Anketna komisija traži poništenje Vučićevih pomilovanja

Anketna komisija predala je Vrhovnoj javnoj tužiteljki inicijativu za podnošenje tužbe Upravnom sudu radi poništavanja odluka o pomilovanju koje je doneo bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz zahtev da sud hitno odredi meru kojom bi se odložilo njihovo izvršenje.

Članovi tog tela Radmila Dragičević Dičić, sudija u penziji Vrhovnog suda Srbije, Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta, i Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava obrazložili su razloge za podnošenje ove inicijative.

Dragičević Dičić je rekla da je "Anketna komisija odlučila da se bavi time jer su pomilovanja i krivična dela za koja su data uglavnom proistekla iz događaja u vezi s padom nadstrešnice".

- Smatramo da nisu čin državnika koji odlazi sa vlasti, već čin bahatosti, drskosti i zloupotrebe ovlašćenja. Želimo da ukažemo šta pravosuđe i Upravni sud mogu da učine da se to zaustavi - rekla je Dičić.

Istakla je i da se ovakve slučajeve naša sudska praksa nije susretala, niti imamo mnogo primera u međunarodnoj sudskoj praksi, te da Anketna komisija stoji na stanovištu da su ovo pomilovanja koja su u najvećoj meri data za krivična dela protiv života i tela, izazvana nasiljem, za krivična dela koja su koruptivna, zloupotrebe službenih ovlašćenja, primanje mita, falsifikovanje službenih isprava...

- Da su to krivična dela za koja predsednik države ne može i ne sme da koristi svoje diskreciono pravo, da je, čineći to, ugrozio pravni sistem države, podelu vlasti, unizio pravosuđe, kao što je to učinio i 2025, s prvim setom ekskluzivnih pomilovanja, unizio građane, državu... Sramotno je i za državu, jer ovakva pomilovanja nisu u skladu sa evropskim vrednostima, standardima na koje se ova država obavezala potpisujući konvencije -  kaže ona.

Smatraju, dodaje ona, da je Upravni sud nadležan da reši taj problem i zbog toga su i podneli inicijativu Vrhovnom javnom tužilaštvu da pokrene postupak pred Upravnim sudom, za poništaj i za donošenje mere kojom će se obustaviti izvršenje ovih pomilovanja.

- Želim da istaknem da je pomilovanjem aktivista novosadske grupe predsednik države, koji je prvo to istakao obraćajući se naciji i samo govoreći o tom slučaju, na neki način krajnje zlonamerno to iskoristio kao pokrivalicu za sva druga pomilovanja - kaže ona.

Podsetila je da je "2025. predsednik najavio kako će da se ponaša u ovakvim uslovima".

- Sa ovakvim pravosuđem, tužilaštvom i sudstvom, koje je nazivao mafijom, organizovanom kriminalnom grupom, da je već dao pomilovanja za nasilnike iz Novog Sada. Zbog tog događaja je tadašnji premijer dao ostavku, pala je vlada, da bi odmah posle toga predsednik pomilovao ta lica i šta nam je poručio? Ja sam iznad sudova, iznad zakona, radite šta hoćete, i u međuvremenu, sve do ostavke, sve izjave, govorio je vi ste mafija, banda, vi sudite, tužite, pritvarajte, ja ću ih sve pomilovati na kraju -  kaže ona, dodajući da smo imena pomilovanih lica saznali posle više od mesec dana.

Marinković: Osujećuje se ostvarivanje pravde

Marinković ukazuje da se "naše krivično pravosuđe, tužilaštvo i sudovi nalaze pred jednim ozbiljnim izazovom".

- Postoji prvobitno 49 odluka o pomilovanjima, u pogledu novosadske dvanaestorke došlo je do obustavljanja tužilačkih postupaka, sad treba odlučiti kako postupiti kad je reč o preostalim. Ozbiljan izazov za naše krivično pravosuđe, tužilaštvo i sudove, nalazimo se pred jednim do sada neviđenim presedanom u našem pravnom poretku - kaže on.

Objašnjava i da je institut pomilovanja "izuzetna mera koja treba da omogući da se nepravda ispravi".

- Pre desetak godina postupanjima makedonskog predsednika Ivanova, potom Trampa i sada Vučića, vidimo da postoji opasnost da dođe do ozbiljne zloupotrebe ovog instituta. Postavlja se pitanje kako izaći iz te nemoguće situacije. Na sreću, naš pravni poredak je u tom pogledu prilično jasan, mi smatramo, to smo naveli u inicijativi, situacija o kojoj često govorimo, a tiče se toga da imamo ustavne i zakonske norme koje omogućavaju sudijama i tužiocima da postupaju, ali se dešava da zbog svesti, stručnosti ili političkih pritisaka na te organe, oni ne postupaju u skladu sa onim što Ustav i zakon propisuju. Posle 25. oktobra, naše očekivanje je puno profesionalno postupanje sudstva i tužilaštva po ovim pitanjima -  kaže on.

Dodaje da "Ustav propisuje da svaki pojedinačni akt državnog organa za koji nije obezbeđena druga sudska zaštita može biti predmet ispitivanja u upravnom sporu".

- Predlažemo da vrhovna javna tužiteljka podnese tužbu Upravnom sudu radi poništaja 37 odluka o pomilovanjima, jer je povređen zakon na štetu javnog interesa. Ne samo Ustav, već i Zakon o upravnim sporovima omogućava da se vodi postupak i protiv ovog akta koji jeste neobičan u smislu predmeta upravnog spora - kaže on.

Ovde se, kaže, osujećuje ostvarivanje pravde.

- Javni interes je upravo ono o čemu Anketna komisija sve vreme govori povodom pada nadstrešnice, da svi odgovorni za to moraju da budu izvedeni pred lice pravde i da moraju biti osuđeni u skladu sa pravom naše zemlje, to je javni interes, a on se upravo osujećuje ovim postupcima, odlukama o pomilovanju -  kaže Marinković.

Ilić: Postoje krivična dela za koja su pomilovanja nedopustiva

Ilić kaže da su u inicijativi koju su podneli ukazali i izneli razloge zbog kojih bi mogao da se pokrene upravni spor.

On je objasnio razloge zbog kojih misle da u ovim postupcima, koji su, kako kaže, "obavijeni velom tajnosti", predsednik nije poštovao pravila postupka, ne samo on, nego i ministar pravde.

- Drugi razlog je zloupotreba, prekoračivanje granica ovlašćenja, korišćenje suprotno svrsi, odnosno cilju zbog kojeg je to ovlašćenje predsedniku dato - kaže on.

Postoje, dodaje, krivična dela za koja su pomilovanja nedopustiva iz ugla međunarodnog prava i ljudskih prava.

- Teška krivična dela kojima se krše pravo na život, pravo na zaštitu od mučenja i drugih oblika zlostavljanja. Vidimo neke slučajeve, bez obzira na to kako se ta dela klasifikuju u domaćem pravu, da li će ih zvati nasilničko ponašanje ili zlostavljanje i mučenje, to su dela kojima se krši nečiji psihički i fizički integritet, pokušaj ubistva studentkinje, trgovinu uticajem u odnosu na ubistvo na šinama, krivična dela u odnosu na koja pomilovanja nisu dopuštena - navodi on.

Podsetimo, Ministarstvo pravde objavilo je spisak 49 osoba koje je bivši presednik Aleksandar Vučić pomilovao 27. septembra.