RAT ZA SRBIJU! Makron i Šolc u klinču - lome se koplja: Žestoka borba za primat u Evropskoj uniji!

Emanuel Makron, francuski predsednik, predložio je, naime, formiranje nove, paralelne političke zajednice u Evropi za zemlje u "čekaonici" EU - Ukrajinu i države zapadnog Balkana, te i Srbiju.

Iz Nemačke, koju predvodi kancelar Olaf Šolc, pak uzvraćaju da ne bi želeli da budu kočničari, ali da imaju i te kako drugačije poglede na budućnost ovog regiona.

- Makron je u nekoliko navrata i otvoreno govorio o tome da bi proces pridruživanja država koje čekaju na članstvo u EU trajao godinama. Unija je već izvesno vreme opterećena svojim raznolikim problemima, koji se množe i usložnjavaju otkad je počela agresija Rusije u Ukrajini. Makron se zalaže za izmenu strogih kriterijuma za članstvo u EU, koji su, uzgred, konstatno pooštravani, da bi se ubrzao proces prijema. Berlin se, međutim, oštro protivi - priča sagovornik Srpskog telegrafa iz diplomatskih krugova.

U prevodu, kako ističe, Makron je za prijem Srbije u EU, a Šolc protiv.

PRIVILEGOVANI PARTNERI 

Makron je u ponedeljak posetio u Berlin, što je njegova prva posete inostranstvu pošto je položio zakletvu za drugi predsednički mandat. Tamo se sastao sa Šolcom i predložio formiranje nove političke organizacije, čiji je cilj da okupi zemlje kontinenta koje dele EU vrednosti, ali nisu deo bloka:

- Centralni deo zajednice činila bi EU - tako bi se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU.

Šolc je Makronovu ideju ocenio "veoma zanimljivom".

Foto: www.profimedia.rs

 

Makron je ideju, koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj - kao svojevrsnu zamenu za punopravno članstvo, predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala konferencija o budućnosti Evrope.

I želi da tokom predsedavanja Saveta EU, do kraja juna, organizuje samit o zapadnom Balkanu. Šolc je pak uzvratio da je moguće doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine i usput najavio forsiranje "Berlinskog procesa", koji je započela prethodnica Angela Merkel, da bi se napravio zajednički ekonomski prostor u regionu.

- Rivalstvo između Francuske i Nemačke, ma koliko deklarativno bile u dobrim odnosima, i te kako postoji. Bore se, iz svojih interesa, za "prevlast" na ovim prostorima. Ne bih bio u koži naših lidera - kaže u razgovoru za Srpski telegraf Milovan Božinović, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.

Foto: Tanjug/AP

 

Makronov predlog vidi kao "utešnu nagradu pošto od prijema u EU, u doglednoj budućnosti, nema ništa pošto je opterećena svojim problemima, koje prvo mora da reši da bi se proširila". 

- To su pretkvalifikacije za EU. Ipak, Makronov plan ne bi trebalo odbaciti kao nedovoljan, rđav, jer u politici mnogo zavisi i od ishoda, realizacije. Kako god, nas to ne sprečava da nastavimo da usaglašavamo zakonodavstvo i standarde sa EU.

ŽESTOK PRITISAK

Istovremeno, upadljiva je ofanziva iz Berlina na Srbiju u protekla dva meseca. I juče je u poseti Beogradu bio specijalni izaslanik savezne vlade SR Nemačke za države zapadnog Balkana Manuel Saracin, koji je razgovarao i s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Foto: Tanjug/AP

 

- Saracin je težak i neprijatan sagovornik, ne samo oko Rusije već i BiH, odnosno RS, i nezavisnog KiM. Njegov politički mentor je Analena Berbok, nemačka šefica diplomatije. Oni su dva tela, jedna duša. Kao njen pulen i poslušnik, preneće njene grube poruke manihejskim pristupom - hoćeš, nećeš, gotovo. Trebalo bi imati u vidu okolnost da je Nemačka najavila da će uvećati vojni budžet za 100 milijardi evra, imaće najjaču vojsku u Evropi. Toliko novca nema niko, ni Francuska, Italija, Velika Britanija... To će voditi ka još grubljem rečniku, uz napomenu: "Mi smo vojno najjači" - objašnjava Božinović.

Ipak je optimista i u perspektivi očekuje da će oštrina pritisaka iz Berlina oslabiti, naročito oko zahteva za embargo Rusiji jer i oni zavise umnogome od njihovih energenata:

- Ponudiće paletu opcija, neke prelazne formule sankcija koje neće iritirati Rusiju. Možda je dobar primer Mađarska i premijer Viktor Orban. Zato je Srbiji potrebno strpljenje i da nastavi da vodi čvrstu, a mudru i kreativnu diplomatiju.

Francuska
- 1,1 milijardu evra trgovinska razmena 2020, od čega je izvoz 468,4 miliona, a uvoz 638,8 miliona evra
- 100 i više francuskih kompanija posluje u Srbiji i zapošljava oko 12.000 radnika Brojke
Nemačka
- 5,3 milijarde evra trgovinska razmena 2020, od čega je izvoz 2,2 milijarde, a uvoz 3,1 milijardu evra
- 400 izvorno nemačkih kompanija posluje u Srbiji i zapošljavaju oko 70.000 radnika

BONUS VIDEO: