SOCIJALNA ZAŠTITA I PORODICE U RIZIKU: Podrška porodici kao temelj sigurnije zajednice

Finansijska nesigurnost, poremećeni porodični odnosi, socijalna izolacija i narušeno mentalno zdravlje danas su najčešći problemi sa kojima se suočavaju porodice u riziku u Srbiji, objšanjava Olivera Simendić, rukovodilac Odeljenja za poslove planiranja i razvoja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. U razgovoru za Republiku govori o tome zašto se građani institucijama često obraćaju prekasno, sa kakvim se preprekama suočavaju ljudi bez ličnih dokumenata i stalne adrese, ali i koje sve vidove pomoći porodice mogu da očekuju od sistema socijalne zaštite - od novčane socijalne pomoći i jednokratne pomoći, preko savetodavne i psihološke podrške, do privremenog smeštaja i zaštite u kriznim situacijama. Simendić naglašava da pomoć ugroženim građanima ne može biti samo materijalna, već mora uključivati podršku čitavog sistema - od socijalne zaštite i zdravstva do obrazovanja i lokalne zajednice.

Koji su danas najčešći problemi sa kojima se suočavaju porodice u riziku u Srbiji i da li primećujete porast socijalnih i finansijskih poteškoća među građanima?

- Porodice u riziku danas se najčešće suočavaju sa kombinacijom finansijske nesigurnosti, dugotrajne iscrpljenosti usled različitih problema koje ne mogu razrešiti i poremećenih porodičnih odnosa. Posebno su pogođene višečlane porodice sa decom, jednoroditeljske porodice, stariji sugrađani bez porodične podrške, osobe sa invaliditetom i porodice koje žive u izrazito teškim uslovima. U praksi vidimo da finansijska nesigurnost retko dolazi sama i da je veoma često u kombinaciji sa narušenim mentalnim zdravljem, konfliktima u porodici i socijalnom izolacijom.

Foto: ST/Dragan Kadić

Kako siromaštvo, dugotrajna finansijska nesigurnost i porodični problemi utiču na svakodnevni život dece, roditelja, samohranih roditelja i višečlanih porodica?

- Siromaštvo ne ugrožava samo materijalne uslove života, već i stabilnost, odnose i svakodnevno funkcionisanje cele porodice. Roditelji koji su dugo izloženi finansijskoj neizvesnosti često žive pod konstantnim stresom i pritiskom da obezbede osnovne uslove za život, što se neminovno odražava na porodične odnose. Deca koja odrastaju u siromaštvu često su uskraćena za ono što njihovi vršnjaci podrazumevaju - adekvatne uslove za život, kvalitetnu ishranu, socijalnu uključenost... Jednoroditeljske porodice nose dodatni teret jer jedan roditelj najčešće sam brine o deci i egzistenciji porodice, dok su višečlane porodice među najizloženijima riziku od siromaštva. Zato pomoć ovim porodicama ne može biti samo materijalna - ona mora uključivati i podršku različitih sistema, pre svega socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja i lokalne zajednice.

Koliko su građani informisani o pravima i vrstama pomoći koje mogu da ostvare kroz sistem socijalne zaštite i zbog čega se često ne obraćaju institucijama na vreme?
- Građani najčešće znaju za materijalnu podršku, novčanu socijalnu pomoć i jednokratne pomoći, ali mnogo manje za druge oblike podrške - savetodavne i psihološke usluge, dnevne usluge u zajednici ili privremeni smeštaj. Često se institucijama obraćaju tek kada problem traje dugo i kada pojedinac ili porodica više nema kapaciteta da se sama izbori sa krizom. Razlozi za to su različiti - osećaj stida, strah od osude okoline, ali i nedovoljna informisanost o tome šta centar za socijalni rad zapravo može da pruži. Zbog toga je veoma važna dostupnost informacija i saradnja sa medijima, lokalnim zajednicama i organizacijama koje mogu pomoći da podrška stigne do građana na vreme.

Koji su najčešći razlozi straha, nepoverenja ili izbegavanja obraćanja Centru za socijalni rad kod porodica koje su u ozbiljnoj krizi?

- Kod određenog broja građana postoji strah da će traženje pomoći dovesti do dodatne kontrole ili osude, posebno kada su u pitanju porodični odnosi i deca. Neke porodice godinama pokušavaju same da rešavaju probleme i pomoć traže tek kada situacija postane veoma teška ili kada kada su u obavezi da to učine. Takođe, prisutna je i neinformisanost građana kome treba da se obrate za pomoć. Važno je naglasiti da je osnovni cilj centra za socijalni rad pomoć i podrška porodici, očuvanje porodične stabilnosti kada god je to moguće i zaštita najboljeg interesa deteta. Stručni radnici Gradskog centra svakom slučaju pristupaju individualno, uz poštovanje dostojanstva, privatnosti i prava korisnika. Korisnici imaju pravo na informacije, žalbu, učešće u donošenju odluka i poverljivost podataka.

Na koje načine Centar za socijalni rad može konkretno pomoći porodicama i pojedincima koji se nalaze u finansijskoj, pravnoj ili psihološkoj krizi?
- Gradski centar za socijalni rad u Beogradu je ustanova socijalne zaštite u kojoj se ostvaruju prava, primenjuju mere, obezbeđuje pružanje usluga i obavljaju drugi poslovi u oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite. To uključuje ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, jednokratne pomoći, dodatke za pomoć i negu drugog lica. Građanima su dostupne i različite usluge podrške kao što su pomoć u kuci, dnevni boravci, Savetovalište za brak i porodicu, privremeni smeštaj i zaštita u kriznim situacijama. Kada su ugroženi život, zdravlje ili bezbednost dece i nemoćnih lica, centar ima obavezu i ovlašćenje da reaguje hitno i preduzme mere zaštite u skladu sa zakonom.

Foto: ST/Dragan Kadić

Koliko se često susrećete sa slučajevima građana koji nemaju lična dokumenta ili stalnu adresu i zbog toga ne mogu da ostvare osnovna prava i pomoć?
- Takvi slučajevi, nažalost, nisu retkost, posebno među beskućnicima, osobama koje žive u ekstremnom siromaštvu, ali i ljudima koji su godinama van sistema. U tim situacijama nastojimo da im obezbedimo besplatan obrok, smeštaj u nekoj od ustanova socijalne zaštite, pomognemo u regulisanju ličnih dokumenata, prijavi prebivališta, kao i da ih informišemo o mogućnostima ostvarivanja prava na materijalnu podršku.

Koji je prvi korak koji osoba ili porodica treba da napravi ukoliko nema potrebnu dokumentaciju za ostvarivanje socijalne pomoći ili drugih prava?

- Svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća imaju pravo na socijalnu zaštitu, odnosno mogu, ukoliko ispunjavaju zakonom propisane uslove, biti korisnici socijalne zaštite i centra za socijalni rad. Potrebno je da se osoba obrati nadležnom centru za socijalni rad prema mestu prebivališta. U razgovoru sa stručnim radnikom dobiće sve potrebne informacije o uslovima i dokumentaciji za ostvarivanje prava, kao i osnovne informacije o procedurama. Većina potrebne dokumentacije može se pribaviti po službenoj dužnosti.

Foto: ST/Dragan Kadić

Koliko je važna saradnja Centra za socijalni rad, udruženja, lokalnih institucija i medija kako bi pomoć stigla do ljudi koji su ostali van sistema podrške, i šta biste poručili građanima koji ne znaju kome da se obrate?
- Međusektorska saradnja je od izuzetnog značaja, jer problemi sa kojima se suočavaju porodice u riziku gotovo nikada nisu samo socijalni ili samo finansijski. Veoma često su istovremeno prisutni zdravstveni, obrazovni, pravni i psihološki problemi i zato nijedna institucija ne može sama odgovoriti na sve potrebe korisnika. Mediji imaju posebno važnu ulogu jer doprinose boljoj informisanosti građana i pomažu da pomoć stigne do ljudi koji su ćesto nevidljivi za sistem. Građani koji se nalaze u teškoj životnoj situaciji potrebno je da se obrate nadležnim inistitucijama koje će im pružiti svu potrebnu pomoć. Važno je da ne čekaju da problemi postanu nepremostivi i da se obrate institucijama ili organizacijama koje mogu da pruže podršku. Traženje pomoći nije znak slabosti, već važan i odgovoran korak ka rešavanju problema, očuvanju dostojanstva porodice i stvaranju sigurnijih uslova za život.

Projekat "Osnaživanje porodica u riziku: prava i podrška" realizovan je uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju