HALID SE PRIDRUŽIO NEBESKOJ KAFANI! Bešlić rame uz rame sa legendama peva čuvenim boemima!

Pre tačno šest dana, ugasio se glas koji je grejao duše čitavog Balkana. Otišao je Halid Bešlić, čovek pesme i emocije, boem i gospodin starog kova, ostavivši za sobom tišinu koja odzvanja jače od aplauza. Danas je Sarajevo, grad sa dušom, ispratilo svog sina, onako kako dolikuje veličini – dostojanstveno, s tugom i ponosom u istom dahu. Ulice su ćutale, a srca su pevala – svako je znao da je otišao čovek koji je bio više od pevača.

Halid je bio simbol skromnosti u svetu koji lako zaboravlja šta znači biti čovek. Nikada nije jurio sjaj luksuza, nije mu trebalo zlato da bi zasijao – njegova pesma je bila bogatstvo, njegov osmeh najveća nagrada. Pomagao je tiho, bez pompe, kao što samo dobri znaju da čine. Voleo je svoju Sejdu, tiho, odano, zauvek. I baš njoj, svojoj životnoj saputnici, posvetio je poslednju pesmu – nežnu i bolnu, kao oproštaj koji duša šapuće pre nego što krene na put bez povratka.

Njegova čaršija, njegovo Sarajevo, večito će mu biti zahvalno. Halid je bio običan čovek s neobičnim srcem – znao je svakog komšiju, voleo svaku ulicu, pozdravljao svakog prolaznika. Bio je legenda koja nikada nije zaboravila odakle je potekla.

A sada… sada je zazvonila čaša u nebeskoj kafani. Gore, iznad oblaka, okupili su se svi oni koji su nas napustili, ali nikada nisu otišli – Bata, Gaga, Žare, Šaban, Džej, Toma, Tozovac, Ipče… i Kemal Monteno, njegov stari prijatelj. Kad je Halid pokucao na vrata večnosti, Kemal mu je otvorio, osmehnuo se i rekao:

- Hajde, brate, uzmi mikrofon – red je na tebe.

Foto: www.sysoon.com,Romolo Tavani/Shutterstock,krsmanovic/Shutterstock,Antonio Ahel/ATA Images,Centar Film / AFP / Profimedia,Nebojsa Markovic/ATA Images,Antonio Ahel/ ATA Images,krsmanovic/Shutterstock

I nebo je zaćutalo da bi ga čulo. Odjeknule su prve note "Miljacke“, potom "U meni jesen“, "Romanija“, "Ja bez tebe ne mogu da živim“... i svaka zvezda zasijala je jače, jer je znala da peva kralj sevdaha.

Gore se sada priča, peva i smeje. Boemi su ponovo zajedno, nazdravljaju životu i svim trenucima koje su pretvorili u pesmu. A mi, ovde dole, dok čaše zveče po kafanama i dok glas sa radija zaigra po sećanju, znamo da je Halid i dalje s nama – u svakoj pesmi, u svakom osmehu, u svakoj suzi koja sklizne niz obraz.

Zbogom, Halide. Počivaj u miru. Tvoj glas će zauvek živeti, jer Balkan pamti svoje pesnike i svoje kraljeve.

BONUS VIDEO: