U ČEŠKOJ GROZNICA ZA ''BELIM ZLATOM'': EU iz temelja menja pristup prema rudarstvu!

Vesti

11.11.2023

10:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

U Češkoj je, naime, zavladala "litijumska groznica", a premijer Petr Fijala se nada da bi eksploatacija ove rude mogla da bude novi podsticaj za privredu zemlje.

U ČEŠKOJ GROZNICA ZA ''BELIM ZLATOM'': EU iz temelja menja pristup prema rudarstvu!

Litijum je ključna sirovina za elektromobilnost, posebno za skladištenje električne energije.

Počećemo eksploataciju što je pre moguće, najavio premijer Češke Petr Fijala

Zbog sve veće potražnje za litijumom u celom svetu, Evropska unija, kao i ostale zemlje Zapada, odlučile su da promene pristup prema rudarstvu i počnu da eksploatišu mineralne sirovine na svojim teritorijama.

Činjenica da je današnja auto-industrija nezamisliva bez litijuma i da potražnja za "belim zlatom", kako ga nazivaju, u svetu iz dana u dan raste predstavlja nepobitne argumente koji su naveli Evropljane da uskoro usvoje Evropski zakon o kritičnim mineralima.

Autoindustrija je bez litijuma nezamisliva

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će taj zakon doprineti da Unija ostvaruje napretke na više polja.

- Ovaj akt će nas približiti našim klimatskim ambicijama. To će značajno unaprediti rafinaciju, preradu i reciklažu kritičnih sirovina ovde u Evropi. Sirovine su od vitalnog značaja za proizvodnju ključnih tehnologija za našu dvostruku tranziciju - poput proizvodnje energije vetra, skladištenja vodonika ili baterija. I jačamo našu saradnju sa pouzdanim trgovinskim partnerima na globalnom nivou kako bismo smanjili trenutnu zavisnost EU od samo jedne ili nekoliko zemalja. U našem zajedničkom interesu je da povećamo proizvodnju na održiv način i istovremeno obezbedimo najviši nivo diverzifikacije lanaca snabdevanja za naša evropska preduzeća - kazala je Ursula fon fer Lajen.

Ovaj zakon će se odnositi i na eksploataciju litijuma, koji predstavlja strateški važnu sirovinu za nastavak energetske tranzicije u Evropi i svetu.

To samo govori da će se rudarenje litijuma nastaviti, a trenutno više od tri četvrtine litijuma daju Australija i Čile (77 odsto), a među najvećim proizvođačima su još Kina i Argentina. S obzirom na to da Evropa leži na bogatim nalazištima litijuma koji nikada nisu ekploatisali, mnoge zemlje se spremaju da otvore ta ležišta da u energetskom smislu više ne bi zavisili od trećih država, a među njima su najambiciozniji Nemci, Česi i Finci.

U Češkoj je, naime, zavladala "litijumska groznica", a premijer Petr Fijala se nada da bi eksploatacija ove rude mogla da bude novi podsticaj za privredu zemlje.

- Litijum je ključna sirovina za elektromobilnost, posebno za skladištenje električne energije. Zato radimo na tome da počnemo sa eksploatacijom što je pre moguće, idealno do 2026. godine - rekao je Fijala.

Blago se nalazi pored mesta Cinovec u regionu Usti, blizu granice sa Nemačkom i stotinak kilometara od Praga. Tvrdi se da je tamo od tri do pet odsto svetskih rezervi litijuma, a cena te sirovine je u međuvremenu toliko porasla da bi se Češkoj isplatila eksploatacija. Prema analizi Češke privredne komore, zemlja je iscrpela sve dosadašnje izvore rasta i preti im ekonomska stagnacija u narednim godinama.

Češka je već potpisala sporazum sa nemačkom pokrajinom Saksonijom o mogućoj saradnji u eksploataciji litijuma, a na češkoj strani za eksploataciju litijuma bi trebalo da bude nadležna elektroenergetska kompanija CEZ.

Aktuelna studija pokazuje da bi kod mesta Cinovec godišnje moglo da bude proizvedeno 2,25 miliona tona rude, što bi omogućilo proizvodnju skoro 30.000 tona litijum-hidroksida, a ta količina iskopane rude bi verovatno bila dovoljna za proizvodnju skoro milion litijumskih baterija za automobile svake godine.

Interesantno da je slična brojka navođena i za nalazište litijuma na zapadu Srbije. Prema podacima sa sajta Grin juropean žurnala, u Srbiji ima oko 1,2 miliona tona litijuma, što nas čini jednim od najvećih nalazišta u Evropi. Ipak, Vlada Srbije je u februaru 2022. godine odustala od projekta "Jadar", čime je Evropa ostala bez najvećeg rudnika litijuma.

Uvodi se baterijski pasoš

Evropska unija je najavila i uvođenje pasoša za baterije električnih automobila. Baterijski pasoš će omogućiti vlasnicima električnih vozila da se bolje informišu o načinu na koji je baterija napravljena, ali i da se prilikom kupovine polovnjaka bolje upoznaju sa stanjem baterije. Ova ideja je potekla iz Nemačke, a biće implementirana u celoj Evropskoj uniji za nekoliko godina.

TABELA REZERVI LITIJUMA U EVROPI (studija Blandine Gourcerol)

Češka 31%
Srbija 27%
Ukrajina 15%
Španija 13%
Francuska 4%
Nemačka 3%
Ostali 7%

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.