NA IVICI Olivera Miletović: Savremeni čovek je izgubio duhovni kompas (VIDEO)

 

U vremenu ratova, geopolitičkih lomova, dubokih društvenih podela i tehnoloških promena koje menjaju lice sveta sve češće se postavlja pitanje da li savremeni čovek još ima unutrašnji oslonac? Da li su današnji sukobi zaista samo politički i energetski ili se u njihovoj pozadini kriju dublji, civilizacijski i duhovni, procesi? O tim temama, kao i o veri, patriotizmu, porodici, Evropi i krizi savremenog društva govorila je novinarka Olivera Miletović u razgovoru za emisiju "Na ivici.

Foto: Republika

 

Za početak, kada govorimo o Bliskom istoku, da li su sukobi koje gledamo pre svega verski ili politički?

- Mislim da u suštini nijedan veliki rat nije lišen verske dimenzije. Naravno da postoje politički, energetski i geostrateški interesi, ali oni ne isključuju činjenicu da su duboke civilizacijske i duhovne razlike često u samoj osnovi sukoba. Današnji sukobi na Bliskom istoku ne mogu se razumeti ako ih posmatramo samo kroz dnevnu politiku. Tu postoje istorijski slojevi, identitetski obrasci i kolektivna sećanja koja savremeni zapadni čovek često ne razume dovoljno.

Koliko se, po vašem mišljenju, savremeni čovek udaljio od tog dubljeg razumevanja sveta?

- Mislim da se udaljio veoma mnogo. Danas se sve svodi na površinu, na informaciju koja traje nekoliko sekundi, na broj raketa, na naslov, na trenutni utisak. A suština se gubi. Bez duhovnog kompasa čovek postaje lak plen manipulacije, straha i privida. Zato mislim da savremeni čovek ima razloga da bude zabrinut i da se zapita u kakvoj civilizaciji zapravo živi.

U tom kontekstu često pominjete Evropu. Gde je danas Evropa?

- Evropa je, po mom mišljenju, duboko ugrožena. Ne samo spolja već i iznutra. Nestaje ona Evropa naroda, kultura, identiteta i istorijskog kontinuiteta. Današnja Evropa sve manje liči na prostor u kojem su cvetale različite nacionalne tradicije, a sve više na prostor bez jasnog duhovnog i kulturnog središta. Zato mislim da je kriza Evrope, pre svega, civilizacijska, a tek onda politička.

Foto: Republika

 

Koliko su vera i porodica danas važne kao oslonci?

- Presudno su važni. Ja verujem da samo verujući ljudi i tradicionalna porodica mogu da sačuvaju čoveka u vremenima koja dolaze. Sve priče o novcu, moći i spoljašnjem uspehu potpuno su besmislene ako čovek izgubi ono osnovno, porodicu, smisao, ljubav, živ odnos s drugim ljudima. Suštinska sreća nije u materijalnom. Nju čovek nalazi u živom biću, u roditelju, detetu, bratu, sestri, u razgovoru, u zagrljaju, u pogledu. To su stvari koje nas istinski drže.

Često se govori da se ljudi veri vraćaju kasno, tek u poznijim godinama. Šta to govori o našem vremenu?

- Govori da smo, kao društvo, dugo živeli u sistemima koji su sistematski potiskivali boga, veru i duhovnost. Kada čovek nema boga u sebi, on to ne može ni da prenese dalje. Zato danas imamo generacije koje su ostale bez dubokog osećaja hijerarhije, poštovanja, autoriteta i svetinje. A bez toga se raspadaju i porodica i zajednica i društvo. Mislim da se posledice toga danas jasno vide.

Foto: Republika

 

Koja je najveća zabluda modernog čoveka kada je reč o veri?

- Najveća zabluda je gordost, uverenje da je čovek sam sebi dovoljan, da je sam gospodar svega, da mu niko nije potreban i da je sve dozvoljeno. Vera podrazumeva skromnost, svest o granici, svest o višem smislu. Čovek koji izgubi taj odnos prema svetinji lako počne da gubi i odnos prema roditeljima, porodici, tradiciji, jeziku i zajednici. A kada izgubite osećaj za svetinju, onda vam se sve pretvara u banalnost i interes.

Da li je danas teže biti vernik ili patriota?

- Ja tu ne pravim veliku razliku. Ko je istinski vernik, po prirodi stvari mora biti i patriota jer su i vera i patriotizam zasnovani na ljubavi. Patriotizam je ljubav prema otadžbini, a vera je ljubav prema bogu. Problem je što živimo u vremenu licemerja, pa imamo mnogo lažnih patriota, lažnih vernika i ljudi koji samo formalno zastupaju vrednosti u koje zapravo ne veruju. Ali običan čovek, ako je čestit i ako ima veru, po pravilu oseća i pripadnost svom narodu i svojoj zemlji.

Može li se danas razdvojiti patriotizam od vere?

- U teoriji možda neko pokušava, ali u suštini teško. Patriotizam bez duhovne osnove lako sklizne u praznu retoriku, a vera bez odgovornosti prema zajednici ostane svedena na privatnu emociju. Zato mislim da su te dve stvari duboko povezane. Naravno, živimo u vremenu u kojem postoje mnoge zamene teza, mnogo maski i mnogo privida, ali to ne menja suštinu.

Pominjali ste i veštačku inteligenciju. Da li vas plaši pravac u kojem svet ide?

- Plaši me ono što dolazi ako čovek izgubi meru i ako tehnologija postane zamena za život, a ne sredstvo. Mi već živimo budućnost koju smo nekada gledali u filmovima. Tehnološki razvoj je ogroman, brz i nezaustavljiv, ali pitanje je da li čovek duhovno i moralno prati taj tempo. Mene naročito brine šta to znači za decu, za porodicu, za komunikaciju među ljudima. Ako se potpuno preselimo u virtuelni svet, rizikujemo da izgubimo ono ljudsko u sebi.

Šta je onda, po vama, put izlaska iz ove krize?

- Povratak osnovama. Veri, porodici, razgovoru, živom susretu, prirodi, odgovornosti, istinskom obrazovanju. Mladi ljudi moraju ponovo da nauče da sreća nije u iluziji neprekidnog zadovoljstva, nego u smislu. A smisao se ne nalazi u tehnologiji, tržištu i spoljašnjem sjaju, već u tome da čovek ostane čovek. Bez toga nema ni društva ni kulture ni budućnosti.

Da li je pravoslavlje danas poslednja linija odbrane tradicionalne Evrope?

- Mislim da pravoslavlje jeste jedna od ključnih tačaka otpora potpunom gubitku izvornog hrišćanskog i tradicionalnog identiteta Evrope. U njemu i dalje postoji snažna veza s predanjem, zajednicom i duhovnim kontinuitetom. U vremenu kada se mnoge vrednosti relativizuju upravo ta postojanost postaje važna.

Kakvu poruku biste na kraju poslali mladim ljudima?

- Da ne pristanu na prazninu. Da čuvaju porodicu, da razgovaraju, da traže smisao, da se ne stide vere, da poštuju autoritete koji to zaslužuju i da ne prihvate svet u kojem je sve svedeno na korist, zabavu i trenutni efekat. Vremena jesu opasna, ali čovek i dalje ima izbor. A taj izbor počinje iznutra.

BONUS VIDEO