PRAVO U METU: Šok-kolumna Milomira Marića, ne propustite: NIJE SRPSKI KLEČATI!

Autor: Republika

Vesti

21.06.2021

09:38

Pročitajte novu kolumnu poznatog novinara za Srpski telegraf.

youtube.com/Jutarnji program TV HAPPY
Milomir Marić

Neki američki službenik čestitao je crnogorskim vlastima na donošenju deklaracije o srpskom genocidu u Srebrenici i zabrani negiranja genocida. Tako nešto nisu postigli pod američkom kontrolom u Haškom tribunalu. U presudi se samo govori o zločinima određenih pojedinaca, iz nekoliko mesta, što razne srpske komande nisu uspele da spreče.

Ni u Sarajevu, Zagrebu, Prištini i Skoplju, čak ni toliko, iako su svi izjavljivali da će Srbiju tužiti za genocid i ratnu štetu, u sklopu regionalnog pomirenja i dobrosusedskih odnosa. Nije prošla ni britanska inicijativa da Ujedinjene nacije pre desetak godina Srbe proglase za jedini genocidni narod u 20. veku.

Nisu to bili ni Nemci, niti bilo ko drugi, ni NDH u Jasenovcu pošto su tamo Srbi ubijali Hrvate, kako pokazuju najnovija istorijska istraživanja u Zagrebu.

Ubijen je Đinđić jer su dobri srpski nacionalisti obećali uvođenje redovne avionske linije Beograd-Hag

 

Ili je to bio najobičniji radni logor. Bilo je veoma zabavno, pričali su se vicevi i igrale pozorišne predstave.

Najvažnije je što su u Podgorici opet imali viziju, kao i onomad kada je priznata nezavisnost Kosova, iako je bar 80 odsto građana bilo protiv.

Da li će Crnogorci za ovaj istorijski gest dobiti deset ili već koliko milijardi, koje su im dali Rusi za visove, jaruge, čuke i vrleti. Navikli su oni na doživotno izdržavanje raznih ruskih careva kroz istoriju To je nešto što im pripada, kao i uvođenje i pooštravanje ekonomskih sankcija protiv Rusije, kao najbolji znak zahvalnosti.

Momir Bulatović umalo nije likvidiran u toaletu u Hagu

Možda Amerikanci, čitav Zapad, neće Podgorici platiti deklaraciju o srpskom genocidu u Srebrenici. To je nešto mnogo više, lični čin, prelomna tačka. Niko nikad neće moći da ih vređa i govori da su Srbi ako su već u mržnji prema Srbima odavno prevazišli Albance, Hrvate, Bošnjake!

To je nešto ritualno, iskonsko, da zauvek ubiješ Srbina u sebi i svrstaš se na pravu stranu istorije, zajedno sa Hrvatima i Albancima, s kojima imaš zajedničku prošlost u borbi protiv krvnih neprijatelja, Srba.

Uzvišeno je u tome što ovi drugi možda imaju i za šta da nam se svete, dok su Crnogorci u prvom boju sa Srbima ustali uglavnom sami na sebe. Počinili veličanstveno, istorijsko samoubistvo.

Nikad ranije nikome nisu priznali prvenstvo u istragama poturica.

Od Njegoša preko Golog otoka do Srebrenice i okupacije Beograda. Pao je u ropstvo crnogorske mafije pre bar 100 godina. Ranije su osvajali Dedinje, danas Vračar jer su tu spaljene kosti Svetog Save, koji ih je tačno pre 1.000 godina prekrstio u Srbe bez obzira što su on i njegov otac rodom iz Podgorice.

Konačno su našli sebe. Kad otimaju, muče, pljačkaju i ubijaju, onda su Srbi, a kada to osuđuju, onda su pravoverni Crnogorci.

Aplaudiralo se i Miloševiću kada je sa Tuđmanom dogovorio iseljenje Srba iz Hrvatske

Prvi je to shvatio Momir Bulatović i trajno se ispisao iz Crnogoraca. Rekao je prostodušno da ga je sramota da bude kamičak u cipeli Slobodana Miloševića. Tek da ga žulja i nervira. Inače, prvi je bio za nezavisnost Crne Gore od Srbije. Umalo da ga neko u Hagu nije likvidirao u toaletu, u prisustvu lorda Karingtona. Kada se predomislio, bio je za sve, za ujedinjenje s italijanskom mafijom, za šverc cigareta i droge, kao crnogorske industrijalizacije na putu u Evropu. Ali preko Beograda, kome je tek crnogorska mafija dala koliko-toliko evropski šmek. Dugo se Beograd femkao, dok ga nisu oslobodili od sramote.

Malo je falilo da se crnogorska deklaracija o srpskom genocidu u Srebrenici sruši i pre nego što je uz svetske fanfare usvojena. Sitne duše su pokušavale da ih pokolebaju, objavljujući da iz Crne Gore u Srebrenicu nisu stigli samo nafta i oružje, nego i glavne ubice i nalogodavci. Biće to ko zna koja po redu srpska podmetačina za najobičniju humanitarnu pomoć i lekove.

Na isti način su Crnogorci od Srba spasli Dubrovnik nekoliko godina ranije.

Nisu jedino Amerikanci Crnogorcima čestitali pobedu nad Srbima u Srebrenici. Stizale su čestitke iz Beograda od samozvane elite, koja decenijama pokušava da prevaspita Srbe da budu kao i sav normalan svet.

Milošević je bio u paničnom strahu da Karadžić (stari američki špijun i stipendista) ne potpiše separatni mir sa Zapadom

Aplaudiralo se i Miloševiću kada je sa Tuđmanom dogovorio iseljenje Srba iz Hrvatske uz pomoć američkih generala i aviona, koji su bombardovali izbegličke kolone na traktorima. Vrhunac državničke mudrosti bila je zabrana tim nesrećnicima da uđu u Beograd. Posle su uvedene sankcije Srbima preko Drine, pa su morali da se snalaze i da se za osvajanje Srebrenice snabdevaju preko Crne Gore.

Red je da se otkrije i poslednja srpska državna tajna. Zapravo, Milošević je bio u paničnom strahu da Karadžić (stari američki špijun i stipendista) ne potpiše separatni mir sa Zapadom kada je držao više od 70 odsto Bosne. Snimljena je njegova poruka Voždu da mu uskoro stiže Klinton i da će ga pozvati na Pale da ih upozna. A bivši predsednik Karter je prvi došao da uzme muštuluk o srpskoj pobedi.

Većina srpskih državnika je radije birala srpski poraz ukoliko nije njegova lična pobeda i očuvanje vlasti.

Kada su isporučivali Miloševića, izabrali su Vidovdan da označe pobedu zemaljske Srbije nad nebeskom. Ubijen je Đinđić jer su dobri srpski nacionalisti obećali uvođenje redovne avionske linije Beograd-Hag i hapšenje raznih zločinaca sve do poslednjeg Srbina. Od tada se računa da svi narodi na svetu imaju pravo da se bore za slobodu, dok se Srbi kažnjavaju za udruženi zločinački poduhvat.

Naivno smo verovali da će nas pomilovati i rehabilitovati kada smo širom otvorili vrata svim našim neprijateljima.

Nije mnogo pomoglo ni kad su opljačkali i zatvorili čak i fabrike koje su preživele ratove, sankcije i NATO bombardovanje.

Govorili su da Srbija nije dovoljno kažnjena, da je treba denacifikovati. Nije bilo predviđeno da se Srbija ikada digne. To bi bio veoma loš primer za sve nepokorne i pravdoljubive. I oni bi onda digli glavu i to bi sigurno bio smak sveta. Kao da nam nije bilo dovoljno što smo na stubu srama. Nismo se, očigledno, opametili kao Crnogorci, kao i svi oni oko nas koji više demonstrativno neće da budu Srbi.

Ne znam zašto beogradska štampa ovoliko napada crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića. On je odmah rekao da u njegovu vladu može da uđe bilo koji Srbin koji se prethodno u američkoj ambasadi u Podgorici zakune da je za NATO i nezavisnost Kosova, a da je protiv Rusa, Srbije i Vučića

 

Komentari (1)

Loading