OD "A" DO "Š"! SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O IZBORIMA 2022. GODINE: Ko će sa kim, ko će protiv koga

Autor: Republika

Vesti

26.10.2021

10:11

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Građani Srbije 3. aprila 2022. godine glasaće na opštim izborima.

Iako je do izbora ostalo nešto više 6 meseci, čini se da, uz par izuzetaka, nema nepoznanica kada su u pitanju partije, pokreti i političke organizacije koje će učestvovati u izbornoj trci.

Predsednički izbori

Kada je reč o predsedničkim izborima, iako nije nije zvanično potvrđeno, nema sumnje da će aktuelni šef države Aleksandar Vučić biti kandidat ispred Srpske napredne stranke, s obzirom na to da uživa nedvosmislenu podršku u javnosti, što pokazuju sva relevantna istraživanja rađena u prethodnom periodu.

Ono što se, međutim, još uvek sa sigurnošću ne može reći je da li će Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića imati svog kandidata ili će podržati naprednjake.

Sudeći prema izjavama najviših funkcionera SPS uključujući i samog Dačića, upravo to će biti slučaj, ali je ostalo da se dogovor i formalno postigne.

- Zajednička je ocena, što je i lično predsednik Vučić rekao, da je on spreman, a i njegova stranka, za nastavak saradnje sa SPS-om. Sa naše strane isto tako je izražena puna spremnost da nastavimo našu saradnju i sada, i u periodu posle sledećih izbora - rekao je nedavno Dačić ističući da bi Vučić trebalo da bude zajednički predsednički kandidat.

Kada je reč ostalim akterima na političkoj sceni, koalicija NADA koju čine DSS i POKS otvorila je karte i istakla predsedničku kandidaturu Miloša Jovanovića, predsednika DSS.

Kandidat i Žujović

Kandidaturu za šefa države istakao je i pulmolog Dejan Žujović.

- Trudiću se da se spojimo i povežemo sa nekim normalnim, pristojnim ljudima, koji nemaju nikakvo prethodno iskustvo u izvršnoj vlasti. Udružićemo se i nastupiti na izborima, makar bili i treća kolona - rekao je Žujović.

- Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović biće kandidat za predsednika Srbije koalicije NADA, koju čine DSS, Pokret obnove kraljevine Srbije i 23 udruženja građana - saopšteno je početkom septembra iz ovog pokreta.

Kandidaturu za predsednika Srbije istakao je i šef Pokreta Crno na belo Vladimir Vuletić.

- Ja ću se kandidovati za predsednika Srbije, jer sam u svemu bolji od Aleksandra Vučića - pametniji sam od njega, mudriji, složeniji, vladam sobom, poštujem zakone, poštujem Ustav, ne gazim institucije, ne unižavam i ne uništavam svoje građane i ne mrzim Srbiju kao što je on mrzi... - hvalio je nedavno sam sebe Vuletić, o čemu je Republika već pisala.

Kandidat za predsednika biće i lider Dveri Boško Obradović, sudeći bar prema zvaničnim saopštenjima tog pokreta.

- Kandidat za predsednika biće lider pokreta Boško Obradović, ukoliko ne bude zajedničkog kandidata opozicije. Do sada niko nije, osim kuloarskih priča, izašao sa nekim drugim zvaničnim predlogom. I pravi je trenutak da pitamo: ko je među liderima opozicije bolji kandidat od Boška Obradovića i zbog čega? - navedeno je u saopštenju.

Sa druge strane, u ovom trenutku nije poznato ko će biti kanditat za predsednika Dragana Đilasa i dela opozicije koji je u pregovorima sa režimom učestvovao pod pokroviteljstvom evroparlamentaraca.

Zvanični rezultati predsedničkih izbora 2017. godine
Aleksandar Vučić	55,08%
Saša Janković	16,36%
Luka Maksimović	9,43%
Vuk Jeremić	5,66%

Šta planira Đilas?

Đilas, predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac još uvek nisu postigli dogovor da li će bojkotovati izbore, da li će izaći samostalno ili će imati jedinstvenog kandidata.

U medijima se često pominje da bi potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić mogla na crtu Vučiću, ali da li će se to dogoditi ostaje da se vidi, pošto u javnosti figuriraju i druga imena.

Kako piše Informer pozivajući se na nezvanična saznanja, nije isključeno ni da proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga bude isturen kao kandidat za predsednika dela opozicije koji kontroliše Đilas.

Takođe, pominjalo se da bi i glumac Dragan Bjelogrlić mogao da bude kanditat, ali od toga po svemu sudeći neće biti ništa.

- Jeste, Đilas je lično i preko posrednika u više navrata pokušao da ubedi Bjelu da se kandiduje da bude predsednički kandidat, ali ovaj je to kategorički odbio - navodi Informer reči sagovornika iz Đilasovog najbližeg okruženja.

Kako se bira predsednik?

Izborni sistem za predsedničke izbore u Srbiji je dvokružni većinski, a predsednika biraju građani. U slučaju da neki kandidat ne osvoji 50% izašlih birača u prvom krugu, dva kandidata sa najboljim učinkom odlaze u drugi krug izbora, nakon čega se definitivno odlučuje budući predsednik. Drugi krug se održava u roku od 15 dana od dana održavanja prvog kruga. Pravo glasa imaju svi punoletni građani Srbije. Izlazak na glasanje na predsedničkim izborima nije obavezan, i nakon 2003. ne postoji procenat izlaznosti ispod kojeg se izbori smatraju nevažećim.

Da bi neko mogao da postane predsednički kandidat, potrebno je da nije prethodno osuđivan, da nije odslužio dva predsednička mandata, u kom god redosledu da ih je odslužio, i potrebno je da skupi i da sudski overi potpise od 10 000 građana, koji mogu podržati samo jednog predsedničkog kandidata. Za razliku od SAD, gde kandidat mora imati bar 35 godina, ili u Italiji 50, u Srbiji ne postoji donja granica po pitanju godina koje kandidat mora imati kako bi bio biran, već je dovoljno da bude punoletan.

Predsednik Republike Srbije ima mandat od pet godina, i ograničen je na dva mandata u bilo kom redosledu služenja.

Parlamentarni izbori

Što se, pak, parlamentarnih izbora tiče, za ulazak u Skupštinu Srbije potrebno je osvojiti 3 odsto glasova birača.

Reč je o takozvanom smanjenom cenzusu, pošto je ranije trebalo osvojiti minimum 5 odsto glasova.

Sudeći prema dosadašnjoj slici srpske političke scene, a što naglašavaju i brojni politički analitičari, netrpeljivosti i lične sujete između lidera političkih faktora, mogle bi samo da se zaoštre kako se izbori približavaju.

Tenzije između, recimo, Đilasa i Jeremića, koji imaju dugu istoriju, o čemu je Republika u više navrata pisala, a pred same izbore ne treba isključiti ni dalju ekskalaciju, pa i otvoreni rat.

To bi naročito moglo da se dogodi imajući u vidu da, nakon što je Narodna stranka osvojila 13 odsto glasova na lokalnim izborima u Negotinu, apetiti te partije rastu, a tajkun Dragan Đilas više ne može da očekuje da dobije najviše poslanika eventualnim ulaskom te koalicije u parlament.

Što se pak vladajućeg režima tiče, i tu postoje šumovi na relaciji SNS-SPS, ali ni približno duboki kao što je reč u opoziciji.

Kako je Republika već pisala, poslanik i funcioner SPS Toma Fila nedavno je zatalasao srpsku političku scenu poručujući da će SPS osvojiti između 10 i 12 odsto glasova i da bi sa opozicijom mogao da sruši Aleksandra Vučića.

Na ovo otvoreno šurovanje SPS sa opozicijom, usledio je i komentar šefa države.

- Svaka partija ima pravo da radi ono što misli da je dobro za njih, što smatraju da je njihov interes, ja nemam ništa protiv toga, za mene je važan rezultat. To je sve demokratski, legitimno, ne bi im bio prvi put, i 2008. su to uradili. Meni je važno da to mi nismo uradili - kazao je Vučić.

Rezultati parlamentarnih izbora 2020. godine
„Aleksandar Vučić–Za našu decu“	60,65%
„Ivica Dačić–Socijalistička partija Srbije (SPS)	10.38%
„Aleksandar Šapić-Pobeda za Srbiju“	3.83%

Beogradski izbori

Ono što je verovatno najveća nepoznanica kada je reč o izborima u srpskoj prestonici je to ko će biti kandidat za gradonačelnika ispred vladajuće koalicije.

U javnosti se za sada najmanje govori o toj poziciji, a da li će SNS izabrati nekoga ko nije previše eksponiran u javnosti ili nekoga ko je prepoznatljiv ostaje da se vidi.

Sa druge strane, kada je reč o opoziciji ni ona nije otvorila sve karte pa nije poznato da li će neko od lidera predvoditi listu za beogradske izbore ili će kandidat biti izabran iz redova nestranačkih ličnosti.

Inače, predstavnici opozicije i njihovi analitičari čak idu i tako daleko da najavljuju pobedu u prestonici, što se trenutnom odnosu snaga više deluje kao vlažni san, nego kao teza koja ima neko uporište u realnosti.

Prljava kampanja

Iako izborna kampanja zvanično nije počela, opšti utisak javnosti ali i ocena analitičara je da se partije uveliko spremaju za izbornu trku, a da će kampanja kada zaista i počne, biti prljavija nego ikada u prošlosti.

Neke od njih, naročito one iz redova hejterske opozicije, u pokušaju da zarade neki od jeftinih političkih poena ne libe se ni da pokreću brutalne medijske kampanje protiv neistomišljenika, ali i članova njihovih porodica.

Kako pokazuju raspoloživi podaci, najčešće na meti je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i njegov brat Andrej i sin Danilo, protiv kojih se svakodnevno vodi hajka u medijima pod kontrolom opozicije.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.