MISLILA JE DA NEĆE PREŽIVETI NJEGOVU SMRT! Milica Pavlović do poslednjeg trenutka bila sa dedom u bolnici: Čuo me je...

Autor:

Zabava

04.10.2023

21:15

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Popularna pevačica otvorila dušu o prvom bolnom trenutku u životu!

MISLILA JE DA NEĆE PREŽIVETI NJEGOVU SMRT! Milica Pavlović do poslednjeg trenutka bila sa dedom u bolnici: Čuo me je...

Foto: Republika

Milica Pavlović

Milica Pavlović nikada nije krila ljubav prema baki i deki što je i ocu otvoreno rekla kada je odlučila da se vrati u selo nadomak Leskovca kako bi bila sa njima. Oni su bili njeni psihološki otac i majka. Deda je bio taj koji je bodrio u svemu, a baka je bila zadužena za brigu o Milici da izrasta u zdravu devojčicu, a vodila je računa i da uvek lepo izgleda pa joj oblačila i najlepše haljinice.

Po povratku iz Švajcarske, Milica se nije odvajala od bake i deke sve dok se nije preselila u Beograd, ali i tada je, kako sama kaže, umela samo na par sati da dođe kod njih, da ih obiđe i da se vrati nazad zbog obaveza.

Republika

Foto: youtube.com/AmiG Show

Milica Pavlović

- Kada sam počela da se bavim ovim poslom veoma aktivno, verujte mi da sam znala da odem samo na jedno veče, da dva sata provedem sa njima i da se vratim za Beograd. Ta snaga koju su mi to dvoje ljudi davali je snaga da sam mogla da pomerim svet ispred sebe. Kada dođem posle problema, muka, poteškoća i samo pogledam u njihove oči koje mi bezuslovno veruju, a ja sam naučena da ne smem da lažem, dođem i kažem: "Jao deda, ovo ili ono", on me ne pita šta kako, sasluša me i kaže: "Ma ti sve možeš, ti si rođena za ovo". Uvek mi je govorio: "Glava gore, ruke nazad, ispravi se i samo hrabro". I to sam pokupila od njega, kada mi je najteže u životu, kad imam mnogo problema, kada mislim da nešto ne mogu ja znam koliko su svega u mene uložili to dvoje ljudi, ja samo podignem glavu i stvarno onako čistog srca i poštenjem idem kroz život i u ovaj posao - kaže ponosno Milica gostujući na Blic televiziji.

Dok je deka Vladimir učio Milicu da ide uzdignute glave, baka Rada je bila ta koja je učila da uvek bude lepa i lepo obučena devojčica. Međutim 2020. godina je bila bolna za Milicu, deka se razboleo i napustio nju i baku.

- Šta je život, a verujte mi, do poslednjeg daha njihovog sam se borila za oboje. Poslednje noći života i deke i bake sam bila sa njima, uz njihovu postelju. Nisam želela ni na onaj svet da odu a da ne vide da se borim za njih do kraja. Uh, baš sam to teško podnela, nisam još to prebolela ali sam prihvatila - kaže Milica uzdišući.

Iako je deda Vladimir već imao godina Milica nije očekivala da će ostati bez njega jer se sve desilo nekako iznenada.

Republika

Foto: printscreen/youtube.com

Milica Pavlović

- Deka je jednostavno, da se izrazim tako, samo pao u krevet, kako je meni komšija rekao. To jutro me je zvao, a ja sam bila na snimanju serije "Pevačica", reditelja Gage Antonijevića, gde sam imala glavnu ulogu. Standardno sam bila, javiću se ja kasnije, ali meni je tri puta zvonio telefon i onda moj bjuti sektor koji je bio tu, koji znaju koliko sam vezana za baku i deku samo mi je prišao i rekao da nešto nije okej: "Baka, deka, stalno zvoni". Izašla sam napolje, javila se, komšija je bio na telefonu rekla sam: "Gde je deda, daj mi dedu na telefon", a on kaže: "Znaš šta miko, ne znam šta da ti kažem, neće ni da priča, stao je i sa pričom, odbija, da li možeš ti da dođeš?". A uvek kada su bili bolešljivi ja se spakujem i dođem i samo sam pitala komšiju: "Milane koliko je ozbiljno?", a on mi je rekao: "Baš je ozbiljno". Pozvala sam tetku koja radi u Domu zdravlja "Stari Grad" ovde u Beogradu i pitala je da li može ona da ode jer je mene sramota, 200 ljudi je na setu i ne znam kako da prekinem, ja ću otići ujutru, tražiću slobodan dan, razumeće me, ali samo da ode da vidi svojim očima i da mi kaže kada bude videla o čemu se radi. Tetka je mene slagala, rekla je da je sve pod kontrolom. Pitala me je koliko imam još snimajućih dana, rekla mi je da odradim to i: "Nemoj da se brineš, ja sam tu, sve je super, samo ti snimaj". Videla je da je deda loše, ali mislim da se i ona potajno nadala da će mu biit bolje, ali slagala me je, zbog čega mi je trebalo dosta vremena da joj oprostim - kaže Milica ne skrivajući emocije.

A nije ih krila ni dok je snimala kao ni brigu o svojim najbližima. Završila je snimanje i uputila se u Gornji Bunibrod.

- I onda, sećam se, taj treći dan mi snimamo, ja kažem Brani koja me je i za ovu emisiju našminkala, moj verni saradnik: "Brano, meni nešto nije ovde okej, ja ne mogu ni da se skoncentrišem, nešto nije ovde u redu, Milan mi izbegava pozive...", taj komšija. Oni su ubrzali snimanje jer su osetili da kod mene nešto nije u redu. Kada sam otišla tetka mi je rekla da su zvali Hitnu pomoć, da nije htele da dođe, rekli su: "To je stariji čovek", meni je pala roletna, kada sam to čula i onda sam ja pozvala i rekla: "Ljudi zar vas nije sramota da vi ne dođete, da...". Ja ne želim da živim u vremenu kada etiketiramo nekoga po godinama, pacijent je pacijent. Oni su meni rekli da ne mogu, da imaju ove i one slučajeve, i prvi put sam u životu iskoristila svoje ime, rekla sam: "Da li je potrebno da kažem da je ovde Milica Pavlović?" i oni su došli. Mi smo dedu odvezli do bolnice. Bilo je i to kovid stanje i sa jednog dela na drugi deo dvorišta, te za ovo je odeljenje, te nije za ovo... On u majici onako, hladno napolju, ja plačem pored njega, on jedva diše u onim kolicima... Samo je gledao u mene i tražio gde sam ja - prisetila se Milica bolnog trenutka.

Republika

Foto: Printskrin/RTV PINK

Milica Pavlović

Drugarica koja radi u bolnici je pozvala da uđe kod deke kada se Milica zapravo i oprostila sa njim.

- To je sve trajalo čitavu večnost, smestili su ga na neko odeljenje, sada ne mogu da se setim koje i on je prestao da govori. Jedna od mojih drugarica radi u toj bolnici, Marijana i kaže mi: "Hoćeš ti deda Lacka da vidiš?", tako su ga zvali, ja kažem: "Naravno da hoću, ali neće me pustiti", kaže ona: "Ma pustićemo te, staviš masku, staviš sve..." Skoro sam videla Marijanu i rekla mi je da i dan danas prepričavaju tu scenu mog opraštanja sa dedom. Iskreno bilo je strašno ja sam prvi put u životu videla osobu sa zamućenim pogeldom, niakda se nisam susrela sa tim. Ma koliko godina da je on imao, to je neko vaš, i sećam se da je u hodniku plakao i lekar i sestre i u tom momentu gde je osobi pogled upućen negde gore, kaže Marijana: "Ja se sećam stojim na vratima i deda Lacko koji širi ruke i gleda na gore". On je čuo mene i raširio ruke. Jao, ja sam mislila da ću tada umreti. Ja sam samo legla na njegove grudi i onda me je lekar molio da izađem i rekla sam mu samo ono iza čega stojim i dan danas: "Hvala ti deda za sve što si uradio za mene, hvala što si se broio, hvala ti što sve što danas znam, znam zahvaljujući tebi i baki i nemoj da brineš, zapamtiće svi tvoju Milicu kao unuku Vladimira Pavlovića i Rade Pavlović. Nikada vas neću obrukati i nikada vas neću razočarati i tek ćemo velike stvari stvarati zajedno jer ja znam da su oni tu - sa očima punim suza govori Milica Pavlović.

Gubitak deke je bio prvi bolni momenat u životu. Ubrzo se i baka razbolela, dobila Alchajmera koji dovodi do demencije pa je bilo trenutaka kada svoju unuku više nije prepoznavala. Vraćalo bi joj se sećanje sve do jednog trenutka. 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO:

Komentari (0)

Loading