MEDIJSKA OPTUŽNICA BEZ EPILOGA: Dojčinović nastavlja kampanju protiv Vučića!

Najnoviji tekstovi i izjave koje N1 prenosi povodom „uspešne godine“ KRIK-a još jednom pokazuju da je reč o kontinuiranoj kampanji protiv države i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a ne o objektivnom novinarstvu. Umesto proverljivih činjenica, javnosti se nude politički zaključci, lične interpretacije i teške optužbe koje se godinama ponavljaju – bez epiloga pred nadležnim institucijama.

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović govori o navodnim vezama politike, biznisa i kriminala, pozivajući se na selektivno objavljene „skaj poruke“, koje predstavljaju kao konačne dokaze. Međutim, prećutkuje se ključna činjenica – nijedna od tih priča nije rezultirala sudskim presudama koje bi potvrdile tvrdnje koje se plasiraju u javnost. Medijske optužnice zamenile su institucije, a novinarska interpretacija proglašena je za istinu.

Foto: Tanjug Bojan Stekic

Posebno je simptomatično što se protesti otvoreno predstavljaju kao sredstvo za „otvaranje sistema“, čime se praktično priznaje da se politički pritisak koristi kako bi se konstruisao narativ o navodnoj sprezi vlasti i kriminalnih struktura. Takav pristup nema veze sa istraživačkim novinarstvom, već sa političkim aktivizmom.

U istom kontekstu ponovo se poteže i snimak razgovora između direktora Telekoma Vladimira Lučića i predstavnika Junajted grupe, koji je od samog početka korišćen za pokušaj diskreditacije države i predsednika Vučića. Iako se predsednik nigde direktno ne pominje, N1 i KRIK uporno pokušavaju da ga povežu sa navodnim „gašenjem nezavisnih medija“, ignorišući činjenicu da upravo ti mediji godinama slobodno rade i svakodnevno napadaju vlast.

Optužbe o „pritiscima“, „huliganima“ i „kriminalnim vezama“ postale su deo ustaljenog repertoara, bez obzira na to što za njih ne postoje konkretni dokazi. Cilj je jasan – stvaranje atmosfere stalne krize i pokušaj da se predsednik Srbije predstavi kao glavni krivac za sve društvene probleme.

Foto: Milos Tesic/ATAImages

Građani Srbije, međutim, sve jasnije prepoznaju razliku između odgovornog državnog vođenja i medijskih kampanja koje se iz godine u godinu ponavljaju sa istim akterima i istim porukama. Kada nema rezultata na izborima i podrške građana, ostaju samo naslovi, optužbe i pokušaji političkog pritiska kroz medije.