KISINDŽER BRANIO SRBE DA SAČUVA AMERIKU! PREDVIDEO SUKOB S RUSIJOM I KINOM: Bivši državni sekretar i džin svetske diplomatije preminuo u 101. godini

Autor:

Vesti

30.11.2023

20:15

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Verovao je u globalni i regionalni balans sila, a zapadnim državnicima zamerao da malo znaju.

KISINDŽER BRANIO SRBE DA SAČUVA AMERIKU! PREDVIDEO SUKOB S RUSIJOM I KINOM: Bivši državni sekretar i džin svetske diplomatije preminuo u 101. godini

Foto: www.profimedia.rs

Henri Kisindžer, bivši državni sekretar SAD, preminuo je u 101. godini u svom domu u Konektikatu. Reč ovog moćnog diplomate svetski lideri uvažavali su do kraja njegovog života, ali, nažalost, nedovoljno kada se odlučivalo o Srbima.

SUPROTSTAVIO SE KLINTONU

Usled antisrpske histerije u svetskim centrima noći, Kisindžer je ostavljao utisak da je naklonjen Srbima. Međutim, on je verovao u globalni i regionalni balans snaga, a poslednjim generacijama američkih državnika zamerao je da malo znaju i da istoriju shvataju samo kao niz odvojenih epizoda.

- Samo u Americi je mogao da nastane pristup u kom se muslimanskoj i srpskoj etničkoj grupi ponudi dokument na 80 stranica i kaže im se da je to konačno rešenje za 400 godina istorije - govorio je Kisindžer.

On je kritikovao i odluku o bombardovanju SRJ 1999, kada je oborio Klintonovo obrazloženje napada. Kisindžer je rekao da Slobodan Milošević nije Hitler, već balkanski nasilnik, ali da ne može da ugrozi globalnu ravnotežu.

Republika

Foto: www.profimedia.rs

Slobodan Milošević

- Kosovo je rat za teritoriju koju Srbi smatraju svetinjom. Osim toga, Prvi svetski rat nije počeo na Balkanu kao rezultat etničkih razmirica, već zato što su se spoljne sile umešale u lokalni sukob. Apsurdno je tvrditi da ekonomsko blagostanje EU i prosperitet atlantske zajednice zavisi od ishoda etničkih odnosa na osiromašenom Kosovu - objašnjavao je Kisindžer greške Klintona.

Još dok su bombe padale, Kisindžer je podsetio da se Srbija borila uz SAD u dva svetska rata i suprotstavila Staljinu na vrhuncu moći.

- Nestanak Srbije iz balkanske ravnoteže može izazvati erupcije u drugim zemljama koje imaju etničke manjine - upozorio je Kisindžer.

Rezolucija 1244 mala pobeda SRJ

Nakon bombardovanja Kisindžer je ukazao da je SRJ Rezolucijom 1244 dobila više nego što joj je nuđeno sporazumom u Rambujeu.
- NATO snage ulaze na Kosovo na osnovu mandata UN, a ne sporazuma između Beograda i Alijanse. Kosovo je eksplicitno opisano kao autonomni deo Jugoslavije. Potvrđen je teritorijalni integritet i suverenitet SRJ. Odustalo se od odredbe o referendumu Albanaca na KiM posle tri godine, a insistiranje na kontroli NATO razvodnjeno je nizom mandata UN i prisustvom ruskih snaga - naveo je Kisindžer.

SVE JE POGODIO

Odmah nakon rata, dalekovidi Kisindžer je tačno predvideo da će Kosovo trovati međunarodne odnose SAD, naročito s Rusijom i Kinom.

- Rusija će se suprotstaviti hegemonističkim tendencijama Amerike. Druge zemlje će gledati da se udalje od Amerike, a neke i da nabave oružje za masovno uništenje da bi se zaštitile - predvideo je Kisindžer, koji je insistirao na američkoj obavezi da zaštiti srpsko stanovništvo od etničkog čišćenja i podsetio na Klintonov govor u kom je naglasio da NATO podržava srpski narod da zadrži Kosovo kao deo svoje zemlje.

Dobio Nobela za mir za rat koji nije zaustavio

Poslednja misija Henrija Kisindžera bila je u julu ove godine u Pekingu, kada je Si Đinpinga ubedio da se sastane s Džoom Bajdenom u San Francisku prošlog meseca.
Njegovo pravo ime je bilo Hajnc Kisinger i rođen je 1923. u jevrejskoj porodici u Nemačkoj, odakle su izbegli u SAD. Mobilisan je i s američkom vojskom vratio se u Nemačku, gde je do 1047. bio kontraobaveštajac. Diplomirao je na Harvardu.
Ostaće zapamćen po tome što je 1971. iskoristio loše odnose Pekinga s Moskvom da izgradi posebne odnose s Kinom. Sledili su dogovori o ograničenju strateškog naoružanja sa SSSR. Pariski sporazumom 1973. trebalo je da zaustavi rat u Vijetnamu, pa je dobio Nobelovu nagradu za mir, ali je sukob potom nastavljen. Nije uspeo da reguliše konflikt Arapa i Izraela, ali je izvukao Egipat iz sovjetske sfere uticaja.

BOSNA JE MITSKA DRŽAVA KOJA NE POSTOJI

Henri Kisindžer nekoliko puta se tokom rata, ali i kasnije, založio za podelu Bosne.

- Mi se ponašamo kao da želimo da uteramo Srbe u nekakvu mitsku državu Bosnu. To je bila administrativna celina u okviru Jugoslavije u kojoj su živeli Hrvati, muslimani i Srbi. Dakle, ne postoje bosanski jezik ili bosanska kultura. Zašto bismo mi onda kršili svoje sopstvene principe da bismo ih naterali da žive u zemlji koja nikada nije postojala i zašto Srbe nazivamo separatistima? Od čega oni to žele da se odvoje - rekao je Kisindžer.

Saučešće Vučića, Putina i Si Đinpinga

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je saučešće povodom smrti američkog diplomate Henrija Kisindžera.
- Politički legat Henrija Kisindžera, državnika čija se reč s uvažavanjem slušala na istoku i na zapadu, danas nam je potrebniji nego ikada. Uveren sam da će snaga njegove reči ostati inspiracija svima koji se bore za mir i prosperitet u svetu. Neka počiva u miru - napisao je Vučić.
Saučešće su izrazili i Vladimir Putin, Si Đinping i drugi svetski državnici.

Predskazao raspad Jugoslavije posle smrti Tita

Republika

Foto: Profimedia

Josip Broz Tito

Henri Kisindžer bio je državni sekretar SAD od 1969. do 1977. u administracijama predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda i za to vreme je formulisao politiku SAD prema Jugoslaviji. Njegovi stavovi vide se iz uputstava koje je sačinio za Niksona uoči posete Josipu Brozu Titu 1970, kada je ukazao na mogući raspad SFRJ.

- Pitanje je da li će se narodnosti koje čine Federaciju držati zajedno i kada Titov magnetizam i ujedinjujuća uloga nestanu - pisao je Kisindžer.

Ipak, Kisindžer je pokazao poštovanje prema SFRJ pošto je Niksonu savetovao da ne dovodi u pitanje Pokret nesvrstanih. Takođe, i da može da bude neprijatnih tonova povodom rata u Vijetnamu i sukoba Izraela i arapskih država.

Ričard Nikson je 30. septembra i 1. oktobra 1970. boravio u Kumrovcu, Zagrebu i Beogradu, gde je iz otvorenog automobila vikao "Živela Jugoslavija". Kisindžer je pripremio i uzvratnu trodnevnu posetu Tita 1972, koji je primljen u predsedničkoj rezidenciji u Kemp Dejvidu, što je bila čast rezervisana za najznačajnije državnike. Tito je čak zapalio tompus iako je u Kemp Dejvidu tada pušenje bilo zabranjeno već dve decenije.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading