EMILIJA MARIĆ, NOVINARKA, NA METI BLOKADERA! Svi smo taoci male grupe ekstremista!

Novosadska novinarka Emilija Marić na svojoj koži je osetila koliko su blokaderi "pristojni" i "tolerantni". Pre nekoliko dana, tokom opsade kuće Miloša Vučevića, gde je došla da izveštava o tom bezočnom aktu, pretrpela je uvrede, maltretiranje, ali i fizički napad. I to nije bio prvi put...

Hrabra novinarka u razgovoru za Srpski telegraf priča o svim događajima koji mesecima sablažnjavaju normalne i obične ljude u Srbiji, pritiscima i teroru koji trpi samo zato što pošteno i profesionalno radi svoj posao.

Kakva je atmosfera u Novom Sadu, imajući u vidu gotovo svakodnevne akcije blokadera?

- Pristojni Novosađani, koji su apsolutna većina, postali su taoci male grupe ekstremista, koji blokiraju i onemogućavaju normalan život našim sugrađanima. Svi smo taoci njihovih poteza, usmerenih na devastaciju grada, protiv mira i zdravog razuma. Svi pristojni sugrađani shvataju da ovo ne vodi nigde. Blokaderi gube podršku i zato ih je na ulicama sve manje, ali su zbog toga sve ostrašćeniji, glasniji i ekstremniji. 

Foto: Printscreen

Da li su prešli crvenu liniju protestima organizovanim ispred porodičnih kuća?

- Blokaderi su odavno prešli sve crvene linije i zdravog razuma i pristojnosti. Ali najgore od svega je što u svom bezumlju prave presedane, uvode u politički život Srbije postupke koji bi sutra mogli postati svakodnevna pojava, a zbog kojih bi patila čitava zemlja. Ne razmišljaju o tome da bi sutra neka njihova opozicija s pravom mogla njima da čini ovo isto. Ovo nisu tekovine koje bi naša zemlja smela da prihvati kao normalnost. Kada se točak nesreće okrene na njihovu stranu, pitanje je da li će imati snage da reaguju hrabro, dostojanstveno, kao što je to učinio lider SNS Miloš Vučević ili gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin. Porodica je svetinja koja je do beskrupuloznih napada blokadera bila nedodirljiva. Blokaderi su bezumnim napadima na porodice, dolaskom na kućni prag, pregazili sve crvene linije i granicu ljudskosti.

Mnogi to vide kao poziv na linč? I predsednik Srbije izjavio je da se plaši da će se sve završiti nekom tragedijom.

- Poziv na linč je odavno jedina ideja-vodilja blokadera, a ovo je samo novi način, nova manifestacija njihove stare ideje. Setimo se poziva na napad na decu u Pionirskom parku. Setimo se semafora i zelenog svetla, Niša ili kafića u Studentskom gradu. Blokaderi, nažalost, nisu svesni jedne činjenice. Između isterivanja jednog ćacija iz Studenjaka i čoveka crne kože iz autobusa, belaca ili Jevreja s posla u Nemačkoj 1933. nema apsolutno nikakve razlike. Put kojim su krenuli blokaderi je u istoriji odavno vrlo dobro poznat i utaban. Danas targetirate određenu grupu ljudi, sutra joj se podsmevate i uvodite prezir prema njoj, prekosutra ćete je linčovati. Baš zbog tog puta kojim su blokaderi krenuli, a koji može da ima tragičan završetak, predsednik Vučić je još jednom sve nas pozvao na trpeljivost i još jednom ukazao na to da je dijalog jedino rešenje.

Vi ste bili meta napada prošlog utorka, vređali su vas, udarali. Kako se osećate?

- Moram da kažem da sam, i pored svega što sam u karijeri uspela da vidim, a mislila sam da sam sve videla, bila najiskrenije šokirana količinom mržnje, agresije i odsustva razuma kod blokadera, koji su bes i nemoć usmerili ka ženi, ka novinaru koji samo izveštava s terena i radi svoj posao. Fizičkim napadom na mene je pređena granica s verbalnog nasilja na fizičko, a zatim, ako se bude tako pomerala, plašim se za bezbednost svih kolega na terenu.

Izostale su reakcije UNS i NUNS. Jedino je Asocijacija novinara Srbije osudila napad. Jeste li iznenađeni?

- Udruženja novinara u svakoj demokratskoj zemlji imaju dvojak zadatak. Ne samo da insistiraju na sistemskoj zaštiti svakog novinara pojedinačno nego i da čuvaju novinarsku struku i poštuju novinarske kodekse. Svako novinarsko udruženje mora, bez razlike, da štiti svakog napadnutog novinara, ali su UNS i NUNS zajedno pali na tom zadatku. Zato je Asocijacija novinara Srbije bila neophodna, ona je nasušna potreba, a ne hir. Možda poslednja prilika da se novinarska profesija u Srbiji, pa i dobrom delu Evrope, spase.

Asocijacija novinara Srbije nije hir, već nasušna potreba

Na kraju će pobediti pristojna Srbija

Strahujete li za sebe, porodicu? Šta je vaša poruka?

- Nijedan normalan čovek ne može da bude imun na ovakve napade. Naravno da se brinem, ne samo za članove svoje porodice već za bilo čiju porodicu. Ponavljam, ničija porodica ne bi smela da bude ugrožena i napadnuta zbog nečijih suludih ličnih interesa. U ovom ludom vremenu trudim se da ostanem pribrana i hrabra, baš kao što je to učinio Miloš Vučević, koji je kao brana stao ispred svih nas i hrabro i dostojanstveno primao najgnusnije i najpodlije udarce. Ovom prilikom želim da zahvalim predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Milošu Vučeviću i svim kolegama, prijateljima koji su mi pružili podršku, kao i Asocijaciji novinara Srbije... I za kraj, želim da poručim svima, bez obzira na sve napade, pobediće pristojna Srbija.