UNIŠTILI SU FAKULTETE, ALI I SVOJE ŽIVOTE! Nebojša Bakarec otkrio sve o blokadama u Srbiji u najnovijoj epizodi emisije "OZLOGLAŠEN" (VIDEO)

U sedmoj epizodi emisije Ozloglašen, Predrag Azdejković ugostio je narodnog poslanika i člana Predsedništva SNS Nebojšu Bakareca. U otvorenom razgovoru govorio je o svom detinjstvu u Osijeku i razlozima zbog kojih, kako kaže, nikada više neće otići u Hrvatsku, kao i o političkom putu koji je započeo devedesetih u Demokratskoj stranci, preko DSS-a do Srpske napredne stranke.

Bakarec se osvrnuo na diskriminaciju starijih i ideju da im se oduzme pravo glasa, studentske proteste i blokade fakulteta koje, po njegovom mišljenju, nisu spontani već organizovani od strane opozicije i stranih centara moći. Govorio je i o atmosferi u Skupštini, koju mnogi porede sa rijalitijem, i o nasilju koje, kako tvrdi, opozicija koristi kao svoju glavnu strategiju. Na kraju je uputio poruku studentima i društvu u celini.

🟥Rođeni ste u Osijeku. Kakav danas imate odnos sa Osijekom i Hrvatskom i kako ste se obreli u Beogradu?

- U Osijeku sam živeo prvih šest godina, do 1969. Moj otac je morao da pobegne — pretili su mu; bio je odbojkaš, reprezentativac, ali „srbovao“ je tamo u vreme Maspoka. Prešao je u Odbojkaški klub Crvena zvezda, a mi smo se preselili u Beograd, odakle je moja majka. Poslednji put sam u Hrvatskoj bio 1989. i više ne nameravam da idem — verujem da bih bio uhapšen zbog onoga što godinama govorim protiv politike te države (ne protiv naroda). Kažu da imaju spiskove „nepoželjnih“ na granici. Jedini eventualni razlog bio bi grob moje bake, ali po novim pravilima grobalja, mnoga grobna mesta sa ćiriličnim natpisima se uklanjaju. Nemam tamo više nikoga; u Hrvatsku neću više ulaziti.

🟥U poslednje vreme čuje se narativ da je „vreme starijih prošlo“, da se sve treba prepustiti mladima. Kako to vidite?

- To je diskriminacija starijih, često izgovarana iz opozicionih krugova i medija poput N1 i Nove S. Ide i do ekstremnih poruka: da ljudima od 65+ treba oduzeti pravo glasa. To prelazi u fašizam — kao kada su nacisti Jevrejima oduzimali pravo glasa, a posle i živote.

Foto: Republika

🟥Kako ste ušli u politiku? Devedesetih ste bili u Demokratskoj stranci.

- Tačno 1990. učlanio sam se u DS zbog Koštunice — bio mi je komšija sa Dorćola i politički najprihvatljiviji. Tada još nije postojala SRS; SPO me je nervirao. Godine 1992. bio sam među stotinak osnivača DSS-a. Iz DSS-a su me izbacili 2015. (Sanda Rašković Ivić), iako ni ona tamo više nije. DS je bio konglomerat: od liberala do desnog centra; kasnije se ta heterogenost raspala.

🟥Kada danas gledate studente koji blokiraju i „hoće da menjaju svet“, vidite li sebe iz devedesetih?

- Ne. 1990. sam imao 27 godina — nisam bio student. Ni 1996. se nisam video u tom studentskom pokretu koji je, po meni, bio pod jakim uticajem DS-a i stranih centara. Današnji protesti, po mom uverenju, nisu spontani ni „studentski“: aktivno ih organizuju opozicione stranke i spoljni faktor. Udeo stvarnih studenata je mali i ekstreman (oko 5%). Videlo se kako se posle tragedija 2023. „udarilo“ na obrazovni sistem kao „meko tkivo“.
Godine su prošle; mnogo toga se saznalo o 90-im — Budimpešta, koferi, novac…
Lično sam čuo 2000. godine, u operativnom izbornom štabu DOS-a (koji je vodio Čeda Jovanović), kako su pominjani treninzi u Budimpešti, keš i oprema. DSS u tome nije učestvovao. Izbori 24. septembra su bili legitimni; 5. oktobar i paljenje — organizacija kriminalnih grupa od strane nekih stranaka. To je bila „tuđa“ logistika, mimo DSS-a.

🟥Ko finansira današnje proteste?

- Po meni, Evropska unija (pre svega Nemačka), Britanija, Hrvatska, delovi BiH, tzv. Kosovo, Albanija, kao i mreže povezane sa Sorošem; ulog je veliki. Procena troškova kada saberete broj neprijavljenih skupova i prosečne izdatke po skupu — dolazite do suma reda veličine stotina miliona evra kroz deset meseci. Efekat? Trovanje društva i slabljenje ekonomije Srbije.

Foto: Republika

🟥A Evropska unija?

- Mi iskreno želimo članstvo, ali politički razlozi pretežu: neuvođenje sankcija Rusiji, nepriznavanje tzv. Kosova, podrška Republici Srpskoj. Mi smo ekonomski spremniji nego što su bile Rumunija i Bugarska kada su ulazile, ali politički nas „zavlače“. Do 2030. teško.

🟥Koliko su blokade nanele štetu samim studentima?

- Napravili su štetu sami sebi jer su uništili sopstvene fakultete! A pored toga imamo njihovu iluziju o autonomiji fakulteta. To se ne odnosi na zgrade, jer fakulteti nisu ambasade. Autonomija se odnosi na nastavu, da niko ne može da se meša u to, a ne da onaj ko je nepodoban ne može da uđe na fakultet. Takođe smo imali slike prljavštine, zapatili su se pacovi, čak i lisice, jer nisu održavali higijenu, a izbacili su tehničko osoblje sa fakulteta. Delom su opljačkali te fakultete kao što su opljačkali SKC i DKC. I sve to ide na štetu njima, plus su uništili sebi jednu godinu života, a profesori su im u tome pomagali. Rezultat svega toga je da nastava trpi, reputacija pada, a Novosadski univerzitet je ispao sa Šangajske liste.

🟥Kako komentarišete percepciju da studenti imaju „posebno pravo“ da budu politički glasniji od drugih građana?

- Imamo civilizacijski problem da se uzdiže mladost, da je ona sama po sebi vredna. To je nastalo 1968. kada su studenti bili proglašeni za svece. Studenti su građani kao i svaki drugi. To su mladi ljudi koji su završili srednje škole i hoće dodatno da se obrazuju i, valjda, imaju želju da završe taj fakultet, a ne da budu kao Ćuta ili Lazović. Ako je mladost najvrednija, zašto studentska lista, a ne lista iz vrtića ili iz jaslica ili možda bebeća. Ionako na studentskoj listi nema studenata, pa ni na bebećoj listi neće biti beba, ali su bebe odlučile da na njoj bude rektor Đokić.

🟥Skupština često liči na rijaliti. Šta se dešava unutra?

-Opozicija nema program, pa pribegava ekstremizmu, uvredama i incidentima. Imali smo unošenje protivpožarnog aparata u salu, suzavce, fizičke napade, povrede. Zbog toga se sednice ređe održavaju i spajaju tačke dnevnog reda. Mi u SNS-u smo zabranili vređanje; naravno, ima izuzetaka, ali linija je jasna. Nemaju program, nemaju ideje, samo imaju ekstremizam i nasilje.

Foto: Republika

🟥Ali se taj ekstremizam prelio na ulice…

- Zato je bolje da parlament radi. Zbog toga je i spušten cenzus — da što više opozicionih glasova bude u sali, a ne na ulici. Ali kada neko unosi opasne supstance ili napada prostorije SNS-a (takvih napada je na stotine od 2018), policija mora da reaguje. Videli smo i pokušaje paljenja prostorija; ljudi su realno bili ugroženi.

🟥Kako gledate na praksu odlazaka pred privatne adrese političara i sukobe s policijom?

- To je zastrašivanje — fašistički obrazac. „Zborovi“ su termin iz vremena Ljotića; vampirizovana je ta estetika: od „kontejnerske revolucije“, preko odlazaka na kuće, do napada na stranačke prostorije. Sa naše strane, pojedinačni incidenti su izuzeci i treba ih sankcionisati; ali obrazac napada na SNS prostorije je učestao i dokumentovan.

🟥Kako uopšte do dijaloga?

- Dijalog mora da postoji — vrata treba da su otvorena: sa predsednikom, premijerkom, predsednicom Skupštine, predsednikom SNS, rektorima, dekanima… Sećate se: tražili su dijalog na TV-u, predsednik je ponudio, pa su isti ti rekli „sa mafijom nema razgovora“. Ipak, četiri studentska zahteva su bila ispunjena — i bez „stola“ je moguće isporučiti rešenja.

🟥IPSOS je pokazao da SNS ne gubi, a da opozicija gubi deo glasova u korist "studentske liste". Delite li to viđenje?

- Da. I 2023. i u najnovijim talasima merenja — SNS je stabilan oko 48%. „Studentska lista“ uzima opoziciji; Đilas, Savo Manojlović i drugi su na jednocifrenom nivou. Mnogi strahuju da javno kažu da su za SNS, pa realna podrška može biti i veća od prikazane. IPSOS i Faktor plus su ozbiljne kuće koje se bave godinama istraživanjem javnog mnjenja, dok ostali „šteluju“ istraživanja bez metodologije kako njima odgovara.

🟥Za kraj — poruka studentima u blokadi i društvu?

- Realno, blokada je gotovo svuda prestala; ostalo je po 5–10 ljudi na Filozofskom i FDU. Većina studenata se sprema za novu školsku godinu i polaže ispite. Poruka „blokaderima“ je jednostavna, i možda zvuči „roditeljski“: ne radite to više. Uništavate sopstveno prirodno stanište — svoje fakultete — i svoju budućnost. A društvu — dijalog i institucije, a ne ulica.

BONUS VIDEO