PRAVNA BITKA: IZRUČENJE IZ RIMA TRAŽE ZAGREB I BEOGRAD! Hrvati Milanu pakuju zločin, optužili ga posle 35 godina!

Sudbina Milana Babića (59) rešava se 24. septembra pred sudom u Rimu. Protiv njega je Hrvatska posle 35 godina podnela optužnicu za ratni zločin, očigledno zasnovanu na lažnim iskazima, i zahteva izručenje, ali ekstradiciju traži i Srbija da bi mu obezbedila pošteno suđenje.

Milan i njegova supruga Tatjana izbegli su s malom decom 1995. i imaju hrvatsko i srpsko državljanstvo. Tatjana kaže za Srpski telegraf i Republiku da je odmah reagovao naš konzulat u Rimu i da je konzul Dragana Blagojević divna.

- Nama je država Srbija mnogo pomogla i za to smo veoma zahvalni. Konzulat je prvi stupio u kontakt s Milanom, a nama su to odobrili tek posle mesec dana. Ne bežimo od suđenja, ali je očigledno da on u Hrvatskoj ne bi imao pravo na pošten postupak. Zato, neka mu se sudi u Srbiji, u kojoj živimo duže nego što smo u u Kninu - naglašava Tatjana.

Prema njenim rečima, Hrvatska u ovom slučaju ima prednost, iako njeno tužilaštvo nema nijedan materijalni dokaz protiv Milana kog tereti da je 1991, kao pripadnik rezervnog sastava Milicije RS Krajine, ubio starca od 87 godina. Hrvatsko tužilaštvo poziva se na tri oprečna i nepotpuna svedočenja.

- Nijedan od njih nije video zločin. Oni su samo rekli da su čuli od drugih za to, ali čak nisu pomenuli Milanovo ime, nego neke nadimke. Pritom je jedan rekao da je on nizak, maltene metar i po, a drugi da je ubica mršavi dvometraš - objašnjava Tatjana.

Čak je jedan od svedoka povukao iskaz nakon što je podignuta optužnica.

- Dvojica od njih javila su se našim prijateljima. Jedan je otkrio da nijedna reč u optužnici ne odgovara onome što je on rekao u istrazi - kaže Tatjana.

Milan je od tada obišao celu Evropu, a da nikad nije imao problema. Pritom su Hrvatska i Srbija 2010. razmenile podatke o postupcima za ratne zločine. Preko Ministarstva pravde Srbije, Milan je od Hrvatske dobio zvaničnu informaciju da se protiv njega ne vodi postupak.

Tatjana kaže da je zimus Milan otišao na Maltu, a radi preko kompanije MCS. On ima kamion, a u to doba godine gradilišta stoje, pa nije hteo da dangubi. Kompanija je odredila da s Malte isplovi brodom za Rim, pa da se odatle vrati u Beograd. Da je uhapšen, Tatjani je javio njihov prijatelj 5. aprila. Rekao je da su ih postrojili na brodu i prišli pravo Milanu i uhapsili ga. Tatjana je naknadno saznala da je mesec dana ranije Hrvatska poslala u Brisel zahtev za raspisivanje evropskog naloga za hapšenje.

HRANILI SMO RANJENE HRVATE, BILO MI IH JE ŽAO

Tatjana je 1991, dva dana posle porođaja, s bebom u naručju otišla iz bolnice zbog granatiranja. Drugo dete rodila je 1993. u uslovima nemaštine, a na kraju su iskoristili pauzu granatiranja da napuste Knin. Nakon rata Tatjana je desetak puta bila u zavičaju da obiđe groblje i rodni grad, te da poseti svekrvu. Kaže da joj niko nikad nije nešto prebacio, a kamoli da je pomenuo ratni zločin:

- Ne mogu ni da zamislim da je čovek s kojim sam provela tolike godine počinio zločin. On je 1991. čuvao trojicu ranjenih hrvatskih zarobljenika u bolnici. Pričali su o svojim porodicama, pa mi ih je bilo žao. Nosio im je palačinke i ručak koji sam ja kuvala da pojačaju bolničku hranu. Verujem da se dobro dobrim vraća.