JUGOSLAVIJA JE IMALA SVOG ILONA MASKA! Voja je napravio svoj računar u garaži, pogledajte kako je izgledao! (VIDEO)

Voja Antonić je bio inženjer, inovator i pionir računarstva čije su ideje u vreme socijalizma bile daleko ispred sistema u kojem je radio, zbog čega su ostale gotovo nepoznate izvan regiona. Početkom 1980-ih, Antonić je osmislio prvi domaći lični računar „Galaksija“ u vreme kada su računari bili luksuz dostupan samo institutima, vojnim projektima i velikim firmama. Njegova vizija bila je revolucionarna: računar koji svako može sam da sastavi, razume i koristi.

Umesto da projekat zadrži za sebe ili proda stranoj firmi, Antonić je objavio kompletne šeme i uputstva u časopisu, omogućivši hiljadama ljudi širom Jugoslavije da kod kuće naprave svoj računar. Istoričari danas ovu odluku porede sa filozofijom otvorenog koda i startap mentalitetom koji je decenijama kasnije postao standard u Silicijumskoj dolini. Slično kao Ilon Mask, Antonić nije razmišljao samo o profitu, već o demokratizaciji tehnologije i stvaranju zajednice koja razume kako tehnologija funkcioniše, a ne samo kako se koristi.

U tadašnjoj Jugoslaviji, takav pristup bio je fascinantan, ali i problematičan. Sistem nije znao kako da podrži pojedinca koji razmišlja brzo, nekonvencionalno i globalno. Dok su u SAD vizionari dobijali investitore, Antonić je radio u ograničenim uslovima, bez tržišta koje bi prepoznalo puni potencijal njegovih ideja. Ipak, njegov uticaj je bio ogroman – zahvaljujući „Galaksiji“, čitava generacija mladih prvi put je ušla u svet programiranja i informatike.

Kako je Galaksija izgledala?

Galaksija je imala kompaktno kućište sa integrisanom tastaturom, sličnu kućnim računarima iz tog doba, poput ZX Spectruma ili Commodore 64, ali još jednostavnijeg dizajna. Nije imala miša, disk jedinice niti monitor – povezivala se direktno na televizor, što ju je činilo pristupačnom širokim masama.

Tastatura je bila gumena ili polumehanička, sa jasno obeleženim slovima i simbolima, a korisnici su je često sami ugrađivali ili prilagođavali jer su računari sastavljani kod kuće. Unutra se nalazila jednostavna elektronika sa procesorom Zilog Z80, malom količinom memorije i osnovnim grafičkim i zvučnim sklopovima. Grafika je bila rudimentarna i tekstualna, ali dovoljna za programiranje, igrice i učenje osnova rada na računaru.

Posebno zanimljiv detalj bio je način učitavanja programa. Galaksija nije imala hard disk ni disketnu jedinicu, već su se programi učitavali pomoću kasetofona, sa običnih audio-kaseta. Zvuk pištanja tokom učitavanja programa postao je zaštitni znak tog vremena.

Uprkos ograničenjima, korisnici su mogli da pišu sopstvene programe u BASIC-u, da ih snimaju i razmenjuju sa drugima, čime je nastala prava mala hakerska zajednica.

Šta ga povezuje sa Ilonom Maskom?

Voja Antonić je bio vizionar širokih interesovanja, slično kao Ilon Mask. Njegova strast nije se ograničavala samo na računare – bavio se i radio-tehnikom, digitalnim zvukom, eksperimentima sa elektronikom i razvojem alternativnih tehnoloških rešenja. Njegov rad pokazuje spoj inženjerskog znanja, radoznalosti i spremnosti da ide protiv ustaljenih pravila.

U današnjem svetu veštačke inteligencije, algoritama i digitalne zavisnosti, Antonićeve ideje zvuče gotovo proročki. Dok tehnologija sve više prelazi u zatvorene sisteme i pretplate, njegova filozofija podseća da ona mora ostati u službi čoveka. Zbog toga ga mnogi danas smatraju pravim jugoslovenskim vizionarom – čovekom koji je mogao da zaradi milione, ali je izabrao da svoje znanje deli.

(Kurir)

BONUS VIDEO