"1244 - TAJ BROJ JE NAŠA TAPIJA NA KOSOVO" Uroš Šuvaković iz prve ruke o Miloševiću, ratovima, Đinđiću, Srpskoj u našoj emisiji "Na ivici" (VIDEO)

Postoje razgovori koji ne prebiraju samo po dnevnoj politici već po onome šta jedan narod pamti, zaboravlja i namerno gura pod tepih da bi mogao da nastavi da živi brže, lakše, pliće.

Prof. dr Uroš Šuvaković bio je gost naše emisije "Na ivici", koju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news. Pripada onoj retkoj generaciji ljudi koji devedesete nisu upoznali iz tuđih sećanja i mitova, već iz kabineta, hodnika vlasti, kriznih štabova, s Kosova i Metohije, iz pregovora i lomova u kojima se prekrajala mapa srpske države.

Foto: Republika

🟥Da li mislite da će vreme koje se pamti po ratu, sankcijama i lomovima jednog dana delovati bolje nego što nam se činilo dok smo u njemu živeli?

- Definitivno, svi se vezuju za tu epohu. I to je tačno. Ta moja tvrdnja da nije baš tako kako danas pričaju govori i to da se svi mere u odnosu na Miloševića. Pre Miloševića i posle Miloševića, lošije od Miloševića, bolje od Miloševića, Milošević je radio ovo, Milošević nije radio ono. On je postao mera vrednosti. A ako je neko postao mera vrednosti, onda znači da je taj neko zaista i vredeo. To je bilo vreme konstituisanja srpske političke scene. Vreme kada su građani, u želji za više slobode, ne samo slobode od nego i slobode za, davali dah toj politici i aktivno u njoj participirali. Od najnižih slojeva do vrhunskih intelektualaca. Mi smo tada među socijalistima imali Mihajla Markovića, verovatno najvećeg intelektualca koji je ikada aktivno učestvovao u političkom životu Srbije. U jednom sazivu glavnog odbora bilo je sedam ili osam članova SANU: Antonije Isaković, Miloš Macura, Dušan Kanazir... To je bila politička elita.

🟥Danas se često može čuti narativ da je Zoran Đinđić bio prvi demokratski premijer Srbije. Zašto tvrdite da to nije tačno?

- Zato što nije. To ima dva značenja. Da je bio prvi premijer Srbije, što je tačno ako gledamo samo formu, ali nije bio prvi demokratski izabrani premijer. Prvi demokratski izabrani premijer Srbije bio je akademik Dragutin Zelenović. A prvi predsednik Republike Srbije, otkad je uopšte uvedena ta funkcija, bio je Slobodan Milošević. Mi smo do tada imali kolektivno predsedništvo.

🟥Da li mislite da je tranzicija počela još pre 5. oktobra?

- Da, i tvrdim to vrlo odgovorno. Tranzicija je počela promenama u Savezu komunista Jugoslavije i Srbije. Milošević je uveo politički pluralizam, započeo transformaciju društvene svojine, omogućio prelazak iz jednog oblika u drugi, iz društvenog u privatno, iz državnog u privatno i obrnuto. To je bilo racionalno. U vreme sankcija ne možete dobiti tržišnu cenu za preduzeća i zato je model postepene transformacije bio najpametniji.

Foto: Republika

🟥Vojvodina bi, kažete, bila nezavisna država da Ustav iz 1990. nije promenjen. Na čemu zasnivate tu tvrdnju?

- Na činjenicama. Pre ustavnih promena, prelazite Pančevački most i lokomotiva više nije bila "Železnice Srbije", nego "Železnice Vojvodine". To je simbolika državnosti, a ne autonomije. Funkcioner iz Srbije nije mogao da uđe u Vojvodinu bez posebne saglasnosti. Pokrajine su imale državnost, ne autonomiju. Ustav iz 1990. nije im oduzeo autonomiju, samo je sprečio da taj nivo preraste u državnost.

🟥Kako se sećate demonstracija 1981. na Kosovu? Da li je to, simbolički, bio početak raspada Jugoslavije?

- Simbolički možda. Istorijski, ne mora da bude sasvim tačno. Srpska policija tada nije mogla da interveniše na teritoriji Srbije bez saglasnosti Predsedništva SAP Kosova, a ono im tu saglasnost nije dalo. Tek uvođenjem vanrednog stanja i prebacivanjem nadležnosti na saveznu policiju mogla je da se sprovede intervencija. To pokazuje kolika je bila autonomija.

🟥Kažete da je Rambuje garantovao integritet, a Rezolucija 1244 suverenitet. Šta to konkretno znači?

- Mnogo znači. Rambuje je Kosovu davao status koji bi kroz tri godine vodio ka referendumu i praktično ka odvajanju. To nije garantovalo suverenitet Srbije i bilo bi potpuno neprihvatljivo. NATO agresija je počela kada smo to odbili. A Rezolucijom 1244 suverenitet i teritorijalni integritet Srbije garantovani su tri puta. To je tapija na Kosovo. Promena 1244 može samo uz saglasnost Rusije i Kine, a ne verujem da će se to ikada desiti.

🟥Da li je Dejtonski sporazum moguće menjati?

- Formalno, gotovo nemoguće. Treba saglasnost sva tri naroda u Bosni, plus Srbije kao garanta, plus desetine država potpisnica. Suštinski, revizija je već urađena. Godine 2000. nadležnosti Republike Srpske prebačene su na nivo federacije, saglasnošću srpskih političara, najčešće ucenjenih haškim optužnicama.

🟥Republika Srpska je, to ističete, istorijski gledano, nastala zaslugom Miloševića. Kako?

- Zato što je rukovodstvo RS zasviralo, a nije znalo za pojas da zategne. Milošević je u Dejtonu imao zlatni glas. Kada Izetbegović nije hteo da potpiše, Milošević je pozvao Tuđmana i rekao: "Nas dvojica ćemo potpisati, a on ako neće, odosmo kući." To je bila politička matrica koja je primorala Izetbegovića da potpiše. Dejton je, kakav god da je, doneo 30 godina mira. A mir je u Bosni najvrednija stvar koju je iko mogao postići.

Foto: Republika

🟥Petog oktobra, da li je moglo drugačije?
- Moglo je. Do 5. oktobra ne bi došlo da nisu spojeni izbori. Da su održani samo savezni izbori, Đukanović ne bi ni izašao, opozicija bi se razjedinila, krize bi bilo, ali ne te magnitude. Milošević je tu bio simbol. I zato je Otpor bio usmeren na njega. Otpor je bio prva velika obojena revolucija u Evropi. Kasnije licencirana, izvezena kao model u desetine država.

🟥Da li ste ikada bili na ivici, profesionalno ili privatno?

- Ne. Najgori trenuci u životu bili su kada su mi umirali otac i majka. A onda dva puta, kada su me hapsili, 2001. i 2003. U "Sablji" su me uhapsili pod obrazloženjem da sam opasan po bezbednost Srbije. Takvih rešenja je izdato 12.500. To je bila diktatura.

BONUS VIDEO