"KADA U KOTORU PITATE ZA ZVICERA, ČUJETE SAMO JEDNO!" Progovorio čovek koji se družio sa "škaljarcima" - EVO KAKVO JE PRAVO LICE OPASNIH MOMAKA KOJI GODINAMA RATUJU!

Više od 70 osoba stradalo je u krvavom ratu koji se i dalje vodi između kavačkog i škaljarskog klana. O tome da li je zaista do raskola među dojučerašnjim saborcima došlo zbog 200 kilograma kokaina, koji je 2014. nestao iz stana u Valensiji, ili je u pitanju nešto drugo, govori čovek koji je stajao rame uz rame s Jovanom Vukotićem, Igorom Dedovićem i članovima porodice Roganović - Miloš Vukadinović, piše Kurir.

- Mnogo mi je bilo teško, kao što mi je teško za sve te momke. Pre svega, za Igora Dedovića, koga sam najviše voleo od svih tih momaka, Đuke, koji je ubijen puškom u zatvoru, Daba, koji je na sumnjiv način nastradao, mali Joka... Baš mi je bilo teško - rekao je Vukadinović i nastavio:

- Jovica je dete Kotora. To je veliko društvo, svi su zajedno odrasli. Jovica je voleo život, da se provodi, voleo je žene. Družili smo se, izlazili na razna mesta. Ugostitelj sam i imao sam pristup ženskom polu, lakše sam stupao u kontakt i koristili su to. Izlazili smo svuda po Crnoj Gori. 

Foto: Privatna arhiva

"Jovica je uvek bio nasmejan, nikada nije tražio da mu se vrati novac"

Vukadinović objašnjava da je Vukotić uvek bio nasmejan i široke ruke:

- Jovica je više bio dete nego odrastao čovek, najmlađi od svih momaka. Bio je dobar čovek, voleo je da pomogne, nasmejan, uvek raspoložen za šalu, široke ruke. Davao nam je auto, bili smo obični radnici. Bili smo mladi, često u finansijskim problemima, uvek je bio tu da pomogne, a nikada nije tražio da se novac vrati. Ono što ti je dao, dao ti je iz drugarstva. Kada smo izlazili, većinom je on plaćao.

Dodaje da se nikada nije pričalo o ilegalnim poslovima, a kaže da nije istina ni da su oni vrbovali momke da uđu u grupu:

- Svi momci koji su ušli u to želeli su da žive taj život koji su oni vodili. Nažalost, svi ti životi su se završili tragično. Niko Roganović i njegov brat Duško su bili momci iz Nikšića, mangupi, ali ne kao ovi danas. To su bili ljudi koji su imali kodekse ponašanja. Otišli su u Beograd i imali ribaru, bili su vredni ljudi, domaćini. Niko je znao po 12 sati da istovara led za tu ribaru. Teško su došli do imovine. Došao je nesrećni rat, počele su cigare da se rade, a on je držao jednu liniju s formalnom vladom Crne Gore. Uzeo je neke nekretnine kao što je taj kafić gde su svi radili.

Foto: privatna arhiva

Kaže da je tokom rata samo jednom iskreno zaplakao:

- Jedino kada sam u ratu iskreno zaplakao jeste kada je poginuo Šćepan jer sam znao da stvarno nije iz te priče. Završio je fakultet, bavio se građevinom i radio kod tog kafića. Dule je takođe veliko dete koje je pre imalo prekršaje.

"Teta Branka je bila obična majka i dama"

Vukadinović dodaje da misli da su u tu priču ušli preko Igora Božovića:

- Dule je nastradao, izgubio obe noge, čika Niko je nastradao, izgubio život, Šćepan je ubijen, Vlado, njihov brat od strica, ubijen je u Beču. Ne mogu da zamislim kako je teta Branki, koja je obična majka. Dolazila je u taj kafić da pomaže deci koja su radila, davala sladoled, čistila prozore. To nije bila pompezna priča. Teta Branka je pričala, kada se posvađala sa čika Nikom i htela da ode u Beograd, a on je legao pod autobus i nije joj dao da ode.

O Zviceru u Kotoru svi govore samo jedno

Kada je u pitanju Radoje Zvicer, Vukadinović kaže da ga nikada nije upoznao:

- Iskreno, kada u Kotoru pitate za Zvicera, kažu da je častan i pošten momak.

Foto: MUP

Vukadinović je po dolasku u Kotor prvi radni odnos ostvario u ugostiteljskom objektu koji je bio u vlasništvu Igora Dedovića, a kaže da je on "napravio i skupio ljude oko sebe":

- To je bio čovek koji je bio vrlo inteligentan, nasmejan, uvek raspoložen za šalu, spreman da pomogne i da. Uvek je bio proračunat i teško je znati šta misli. 

Dodaje da je Dedović jednom ušao u problem sa braćom:

- Imali su frku s tim momkom, Igor je otišao po oružje i zamolio druga koji nije bio iz te priče da ga odveze. Pucao je na te momke, policija ga je uhapsila i odvela u pritvor. Njegova majka je došla da ga obiđe, a načelnik policije je bio njen školski prijatelj. Zamolila ga je da je pusti da vidi Igora. Napravila je prostor da Igor pobegne i rekla drugu: "Pa dete mi je." 

(Kurir)

BONUS VIDEO