije pozdravio... Samo je otišao - prisetila se Marina.

Foto: Republika

Dejan je prethodnog dana svirao i kući se vratio iscrpljen. Te večeri trebalo je ponovo da nastupi na slavlju kod prijatelja.

- Ležao je sklupčan jer mu je bilo hladno. Prethodnog dana bio je, mislim, u Jagodini. Platio je taksi da ga doveze kući. Bio je neispavan i umoran, pa je otišao gore u svoju sobu. Pozvala sam ga negde oko pola sedam da krenemo. Trebalo je da idemo u istom pravcu jer mi je preminula rođaka, pa sam htela da jedan deo puta idem s njim, a drugi autobusom. Rekao mi je: "Pusti me, mama, mrtav sam. Hoću još malo da spavam." Trebalo je da svira kod drugara, mislim da se slavilo rođenje deteta. Tamo se nikada nije pojavio. To su bile poslednje reči koje je meni rekao - izgovorila je Marina kroz suze.

Foto: Privatna arhiva

Marina se kobnog momenta nalazila u Lazarevcu kad je na telefonu ugledala broj svog supruga. Pošto je Dejan često koristio očev telefon kada mu se isprazni baterija, pomislila je da je zove sin ili muž. S druge strane, međutim, začuo se nepoznat glas.

- Videla sam broj mog muža. Moj sin je stalno imao praznu bateriju na telefonu i uzimao je tatin telefon, pa sam pomislila da me muž zove jer se nisam javila da sam stigla. Međutim, čula sam nepoznat glas. Pitao me je da li sam ja Marina Mitrović. Nisam znala šta da mislim u tom trenutku i uplašila sam se. Pitala sam ko je, a on mi je rekao da zove policija sa Savskog venca. Nikada to neću zaboraviti. Pitali su me šta sam ja Dejanu Mitroviću, a ja sam odgovorila: "Majka, zašto pitate" - ispričala je ona.

Ni tada nije pomislila da joj je sin poginuo.

Foto: Privatna arhiva

- Pitala sam: "Šta je bilo s mojim Dejanom? Da li je nešto uradio? Šta je uradio?" Mislila sam da se možda potukao. Nisam znala da li je saobraćajna policija ili neka druga policija. Samo sam pitala šta je uradio moj sin i šta je s njim. Rekli su mi da treba da dođem nešto da potpišem. Pomislila sam da je možda u zatvoru ili da se pobio s nekim. Ni na kraj pameti mi nije bilo da je moje dete mrtvo - kazala je Marina.

Policajac joj je rekao samo da je Dejan imao udes. Marina je tada krenula ka Beogradu, uverena da joj je sin povređen i da se možda nalazi u Urgentnom centru.

- Kada su mi rekli da je imao udes, krenula sam kao bez svesti. Moj sestrić Aca uzeo je telefon i razgovarao s policajcem. On je tada saznao da je Dejan poginuo, ali nije imao hrabrosti da mi kaže. Ja sam govorila: "Hajde, sine, da idemo u Urgentni centar, možda je tamo, možda je povređen, pa ćemo kasnije u policiju." Nisam znala istinu - rekla je ona.

PROČITAJTE JOŠ MNOGO SAM POTRESENA: Jelena Gerbec se oglasila povodom smrti kolege, niko nije znao da su U PETAK BILI ZAJEDNO!

"Mislila sam da sam potrebna svom sinu"

Kada je stigla u policijsku stanicu, lift nije radio. Marina je trčala uz stepenice do četvrtog sprata, dok ju je sestrić molio da uspori.

Foto: Republika

- Trčala sam na četvrti sprat. Aca me je zaustavljao i govorio: "Tetka, polako. Zašto se toliko žuriš?" Ja sam mislila da sam potrebna svom sinu. Mislila sam da je možda u zatvoru, da nema cigarete i da moram što pre da saznam gde je. Kada sam ušla, predstavila sam se i pitala: "Gde je moj sin? Šta je sa mojim sinom?" Jedan čovek me je pogledao preko ramena i rekao: „Kako, vi ne znate? Vaš sin je mrtav. Poginuo je." Tada sam se onesvestila - ispričala je Marina.

Kaže da se gotovo ničega nakon tih reči ne seća.

- Pala sam. Vrištala sam, a svojim telom sam im obrisala ceo hodnik. Ne znam šta sam radila. Negde u daljini čula sam da neko treba nešto da potpiše i preuzme njegove stvari, novac koji je imao kod sebe i vozačku dozvolu. Ličnu kartu nam, koliko znam, nikada nisu dali. Tek trećeg dana saznali ko je žena koja je upravljala drugim automobilom i da je moj sin, prema informacijama koje smo dobili, nastradao zbog njenog telefona - kazala je ona.

Foto: Privatna arhiva

"I da nema glavu, ja moram da vidim svoje dete"

Marinin zet radi u mrtvačnici i savetovao je porodici da ne vide Dejanovo telo zbog teških povreda koje je zadobio. Njegova majka, međutim, nije mogla da prihvati da poslednji put ne vidi svog sina jedinca.

- Moj zet mi je govorio da niko od nas ne treba da vidi Dejana jer je imao veoma teške povrede. Bio je uporan da ga ne vidimo. Rekla sam mu: "I da nema glavu, ja moram da vidim svoje dete. Nije šteta ni ako ja umrem, to je moje jedino dete." Drug moga sina iz detinjstva takođe radi u toj mrtvačnici. Kada je video moje dete, pao je u nesvest - ispričala je Marina.

Foto: Republika

Potom je opisala povrede koje je njen sin zadobio u sudaru.

- Mom sinu je bio slomljen vrat. Imao je posekotinu od vrha čela do trepavice. Leva strana lica bila mu je smanjena, ulubljena i toliko snažno udarena da je sve bilo polomljeno. Sa desne strane imao je mnogo posekotina. Obe ruke bile su mu slomljene u laktovima, obe noge su bile polomljene. Bio je kao presečen napola.  Kosti su mu bile toliko polomljene da ste mogli telo da savijete i namestite kako hoćete. Rebra su mu probila grudni koš i virila napolje. Leva noga bila mu je kraća za nekoliko centimetara. Jetra mu je izašla napolje. Srce mu je bilo izrezbareno. Kada su rebra pukla i izašla kroz grudni koš, neki deo automobila kojim je ona upravljala oštetio mu je srce. Tako piše u obdukcionom nalazu. Samo mu je jedan bubreg ostao čitav. Svi unutrašnji organi bili su oštećeni - jetra, želudac, creva, srce, pankreas i sve ostalo što čovek ima u telu. Sve je bilo uništeno! Svi unutrašnji organi bili su oštećeni. Da je bilo koji njegov organ mogao da bude doniran, ja bih ga donirala. Moje dete bi tako nastavilo da živi kroz nekoga, ali ništa nije moglo da se iskoristi - kazala je ona.

PROČITAJTE JOŠ "OPROSTI MI, ĆERKO" Zbog reči Milice Veličković plače cela nacija: Moje dete i s Terzinih 300 evra NEĆE IMATI OCA, čeka ga još jedna tužba (VIDEO)

Marina ne veruje da je automobil koji je udario u Dejanovo vozilo išao brzinom koja se, prema njenim tvrdnjama, pominjala tokom postupka.

- Moram da se osvrnem na to da moje dete nije bilo od stakla. Kada razbijete čašu, ona se rasprši na sve strane, ali čoveka ne možete toliko da povredite pri brzini od 90 kilometara na sat. Za mene to nije istina. Mi znamo da se kretala mnogo brže, išla je 160 kilometara na sat i prešla je u traku moga sina - rekla je Marina.

Foto: Privatna arhiva

U automobilu kojim je upravljala optužena nalazilo se njeno dvoje dece, koja su u vreme nesreće, prema Marininim rečima, imala dve i četiri godine.

- Ona je u kolima imala dvoje dece, tada su imali dve i četiri godine. Jedno dete je bilo vezano, a drugo nije. Dete koje nije bilo vezano završilo je ispod njenog sedišta s velikom povredom na glavi i nije davalo znakove života. Ljudi su to dete oživljavali možda desetak minuta. Hvala bogu, dete je preživelo. Moj sin je, prema informacijama koje sam dobila, završio sklupčan i savijen kao papir ispred suvozačevog sedišta. U trenutku udara leteo je po automobilu i veoma brzo iskrvario - navela je Marina.

Ona tvrdi da je dotična ugrozila ne samo život njenog sina već i živote sopstvene dece.

- Ja samo želim pravdu. Nije moje dete jedino koje nastradalo, svaki dan stradaju deca. Ali ubice, da li su iz nehata ili kako god, njihove ruke su svakako krvave, budu oslobođene. Ubica mog sina vozi i dalje. Ta mlada žena iživljavala se svojim vozilom, s dvoje male dece u kolima. Ona je loša majka, imam pravo to da kažem jer je ugrozila živote svoje dece. Dete nije davalo znakove života zato što je, prema mom uverenju, vozila bahato, bezobrazno, puna sebe. Imala je jak automobil od 3.000 kubika i mene zanima kada je položila vozački ispit i koliko dugo je imala dozvolu. Ne znam te podatke, ali želim da se sve utvrdi - kazala je ona.

Foto: Privatna arhiva

"Moj sin je u tužilaštvu samo broj na papiru"

Marina tvrdi da se postupak predugo odvija i da je porodica morala da šalje molbe da bi se proces ubrzao. Prema njenim rečima, naredno ročište zakazano je za 8. septembar.

- Posle dve i po godine imali smo zakazano suđenje, i to nakon što smo pisali molbe da se postupak ubrza, ali se ona nije pojavila. Sledeće ročište je 8. septembra i videćemo šta će se dogoditi. Ne znam zašto se nije pojavila, ne znam... Kada je trebalo da daje izjavu, prvi put nije došla. Ne znam da li je došla posle drugog ili trećeg poziva, ali prošli su meseci. Moj sin je poginuo 22. januara, a ona je, koliko znam, izjavu kod javnog tužioca dala tek u novembru - rekla je Marina.

Foto: Privatna arhiva

Kako navodi, u iskazu je tvrdila da je nešto puklo na točku i da je zbog toga izgubila kontrolu nad vozilom.

- Rekla je da je nešto puklo na točku, da je izgubila kontrolu nad vozilom i videla farove, što nije istina jer imamo svedoka s lica mesta. Svedok je oživljavao njeno dete, davao mu je veštačko disanje. Da je bila poštena i pravedna pred bogom, da je došla i rekla: "Majko, desilo se slučajno, dete mi je plakalo, dete mi je vrištalo, ne znam šta se desilo! Izgubila sam kontrolu ili sam pritisnula pogrešnu pedalu..." Ja se uopšte ne bih pridružila javnom tužioci da je gonim. Ja možda nekako dugujem i sudu i bogu da govorim istinu, ali ona, posle svega, nije zaslužila moje praštanje. Komšije su nam rekle da su se plašile nas. Koga, mene, supruga, snaje i dece? Moj muž je stariji čovek, kom srce radi 35 odsto. Koga on može da povredi? Koga mogu da povrede moja snaja ili moje unuke? Ja je neću povrediti jer želim jednog dana da budem pored svog sina. Neću da mi ruke budu krvave i ne želim da prljam ruke. S naše strane mogu slobodno da šetaju i žive svoj život, kao što i žive. Evo, prošle godine je išla na more. I te godine kad je ubila moje dete otišla je na more - kazala je Marina.

Foto: Republika

Ipak, Marina priznaje da se plaši susreta sa ženom koja joj je, kako kaže, ubila sina.

- Prošle nedelje sam ušla u jednu radnju i učinilo mi se da je tamo žena koja je usmrtila mog sina. Ne znam zašto mi je to palo na pamet. Verovatno sam u tom trenutku mislila na svoje dete. Oduzele su mi se noge i počela sam da se tresem. Kada sam se okrenula, videla sam da je to devojčica od 15 ili 16 godina. Kada prođem pored tužilaštva ili uđem unutra, veoma se loše osećam jer je moj sin tamo samo broj na papiru. To me boli... Imam osećaj da ću doživeti nepravdu kao mnogi drugi roditelji, da će mi presudom ponovo ubiti dete i da ćemo svi mi, cela porodica, ponovo umreti - istakla je Marina.

"Verujem u božju, sudsku i ljudsku pravdu"

Marina je uverena da je telefon bio uzrok prelaska drugog vozila u Dejanovu traku, ali naglašava da konačnu odluku mora da donese sud.

Foto: Republika

- Ja verujem da je moj Dejan nastradao zbog telefona. Prema onome što sam čula, dete joj je pružilo telefon ili je ona pokušala da ga dohvati, okrenula se i tako prešla u traku mog sina. Ne treba se služiti lažima. Jednog dana svi idemo pred boga. Ja sam pravoslavne vere, verujem u boga i nadam se božjoj pravdi, sudskoj pravdi i, jednostavno, ljudskoj pravdi. Dok odgovorni slobodno šetaju ili budu simbolično kažnjeni, moj sin ne može da počiva u miru. Za život čoveka kazne često budu manje nego za neke druge prestupe. Gde mi to živimo? Meni nije jasno gde mi to živimo - kazala je Marina.

Dejanov lik zauvek na majčinoj ruci

Nakon sinovljeve smrti Marina je istetovirala njegov portret na ruci. Na grudima nosi njegovo ime i sliku anđela, ili kako ona kaže - bebe na nebu, dok ogrlicu koju joj je kupio u Manastiru Tumane ne skida godinama.

Foto: Republika

- U 56. godini izgubila sam sina i nisam mogla da živim bez njega. To je moje jedino dete, moja beba. Jedno jutro sam ustala, mada tada skoro da nisam ni spavala. Dešavalo se da ne zaspim po 24, 27 ili 28 sati. Kada sam uradila ovu tetovažu, nekako sam se smirila jer je moj sin sada na maminoj ruci, on je uvek tu. Kada spavam, spavam pored svog sina. Uradila sam i tetovažu na grudima. Tu je ime moga sina i jedna beba na nebu. To je moja beba, moj Dejan - ispričala je ona.

PROČITAJTE JOŠ "DA LI SI ME UBIO?!" Ćanin brat uperio CEV PIŠTOLJA u njihovu majku, usledila scena koja LEDI KRV U ŽILAMA! Izbio KARAMBOL u kući, porodica vrištala na sav glas (VIDEO)

"Zagrlila bih ga i nikada ga više ne bih pustila"

Na pitanje šta bi rekla Dejanu kad bi samo još jednom mogao da uđe na vrata porodičnog doma, Marina je jedva uspela da izgovori odgovor.

- Rekla bih mu da ga volim. Da ga volim najviše... On je to znao jer sam mu govorila svakog dana. Rekla bih mu da ga obožavam, da je meni najlepši. Zagrlila bih ga i nikada ga više ne bih pustila. Verovatno bih umrla u tom trenutku kada bi se pojavio ovde, od sreće i radosti. Ali znam da je to nemoguće - rekla je ona.

Foto: Privatna arhiva

Dok je porodica šest dana čekala sahranu, Marina je sanjala sina.

- Sanjala sam ga u zelenoj majici i farmerkama. Uvek je voleo da bude bos. Sanjala sam da ulazi na vrata, ali žuri jer kasni na svirku. Tražio je da se obuče, da mu dam čarape i patike, i govorio: "Mama, moram da idem, žurim..." To mi je veoma teško palo. Samo bih ga zagrlila i ne bih ga više nikada pustila. Mnogo sam volela svog sina i volim ga i danas. Negde još ne prihvatam da ga nema. U svakom mladom čoveku tražim nešto od mog sina i uvek negde nešto vidim. Kupila sam mu veliki kovčeg, kako kažu, američki. Nisam pitala za cenu. Taman je bilo mesta i za mene. Sahranili smo ga na Lešću, kod njegove babe i dede. Jedino mi je to bilo prihvatljivo, da ga neko čuva i da bude sigurniji - kazala je ona.

Foto: Privatna arhiva

Uprkos svemu, ne želi da je bilo ko sažaljeva.

- Teško je živeti bez sina. To samo ja znam kako mi je. Ali, jednostavno, smrt kao da je prelazna. Smrt nije prelazna! Ja sam samo majka koja je izgubila sina i koja se bori da odgaji njegovu decu. Ja sam borac koji se bori za pravdu i nadam se da ću uspeti da se izborim. Ne tražim da me bilo ko žali. Ne treba niko da me žali jer ja nisam za žaljenje. Ne bojim se nikoga. Moja duša je čista i moj sin je čist. Sačuvali smo svaki dokument i svaki papir koji se tiče smrti našeg deteta. On je moj jedinac, ja više dece nemam. Samo hoću da pravda pobedi i da žena koja je usmrtila moje dete bude pravedno osuđena. Kada dobijemo presudu, kakva god da bude, spremna sam da odem u Strazbur, pa makar peške - zaključila je Marina Mitrović za Republiku.

Ekipa našeg portala je, nakon razgovora sa majkom Dejana Mitrovića, stupila u kontakt i sa braniocem žene protiv koje se vodi postupak zbog sumnje da je usmrtila muzičara, ali nam je rečeno da ne žele da komentarišu slučaj.

BONUS VIDEO