"MEDIJSKI ISPALJEN METAK, VEŠTAČKI KREIRANA AFERA..." Relja Željski o "Sarajevo safariju": Reč je o samo jednom u spektru oruđa za vođenje hibridnog rata protiv Srbije!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Veštački kreirana afera, koja nije slučajno dobila tako odvratan i morbidan naziv, niti je slučajan tajming koji je izabran za njeno plasiranje - istakao je Načelnik Uprave za analitiku Bezbednosno-informativne agencije.
Foto: Print screen/Tanjug
Načelnik Uprave za analitiku Bezbednosno-informativne agencije kaže da ova veštački kreirana afera, koja nije slučajno dobila tako odvratan i morbidan naziv, nikako nije izolovan medijski incident, već obaveštajno-subverzivna kampanja koja je imala razorne ciljeve, ali je u svojoj završnici doživela totalni fijasko.
Sagovornik Srpskog nedeljnika Kompas je načelnik Uprave za analitiku Bezbednosno-informativne agencije, Relja Željski, čiji je posao da od informacije napravi procenu, a od procene osnovu za odluku.
Postoji kafanska priča da je glavna želja svakog Srbina da bude šef policije. Tek posle nje ide ambicije da se „vodi Zvezda“. Napravljena je i mitska istoriografija pa je izmišljen čovek koji je knjazu Milošu bio desna ruka za „osetljive poslove“, neka preteča policije, i obaveštajno-kontraobaveštajnog rada po imenu Lutovac. Iako znamo da je realna preteča bio Milenko Stojković, umovi policijskog rada u Miloševoj državi Petar Vuličević i Avram Petronijević, Lutovac je nastavio da postoji, iako nema čak ni vlastito ime. Šta mislite kako se ta mantra pojavila i zaživela?
Kako u BIA procenjujete slučaj „Sarajevo safari“ – da li je reč o izolovanom medijskom incidentu ili delu šire strategije delovanja protiv Srbije?
Ta veštački kreirana afera, koja nije slučajno dobila tako odvratan i morbidan naziv, niti je slučajan tajming koji je izabran za njeno plasiranje, nikako nije izolovan medijski incident, već je u pitanju medijski metak koji je sa jasnim subverzivnim i destruktivnim ciljem ispaljen na predsednika Srbije, našu zemlju i narod u celini. Reč je o samo jednom u spektru oruđa za vođenje hibridnog rata protiv Srbije tokom proteklih godinu i po dana. Preciznije, taj rat traje mnogo duže, ali je u vremenu koje sam spomenuo on postao otvoren i ogoljen.
Rekli ste da je cilj te priče „dehumanizacija predsednika i urušavanje poverenja u institucije“. Kako se takve operacije konkretno sprovode u praksi?
Sredstva koja se koriste za sprovođenje hibridnih operacija su toliko raznovrsna i brojna da su bukvalno omeđena samo granicama mašte onih koji ih organizuju i realizuju, a to su najčešće ofanzivne i agresivne obaveštajne službe. U konkretnom slučaju, organizatori nisu bili ni dovoljno sposobni ni dovoljno maštoviti, jer su kao „izvođača radova“ izabrali psihički labilnu osobu koja se lažno predstavlja kao novinar, a zapravo je deo hrvatskog obaveštajnog podzemlja, koja je spremna da za novac učini sve što se od nje traži, ali to čini na amaterski i nedorastao način, sa gotovo komičnim falsifikovanjem „dokumenata“ i uključivanjem upravo tragikomičnih lažnih svedoka.
Drugim rečima, u pitanju je obaveštajno-subverzivna kampanja koja je imala razorne ciljeve, ali je u svojoj završnici doživela totalni fijasko. Iako su takve operacije obično složene i potpuno tajne, kada se o njima raspolaže relevantnim informacijama i kada se te informacije pravilno analiziraju, zaključci deluju čak jednostavno.
U procesu dehumanizacije predsednika Republike plasirala se priča koja je od njega u očima domaće i međunarodne javnosti trebalo da načini svojevrsnog „monstruma“, ubicu ili pomagača ubica. Kao takva, njegova politička funkcija, pa i njegova ličnost u svojoj suštini, trebalo je da izgube svaki legitimitet. Dakle, pokušava se stvoriti utisak nedostojnosti za bilo kakvu, a naročito za najodgovornije državne funkcije. Pri tom se tako nešto čini u predvečerje parlamentarnih izbora u našoj zemlji.
Da li je to prisutno svuda u svetu ili, recimo, u zemljama koje su izašle iz takozvanog komunizma?
U pitanju je jedna od pojava koje spadaju u red univerzalnih jer proističu iz same suštine ljudske prirode. Čovek, kao najinteligentnije živo biće, nastoji da deo svojih aktivnosti, posebno one koje smatra veoma važnim i delikatnim, drži u tajnosti. Kao istovremeno i najradoznalije živo biće, ponekad instinktivno, a često veoma interesno usmereno, isti taj čovek teži da otkrije tuđe tajne. Kroz istoriju su se te osobine širile na društvene grupe, zajednice, pa i na čitave države, kako na velike, tako i na male, moćne i slabe, u svim ideologijama i na svim meridijanima. A kad je reč o državi i njenim tajnama, tu više nema prostora za mantre, mitomaniju, niti za bilo kakve naivne improvizacije. Jer kao što država nije igračka, tako ni njene nacionalne bezbednosne, kontraobaveštajne i obaveštajne službe, specijalizovane za čuvanje sopstvenih, ali i za otkrivanje tuđih državnih tajni, nisu proizvoljne skupine znatiželjnih i entuzijastičnih pojedinaca, već jasno i strogo hijerarhijski ustrojene institucije, koje moraju biti sačinjene od vrhunskih rodoljuba i profesionalaca.
Ti ljudi se formiraju, sazrevaju, grade i rastu na ramenima svojih slavnih predaka, te mi je izuzetno drago što ste u Vašem pitanju spomenuli primer Avrama Petronijevića. Pre gotovo dve decenije, u toku izrade magistarske teze o našoj državi i narodu u vrtlogu revolucije 1848-1849. godine, sa divljenjem sam čitao originalna arhivska dokumenta i rukopise kako su Petronijević i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ilija Garašanin pre gotovo 180 godina organizovali obaveštajne i kontraobaveštajne operacije u Kneževini Srbiji i širom Evrope. U tim pregnućima sam jasno video zametke formiranja prve srpske tajne službe, institucionalno zaokružene 17. oktobra 1899. godine kroz Odeljenje za poverljive policijske poslove, čiju svetlu tradiciju, dugu evo bezmalo 127 godina, danas ponosno nastavlja Bezbednosno-informativna agencije sa svim njenim pripadnicima.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (0)