Ministarka Mesarović: Nećemo ćutati o "Oluji"

Ministarka privrede Adrijana Mesarović i potpredsednica Vlade Srbije Adrijana Mesarović rekla je da Srbija ima obavezu da bez oklevanja i bez kompleksa, štiti istinu o stradanju svog naroda.

"Najopasniji oblik revizionizma nije prepravljanje udžbenika – već pokušaj da se izbriše sećanje na srpske žrtve. Svaki put kada se umanjuju ili dovode u pitanje zločini počinjeni nad Srbima u NDH, kada se relativizuje Jasenovac ili osporavaju dokumentovana stradanja, ne napada se samo istorija – napada se dostojanstvo žrtava i pravo jednog naroda na istinu. Da li treba da ćutimo i ne obeležavamo zločinačku akciju "Oluja" da bismo se dodvorili nekom? Da li je politika servilnosti koju su vodili predstavnici bivšeg režima do 2012. donela poštovanje prema srpskim žrtvama?", napisala je Mesarović u svojoj objavi na Instagramu.

Pročitajte još: IZDAO JE KRAJINU! Crno na belo - Sloba je znao da se sprema "Oluja", ZAŠTO JE IGNORISAO SVE IZVEŠTAJE?

"Obnova i jačanje nacionalnog identiteta na kome insistrira Aleksandar Vučić je način da zaštitimo sebe od tragedija koje smo u prošlosti doživeli kako nam se nikada ne bi ponovile. Politika koja gradi identitet na relativizaciji sopstvenih zločina ne može biti politika iskrenog pomirenja. Pomirenje nije moguće bez istine, a istina nije stvar političkog dogovora, već istorijskih činjenica, dokumenata i svedočanstava", dodala je.

Kako je rekla, Srbija ima obavezu da, bez oklevanja i bez kompleksa, štiti istinu o stradanju svog naroda. Ne zbog prošlosti, već zbog budućnosti. Narod koji dozvoli da mu drugi pišu istoriju, rizikuje da mu drugi određuju i budućnost.

Hrvatska vojno policijska akcija "Oluja" počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. Operacije su kasnije nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.

Pročitajte još: HRVATI MI U KOLONI UBILI OCA I DEDU, MAJKA SE PORODILA I UMRLA! Najtužnija priča iz "Oluje" - Aleksandra pamti horor PETROVAČKE CESTE

Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, a među poginulima, odnosno ubijenima 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.

Agresija je započela žestokim dejstvima na prostor tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Prostor Republike Srpske Krajine koji je napadnut nalazio se pritom pod zaštitom OUN-a, kao sektori "Jug" i "Sever", po Vensovom planu iz 1991. Prostor Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema po istom planu bio je sektor "Istok" OUN.

Pročitajte još: TO SU TE EVROPSKE VREDNOSTI! Vojna parada na godišnjicu "OLUJE" i koncerti Tompsona kao predigra i završnica - JASNA PORUKA SRBIMA IZ ZAGREBA!

Hrvatski vrh je odluku o agresiji na RSK, odnosno početku operacije "Oluja" doneo 31. jula 1995, tokom sastanka na Brionima, u rezidencijalnom objektu koji je koristio Josip Broz Tito.