ŠTA ČEKA PLANETU U 2026. GODINI? Stručnjaci analiziraju - autorski tekst Nebojše Krstića: Neizvesnost i ivica recesije!

U okviru specijalnog dodatka Srpskog telegrafa i Republike Godina opasnog življenja - šta čeka planetu u 2026., donosimo vam autorski tekst Nebojše Krstića, marketiškog stručnjaka.

Tekst u celosti pročitajte u nastavku.

Kad bi svetom vladali prirodni zakoni, racio i logika, mogli bismo da kažemo da godina 2026. planeti Zemlji donosi globalne izazove poput geopolitičkih tenzija, klimatskih promena i tehnološkog napretka, dok Srbiju očekuje politička stabilizacija, ekonomski rast i pripreme za Ekspo 2027.

Ali to, nažalost, nije slučaj. Svetom upravljaju, pored majke prirode (koja ume ponekad da bude nepredvidljiva), i ljudi koji su u 2025. bili apsolutno nepredvidljivi i koji su dokazali da nemaju nikakve veze s razumom, logikom i osećajem za odgovornost.

Zato bi bilo jedino ispravno reći da svet ulazi u period neizvesnosti. Geopolitički rizici, trgovinski protekcionizam i ratovi (poput onog u Ukrajini) dovode neke od najrazvijenijih zemalja sveta na ivicu recesije.

EKONOMIJA

Ako zanemarimo to što će temperatura i dalje biti u porastu i što će poplave i uragani i dalje biti učestali, a na šta ne možemo da utičemo, rat s Rusijom, koji Evropljani nagoveštavaju i za koji se spremaju dok nijedan EU ili NATO lider ne pokazuje želju da sve to spreči i uvede proces ukrajinske krize u mirne vode, sve to unosi nemir i onemogućava me da u ovom prazničnom tekstu čitaocu pružim malo optimizma.

Šta očekuje Srbiju 2026? Srbija ulazi u fazu političke konsolidacije, a predsednik Vučić najavio je moguće prevremene parlamentarne izbore, što bi moglo doneti ili stabilizaciju, a moglo bi da izazove i nove tenzije. Znači, prevedeno na srpski, moglo bi da bidne i jedno i drugo, al' ne mora da znači! Od čega ili preciznije - od koga zavisi da li će Srbija i u 2026. živeti na rolerkosteru i da li će građani Srbije znati šta im donosi dan, a šta noć? Hoće li sutra moći da stignu na posao, hoće li njihova deca da odu u školu koja radi, a njihovi stari da se probiju do doma zdravlja po recept?

Zavisiće od organizatora i medijskog sponzora krvave šake. Dakle, pored toga što je svet talac nekompetentnih lidera EU, somnambulnog genseka NATO, neumoljivog kremaljskog hazjajina, nepredvidljivog Trampa i jurodivog Ilona Maska, Srbija je pored svih navedenih lica dodatno i talac Šolakovih medija.

Tako da su procesi institucionalnog jačanja, mogućeg nastavka dijaloga s Prištinom (u slučaju da Kurti na izborima ponovi zasluženi neuspeh), nastavka evrointegracija i politike balansiranja između Istoka i Zapada, manje važni od toga kako će u 2026. biti raspoloženi Šolakovi direktori.

Iako srpska ekonomija daje nadu za optimizam: Vlada predviđa rast BDP od 4,3% (MMF je malo konzervativniji, rast - 3,6%), inflaciju ispod 3,5%, nezaposlenost oko 8,7% i javni dug ispod 50% BDP, na kraju 2025. ne otvaramo šampanjac, nego zabrinuto čitamo anonimne blokaderske naloge na Tviteru i pratimo šta saopštava dojučerašnji izaslanik predsednika Veran Matić, koji je nekom čudnom ekvilibristikom iznenada postao glasnogovornik Tonina Picule.

Šta će se desiti s NIS? Dok ovo pišem, ne znam. Eventualni čitalac ovog teksta znaće više od mene. Predsednik Vučić je u poslednjem obraćanju pokazao znake optimizma da će se problem rešiti pre 15. januara. No, vidim da se javnost ne sekira preterano. Ne sekiraju se Vučićevi navijači koji znaju da je on, kao veoma sposoban čovek i lider koji se ispraksirao u kriznim situacijama, obezbedio zalihe i alternativne kanale za nabavku nafte, a bogami, ne sekiraju se ni oni koji o Vučiću govore sve najgore. Izgleda da oni koji Vučića proglašavaju za "božju kaznu" ne veruju sami sebi - i oni znaju da je Vučić gabarit koji je dorastao krizi za koju nije kriv.

Kako će se u 2026. ponašati blokaderi i da li će imati snagu destrukcije koju su pokazali 2025?

U 2026. biće manje intenzivni i destruktivni nego u 2025, ali neće nestati potpuno. Desio se zamor i fragmentacija pokreta, uslovljen pre svega očiglednom promenom u upravljačkoj strukturi krvave šake. Najvidljivije je to bilo u trenutku kada se iz "mirnih okupljanja" (koja su pasivni oblik nasilja nad građanima Srbije) prešlo na aktivno fizičko nasilje, praćeno razbijanjem glava policajaca, slučajnih prolaznika i razbijanjem i paljenjem prostorija SNS.

VAŽNA STVAR

Druga važna stvar je to što je opozicija, napokon, posle skoro 12 meseci blokaderskog terora, u kome je aktivno učestvovala, uspela da shvati da joj blokaderi kopaju jamu u kojoj će završiti svoje političke karijere. I sad imamo znake da se Đilas i njegovi "lideri" protive ideji dobrovoljne eutanazije koju im spremaju junaci "studentske liste", na kojoj nema studenata i koju ne sastavljaju studenti. A ja (gle paradoksa!), koji o toj i takvoj opoziciji mislim sve najgore, sada od sveg srca navijam za nju.

 

BONUS VIDEO