TAJNA ZADNJE DRAŽINE FOTOGRAFIJE: NIJE STRELJAN, UMRO U MOSKVI 1960?! Nova šokantna teorija o sudbini vođe četničkog pokreta

Da li poklonici četničkog pokreta uzalud tragaju za grobom Dragoljuba Draže Mihailovića? Da li je streljan 17. jula 1946. ili je preminuo u Moskvi 1960? Ova pitanja otvara dosad nepoznata fotografija vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini do koje je došla Republika, a navodno je nastala u Sovjetskom Savezu iste godine kada je Draža, prema zvaničnoj istoriji, pogubljen na nepoznatoj lokaciji i tajno sahranjen.

VEROVAO U CRVENU ARMIJU

Naime, slavna britanska književnica Rebeka Vest, autor putopisa "Crno jagnje i sivi soko", koja je gajila neskrivene simpatije prema Mihailoviću, ovu fotografiju je do smrti 1983. držala na svom stolu u stanu u Kingston hausu u Londonu. Na toj slici, koju je svojevremeno pokazala prijateljici Kosari Gavrilović, ćerki predratnog ministra i diplomate, vidi se Draža u berberskoj stolici, opušten, u odeći kakva se tada nosila u SSSR.

Foto: Wikipedia

Ovo je možda i ključni dokaz da je ratni ministar vojni, umesto na streljanje, u stvari, odveden u Moskvu, gde je, prema nekim saznanjima, umro 14 godina kasnije. U prilog tome govore i podaci otkriveni u arhivima sovjetske obaveštajne službe da je Mihailović bio njen saradnik i to jedan od najvažnijih. Naime, profesor dr Boris Anatoljevič Starkov, šef katedre za 20. vek na Univerzitetu u Peterburgu, tvrdio je da je NKVD još 1935. na Balkanu počeo da stvara mrežu, sluteći Hitlerove namere da uništi "nižu rasu".

Navodno, Draža nije bio klasičan agent, već iskusni obaveštajni oficir koji je smatrao da nacističkoj agresiji može da se suprotstavi samo Crvena armija. Jedan oficir Ozne je ispričao da je Moskva tražila da im se Mihailović ustupi jer je bio njihov čovek. Navodno, sovjetska i britanska obaveštajna služba postavile su ga za komandanta savezničke gerile u Jugoslaviji, koja je trebalo borbama za dva meseca da odloži plan "Barbarosa", tačnije napad na SSSR, kao i napad na Grčku.

STALJIN NUDIO ESKADRILU

Foto: pixabay.com

Naš sagovornik koji je insistirao da mu se ne pominje ime ukazuje i na nedavno otkriveni dokument iz koga se vidi da je Staljin u jesen 1942, kad je uvideo da od ujedinjenja četnika i partizana nema ništa, bio spreman da stane na stranu Mihailovića:

- On je jugoslovenskoj vladi u Londonu, preko njenog ambasadora u SSSR Stanoja Simića, otvoreno nudio da u Dražin štab uputi grupu svojih viših oficira i za potrebe četnika formira celu eskadrilu, koju bi stavio na raspolaganje Mihailoviću, kao i da organizuje zajedničke radio-emisije ravnogoraca i crvenoarmejaca. Rastrojena građanskim ratom u Jugoslaviji i sve dubljim deobama svojih članova, vlada profesora Jovanovića je ovaj predlog glatko odbila, uslovljavajući to stavljanjem Titovih partizana pod komandu Mihailovića. Naravno, od toga nije bilo ništa.

Ipak, kako dodaje sagovornik Republike, uopšte nije isključeno da Sovjeti, bez obzira na tu epizodu, nisu zaboravili Dražine zasluge i izdejstvovali da ne završi pred Titovim streljačkim strojem.

Zagonetna izjava Miloša Minića

Sumnju u zvaničnu verziju Dražine smrti dao je čak i njegov glavni tužilac Miloš Minić. Naime, nekada visoki funkcioner Ozne za Srbiju Slobodan Krstić Uča rekao je novinaru Politike Bogosavu Boci Marjanoviću da je Minić prisustvovao streljanju.

- Pitao sam Minića da li je to tačno i dobio zagonetan odgovor: "Verujte da sam sve vreme posle razgovora s vama razmišljao da li sam zaista prisustvovao tom događaju i gotovo sam sada siguran da nisam. Jer da sam tamo bio, verovatno bih se setio - ispričao je Marjanović.

Radio Moskva ga veličala

O vezama Moskve i četnika pisao je i Vladimir Dedijer u "Novim prilozima za biografiju Josipa Broza Tita", u kojima je nagovestio da je Tito odustao od napada na glavni Dražin štab na Ravnoj gori samo zbog pozitivnog imidža Mihailovića na Radio Moskvi.
Tito je bio u telefonskoj vezi s komandantima jedinica koje su opkolile štab Mihailovića. Trebalo im je dati odgovor. Tito se šetao po prostranoj sobi gore-dole, a Dedijer kaže da je sedeo kraj radio-aparata i slušao emisije Radio Moskve na srpskom jeziku.

- Odjednom sam se trgao i rekao Titu: "Pazi, Radio Moskva govori o borbama u Srbiji protiv Nemaca, pazi, pazi, govori o Draži kao vođi svih snaga otpora".
Tito je zastao, zaprepašćen. Nikad ga dotle, a ni kasnije, nisam video tako duboko iznenađenog. Samo je rekao: "Ma nije moguće..."

BONUS VIDEO