ISTINA O ŽIVOTU BRATA MILOŠA BIKOVIĆA: Otkriveno zbog čega se ZAISTA ZAMONAŠIO, ove detalje javnost nije znala!

Miloš Biković je jedan od najperspektivnijih mladih glumaca u Srbiji. Međutim, njegov stariji brat je krenuo potpuno drugim putem i od “okorelog materijaliste”, kako je za sebe rekao, postao je vernik. 

Bikovićev stariji brat, iguman Mihailo, starešina je manastira Jovanja. Mihailo se zamonašio kada je imao 22 godine. Njegova transformacija počela je tokom jednog putovanja u Italiju.

Foto: E-Stock/Časlav Vukojičić

 

Kako je ispričao, bio je u Trstu 1990. godine i odjednom mu se više nisu gledali izlozi. Umesto toga, počeo je da posmatra arhitekturu grada. Na kraju jedne ulice ugledao je crkvu i odlučio da uđe. Unutra je osetio takvu milinu da je počeo da plače. Kada je izašao, boje su mu bile lepše, a ljudi draži. Od tada, pronašao je smisao života u crkvi i Bogu.

- Boraveći tu jedno pet minuta ja sam osetio jednu takvu milinu koja je poprimila takvu snagu da sam ja počeo da ridam. Plakao sam od tuge i radosti, bukvalno sam se tresao od plača. A dve tri godine unazad bio sam kao kamen. Umirali su neki moji rođaci i tada ni suzu nisam mogao da pustim, a ovde ridam... I tako plačem bez razloga ali jako prijatan osećaj. Polako izađem iz crkve i pogledam oko sebe i vidim da su mi boje lepše, kako pomislim na ljude nekako su mi draži. I zbog tog lepog osećaja kažem sebi da ću čim dođem u Beograd krenuti u crkvu samo da mi se ovo ponovo desi.

Foto: ST/Dragan Kadić

 

- Krenem u Sabornu crkvu svake nedelje... Kako hor zapeva - od prvog do poslednjeg amin ja ne prestajem da ridam. Ne mogu da se uzdržim. Ništa nisam znao, ni kad treba da se prekrstim, ni šta znače ispovest i pričešće...Malo po malo uz bakice naučim se i ja tim pravilima ali nisam znao šta hor peva. Sve je bilo na crkveno slovenskom. Ali je interesantno da je biće osećalo šta se tu dešava. Posle kada sam ja retroaktivno analizirao na koje sam delove liturgije najviše reagovao video sam da je moje biće, iako racio nije učestvovao, osećalo... To je bio simbol vere...

- Kad sam naučio da se ponašam u crkvi onda sam na jednoj ponoćnoj liturgiji video ispred sebe mladi par koji se drži za ruke i ljube se. I ja krenem da osuđujem - Vidi kako se ponašaju, ne treba tako već ovako... I onda mi stigne misao u glavu - A zbog čega si ti prvi put ušao u crkvu... Ja sam ušao zbog hladovine. I onda sam shvatio da Bog poziva sve na bilo koji način. Mi smo vremenski ograničena bića pa smo nestrpljivi i voleli bismo da svi ljudi odmah budu onakvi kako mi zamišljamo da se ponašaju u crkvi. A za Boga nije problem da sačeka ni 50 ni 70 godina ako u poslednjih 5 minuta čovekovog života dobije nekoga ko se iskreno okrenuo njemu - zaključio je Milošev brat. 

BONUS VIDEO: