SKANDAL U SKUPŠTINI: Picula bežao od istine o Jasenovcu! Tražio da ne gleda srpske žrtve jer mu "VREĐAJU OSEĆANJA"

Tonino Picula i ostali evroparlamentarci koji su u petak došli u Narodnu skupštinu Srbije pokušali su po svaku cenu da izbegnu izložbu o koncentracionom logoru Jasenovac. Iako su se trudili da ne uđu u prostor u kojem su prikazana stradanja, na kraju su, pod pritiskom javnosti, na svega nekoliko minuta pogledali postavku koja svedoči o jednom od najvećih zločina na ovim prostorima.

Kako je saopšteno, Picula i njegova delegacija još u četvrtak su zvanično zatražili da ne ulaze u hol Skupštine Srbije gde je postavljena izložba o žrtvama, uz obrazloženje da to, kako su naveli, vređa njihova osećanja. U pojedinim medijima izložba je čak nazvana provokacijom, dok je deo javnosti poručio da se radi o pokušaju relativizacije i skretanja pogleda sa istorijskih činjenica.

Upravo zbog toga ponovo je otvoreno pitanje zašto se pojedini strani zvaničnici i dalje ustručavaju da se suoče sa razmerama zločina u Jasenovcu, koji je bio najveći koncentracioni i logor smrti na prostoru Kraljevine Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Logor je formirala Nezavisna Država Hrvatska u avgustu 1941. godine, a ustaše su ga u aprilu 1945. godine uništile u pokušaju da sakriju i umanje razmere zločina koje su počinili.

Iako je tadašnja administracija koristila naziv "Sabirni i radni logor Jasenovac", istorijske činjenice govore da je reč o logoru smrti, mučenja i sistematskog istrebljenja. Najveći broj žrtava bili su Srbi, Romi i Jevreji, ali su u logor dovođeni i svi oni koji su pomagali tim narodima, kao i komunisti, partizani i drugi koje je ustaški režim smatrao nepoželjnima.

Jasenovac je bio najveći i najdugovečniji logorski kompleks Nezavisne Države Hrvatske, jedini koji je radio gotovo do samog kraja njenog postojanja. Kroz njega su prošle desetine hiljada ljudi, među kojima su bili i žene i deca, što ovaj logor čini jednim od najmračnijih simbola stradanja na Balkanu.

Zbog razmera i brutalnosti, Jasenovac je često nazivan "Balkanski Aušvic". Nije se radilo o jednom mestu, već o čitavom sistemu od pet glavnih i više manjih logora i stratišta, koji su se prostirali na ogromnoj teritoriji i činili najveći koncentracioni logor na Balkanu.

Posebnu jezivost zločinima davala je činjenica da u Jasenovcu nije dominirala industrijska smrt, već ručno ubijanje. Istoričari i svedoci dokumentovali su upotrebu noževa, čekića i sekira, kao i posebno dizajniranih noževa poznatih kao "srbosjek", što ovaj logor izdvaja po nivou brutalnosti.

O razmerama sadizma svedočili su čak i nemački oficiri. General fon Horstenau u svojim izveštajima Berlinu opisivao je ustaške metode kao "vrhunac sadizma", što dodatno oslikava težinu zločina koji su se tamo dešavali.

Posebno potresan deo jasenovačkog sistema bio je logor za decu u Jastrebarskom, jedinstven slučaj u okupiranoj Evropi. Hiljade mališana umrle su od gladi, bolesti i zlostavljanja, dok je akcija spasavanja koju je predvodila Dijana Budisavljević omogućila da oko 12.000 dece bude izvučeno iz kandži logora i spašeno od sigurne smrti.

U tom svetlu, pokušaji da se izložba o Jasenovcu zaobiđe ili umanji njen značaj izazvali su snažne reakcije javnosti, koja poručuje da se o ovim zločinima ne može ćutati i da se sećanje na žrtve ne sme gurati u stranu, bez obzira na političke ili diplomatske neprijatnosti.

Bonus video: