GOMILAJU PREDMETE U ORMARIMA! Jedan sud je odavno zreo ze remont
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Postupci traju godinama, a građani i kompanije ne znaju ni da li mogu raspolagati svojom imovinom ili investirati
Foto: ST/Nemanja Pančić
Upravni sud trenutno predstavlja jednu od najslabijih tačaka pravosudnog sistema Srbije i jedno je od ključnih mesta zastoja između građana, privrede i države, kaže za Republiku advokat Igor Isailović i dodaje da ovaj sud danas ne rešava problem neefikasne uprave, nego ga amortizuje i produžava.
Foto: privatna arhiva
Zadatak Upravnog suda je da obezbedi sudsku kontrolu rada uprave i zaštitu zakonitosti u postupanju državnih organa. Međutim, Isailović kaže da praksa pokazuje da dugotrajnost postupaka i preopterećenost suda ozbiljno ugrožavaju efikasnost pravne zaštite.
MALI KAPACITET
Foto: pexels
Upravni sud savladava tek 77 odsto priliva novih predmeta, zbog čega se broj nerešenih sporova stalno povećava. Tako je 2024. bilo oko četiri puta više nerešenih predmeta nego 2019. Prosečno trajanje postupka u Upravnom sudu je 1.803 dana, odnosno gotovo pet godina, dok u u ostalim sudovima postupci traju 217 dana.
- Sve ovo ukazuje da postojeći model funkcionisanja nije održiv i da stvara ozbiljnu pravnu nesigurnost za građane i privredu - kaže Isailović.
- Svega nekoliko državnih organa proizvodi gotovo celokupan broj ovih sporova, što jasno pokazuje da je neefikasnost Upravnog suda posledica neefikasnosti uprave. Zato je neophodno istovremeno sprovesti izmene zakona i reformu sudova i organa uprave. Samo kombinacija ovih mera može dovesti do efikasnog sistema upravne pravne zaštite, veće pravne sigurnosti građana i predvidivijeg poslovnog ambijenta u Srbiji - ističe Isailović.
Foto: pexels
VISOKA CENA
Naime, posledice dugih upravnih sporova skupo koštaju. Građani, kompanije i drugi privredni subjekti godinama ne znaju, na primer, kolike su njihove poreske obaveze, kakav je status njihove imovine, da li su dozvole, licence ili druga prava pravosnažno validne, pa čak ni to da li mogu slobodno raspolagati svojom imovinom ili investirati.
To direktno utiče na poslovnu sigurnost i investicionu klimu, pa tako i na celu privredu. Veliki broj investicija ostaje blokiran zbog nerešenih upravnih pitanja, poslovni planovi se odlažu, a finansijska neizvesnost postaje trajno stanje. Posebno je problematično to što sudska zaštita često dolazi prekasno da bi bila delotvorna.
Nerešeni predmeti
u Upravnom sudu
2019. 38.769
2024. 163.236
"PINGPONG EFEKAT" UMESTO KONAČNE PRESUDE
"Pingpong efekat" u upravnim sporovima dešava se kad Upravni sud poništi upravni akt i vrati ga organu na ponovno odlučivanje umesto da donese meritornu (konačnu) odluku. A onda organ donese novo rešenje sa sličnim nedostacima nakon čega se spor ponavlja i tako se sve često godinama vrti ukrug.
Upravni sud u određenim situacijama može sam da odluči o pravu ili obavezi stranke (puna jurisdikcija), ali se procenjuje da se to dešava u manje od četiri odsto slučajeva. I međunarodne analize, uključujući OECD/SIGMA izveštaje, ukazuju da je nivo pune jurisdikcije u Srbiji zanemarljivo mali.
Razlozi za to su preopterećenost sudija, nedovoljna specijalizacija, izbegavanje meritornog odlučivanja, kao i to što je proceduralno lakše poništiti akt organa.
Najčešće tuženi organi uprave
- ministarstva
- Fond PIO
- Republički geodetski zavod
- poreski organi
- MUP
- organi lokalne samouprave
Pravobranilaštvo komplikuje sporove
Pravobranilaštvo u postupcima pred Upravnim sudom ima ulogu zakonskog zastupnika javnog interesa i imovinskih prava države, pokrajine ili lokalne samouprave. Ono se automatski uključuje u upravne sporove, što ih dodatno komplikuje i usporava bez stvarnog doprinosa zaštiti javnog interesa. Isailović kaže da bi bilo efikasnije da pravobranilaštvo radi selektivno:
- Učešće pravobranilaštva ima smisla prvenstveno u fiskalno značajnim predmetima, sporovima javne svojine, velikim infrastrukturnim i strateškim projektima.
NEOPHODNE MERE: IZMENE ZAKONA I REFORMA SUDA I UPRAVE
1. Isailović kaže da je potrebno, pre svega, zakonom uvesti višestepeno upravno sudstvo, odnosno formirati regionalne upravne sudove. Zatim, uvesti decentralizaciju odlučivanja i rasteretiti centralni sistem. Istovremeno, neophodno je značajno povećati primenu pune jurisdikcije da bi sudovi češće meritorno rešavali sporove umesto da ih vraćaju upravi na ponovno odlučivanje.
2. Reforma istovremeno mora obuhvatiti i samu upravu kroz efikasnije rešavanje predmeta u organima, digitalizaciju postupaka, kontrolu rokova, automatsku evidenciju kašnjenja i odgovornost za nepostupanje.
3. Posebno pitanje predstavlja izvršenje presuda Upravnog suda. Bez efikasnog mehanizma prinude prema organima uprave, čak i donete presude često ostaju bez efekta. Zbog toga je potrebno ojačati odgovornost organa koji ne postupaju po sudskim odlukama.
4. Neophodno je kadrovsko jačanje u vidu povećanje broja sudija, stručnih saradnika, administrativnog osoblja, kao i specijalizacija po oblastima upravnog prava.
Vlada odlučna da brzo reši problem
Ministar pravde Nenad Vujić naglasio je krajem prošle godine da je reforma upravnog sudstva jedan od prioriteta. Ključni cilj je da svi upravni akti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou budu podložni strogoj sudskoj kontroli.
Planira se osnivanje Apelacionog upravnog suda, čime bi građani dobili pravo na redovnu žalbu, kao i to da se sudije Upravnog suda specijalizuju za određene oblasti, na primer za poresko pravo, azil i migracije, građevinu i ekologiju i druge. Najveća izmena ide ka tome da sud sam dodeli dozvolu ili utvrdi pravo umesto da naloži organu uprave da to uradi. Uvodi se i obavezno održavanje usmene rasprave umesto rešavanja predmeta na osnovu spisa, a predviđeno je i jačanje kapaciteta Upravnog suda u pogledu kadrova, infrastrukture i digitalizacije.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)