KONAČNO PALO PRIZNANJE - VUČIĆEVA POLITIKA DALA REZULTATE! Dok srpska privreda raste, dolaze teške godine za Hrvatsku!

Poslednji podaci Evrostata pokazuju da Hrvatska ima ozbiljan ekonomski problem i da su laka vremena postala prošlost, objavio je Jutarnji list.

- Iako se dugo činilo drugačije, era snažnog rasta realnih plata sada je iza nas, dok zemlja beleži zabrinjavajući rast budžetskog deficita i opšte zaduženosti -  napominje danas Jutarnji.

Dok plate na papiru nominalno rastu, građani u svojim novčanicima osećaju drugačiju realnost jer povišice guta nezaustavljiv rast cena. Podsetimo, u isto vreme, Srbija beleži učešće duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) 43,7 odsto, dok je prosek u evrozoni 88,89 odsto.

Realne plate u slobodnom padu: Jede ih inflacija

Iako nominalno plate u Hrvatskoj i dalje beleže rast od "čak" 7 procenata, stvarna slika je dramatično lošija kada se oduzme uticaj inflacije.

Pročitajte još: "PONOSAN NA SVE ŠTO SMO URADILI..." Vučić se upravo oglasio: Poruka predsednika obišla Srbiju

Podaci Evrostata otkrivaju da je realni rast plata, onaj koji ostaje nakon odbitka inflacije, za samo pola godine pretrpeo ogroman pad sa 5,7 odsto, odnosno 6,3 odsto u decembru, na svega 1,7 odsto. Zbog toga građanima u džepu ostaje sve manje novca, a hrvatsku Vladu, prema svim pokazateljima, čeka izuzetno "vruća jesen" usled narastajućeg nezadovoljstva građana.

Budžetski minus probio crvenu liniju Evropske unije

Ono što proživljavaju prosečna domaćinstva sada se preslikalo i na nivo države.

U prvom tromesečju 2026. godine hrvatski budžetski deficit dostigao je 3,4 odsto BDP-a. Ovaj podatak je alarmantan jer ne samo da je lošiji od proseka evrozone koji iznosi 3,1 odsto, već direktno krši pravila iz Mastrihta koja granicu razboritosti postavljaju na maksimalno 3 odsto.

Ovaj sunovrat je još bolniji kada se setimo da je Hrvatska još 2022. godine imala istorijski fiskalni plus, odnosno suficit, i stajala znatno bolje od evropskog proseka. Za samo tri godine zemlja je prešla put od jedne od najodgovornijih do razreda ekonomski lošijih članica.

Iluzija o padu javnog duga: Realan dug skočio na 55,2 milijarde evra

Hrvatska javnost je godinama slušala dobre vesti o naglom padu javnog duga, koji se sa vrhunca od 88,5 odsto BDP-a u 2021. godini spustio na 56,3 odsto krajem prošle godine. To je predstavljano kao jedno od najbržih razduživanja u Evropskoj uniji.

Međutim, najnoviji podaci pokazuju da je ovaj dug u samo jednom tromesečju ponovo skočio na 58,4 odsto BDP-a. Skok od 2,1 procentna poena predstavlja peti najveći kvartalni rast duga u celoj EU.

Stručnjaci upozoravaju da je pad duga zapravo bio samo nominalna iluzija.

U evrima, javni dug Hrvatske nikada nije stvarno opadao, već je konstantno rastao. Samo u poslednjih godinu dana ukupni javni dug je skočio sa 50,6 na čak 55,2 milijarde evra, što je rast od gotovo 10 odsto. Privid smanjivanja postojao je samo zato što je nominalni BDP, odnosno ukupna proizvodnja ekonomije, u uslovima visoke inflacije rastao brže od samog duga.

Gde je Hrvatska u poređenju sa ostatkom evrozone?

Ipak, važno je naglasiti da Hrvatska, za razliku od nekih većih članica poput Francuske, Grčke ili Italije, još uvek nije pred dužničkom provalijom.

Sa nivoom duga od 58,4 odsto BDP-a zemlja je i dalje ispod stroge evropske granice od 60 odsto, kao i daleko ispod proseka evrozone koji se kreće oko 89 odsto.

Međutim, ključna opasnost nije u trenutnoj poziciji, već u brzini i smeru kretanja ovog trenda. Hrvatska u teži ekonomski period ulazi nakon što je nepovratno potrošila "lake godine", trošeći bez dovoljno štednje i reformi.

MMF: Rast srpske privrede će nadmašiti evrozonu

Rast srpske privrede će značajno nadmašiti evrozonu u periodu 2027-2031, gde se očekuje prosečan rast od samo 1,2 odsto godišnje, dok će Evropska unija u celini beležiti rast od oko 1,4 odsto, navodi MMF u poslednjem izveštaju.

Kako prosečna porodica proživljava ekonomski obrt u Hrvatskoj?

Da bi se slikovito objasnio ovaj državni problem, dovoljno je pogledati primer prosečne hrvatske porodice Horvat.

Sa dve plate i dodatnim prihodima od letnjeg izdavanja sprata turistima oni čine stabilno domaćinstvo.

Ipak, baš kao i država, i oni na kraju meseca sve češće završavaju u minusu na tekućem računu, dok se dugovi na kreditnim karticama i kreditima gomilaju.

Godinama im je sve to delovalo lako jer su plate rasle, pa su i rate kredita izgledale manje u odnosu na prihode.

Danas, kada cene nezaustavljivo skaču, a novac gubi vrednost, Horvati shvataju bolnu istinu. Njihovo blagostanje je bilo samo privid, a prekomerno zaduživanje u "lakim godinama" sada dolazi na naplatu.