Potrošnja peleta velika, kvalitet sumnjiv

Foto: Medija centar Beograd

Prof dr Branko Glavonjić

Drvne pelete predstavljaju jedan od proizvoda drvne industrije koji je u poslednjih dvadeset godina imao najveće stope rasta proizvodnje, potrošnje i trgovine na globalnom, ali i na nivou mnogih zemalja u svetu, uključujući i Srbiju. Ekspanziju proizvodnje i potrošnje energije iz biomase kod nas, nažalost, ne prati i povećanje njenog kvaliteta, pa je tako u junu 2018. svega šest proizvođača u Srbiji posedovalo EN plus sertifikat kao potvrdu kvaliteta za pelete koje proizvode.

Prema rečima dr Branka Glavonjića, redovnog profesora Šumarskog fakulteta u Beogradu, ostali proizvođači nažalost nemaju evropske sertifikate. Neki od njih poseduju domaće sertifikate o kvalitetu, a neki nemaju čak ni domaće, dok većina malih i srednjih proizvođača raspolaže samo izveštajima domaćih laboratorija o ispitivanju, pa je kvalitet drvnih peleta veoma promenljiv i kreće se od izuzetno dobrog do nezadovoljavajućeg.

- U 2017. posebno je bio problematičan kvalitet drvnih peleta koje su uvezene iz pojedinih zemalja jer nije postojala obaveza kontrole njihovog kvaliteta u postupku uvoza, niti distribucije u maloprodaju. Pelete ovako niskog kvaliteta stvorile su velike probleme krajnjim potrošačima zbog čega je bilo dosta reklamacija i nezadovoljstava - kaže dr Glavonjić, koji upozorava da bi nastavak uvoza nekvalitetnog peleta bez obaveze kontrole njihovog kvaliteta negativno uticao i na domaće proizvođače.

Imajući u vidu da je jedan od ključnih faktora za preorijentaciju ka obnovljivim izvorima energije ekološka svest stanovništva, izazivanje njihove sumnje u ovo gorivo bi se negativno odrazilo na perspektivu proizvodnje peleta u našoj zemlji, zbog čega je pokrenuta inicijativa za donošenje Pravilnika o kvalitetu drvnih goriva.

- Njime bi najviše bili zaštićeni krajnji potrošači. Tako bi se sprečila mogućnost distribucije u maloprodaju onog peleta koji ne ispunjava kriterijume kvaliteta koje propisuju odgovarajući standardi, ali je sada na potezu nadležno ministarstvo - napominje dr Glavonjić, upozoravajući da je mana naše energetske politike u ovom segmentu i to što nema adekvatnih podsticaja za nabavku ložnih uređaja na pelet zbog ćega se iz Srbije izvozi oko 30 odsto od ukupne proizvodnje drvnih peleta.

Prema njegovim rečima, izvoz drvnih peleta se ne može posmatrati kao izvoz bilo kog drugog proizvoda jer se radi o ekološkom gorivu čijim se izvozom izvozi i zelena energija.

- Time se direktno omogućava drugim državama da daju veći doprinos ublažavanju klimatskih promena nego Srbija. Konkretno, da je količina drvne energije iz drvnih peleta koja je izvezena iz Srbije u proteklih deset godina potrošena u Srbiji umesto prirodnog gasa, Srbija bi dala direktan doprinos smanjenju emisija ugljen-dioksida u iznosu od skoro 345 hiljada tona - navodi profesor Glavonjić.

O prednosti korišćenja drvnih peleta najbolje govori činjenica da je u poslednjih sedamnaest godina njihova proizvodnja u svetu povećana preko 18 puta, kao i to da nijedan drugi proizvod od drveta u novije vreme nije zabeležio ovakav rast proizvodnje.

Kako profesor Branko Glavonjić objašnjava, to je rezultat više faktora od kojih su najznačajniji komfor koji drvne pelete omogućavaju prilikom korišćenja, visok stepen efikasnosti prilikom sagorevanja, oslobađanje velike količine energije, male količine pepela, kao i karakteristika da se radi o gorivu koje se proizvodi iz obnovljivih izvora i kao takvo pripada grupi takozvanih zelenih energenata.

- Po pitanju potrošnje drvnih peleta Srbija je lider u regionu Zapadnog Balkana sa potrošnjom od oko 215 hiljada tona u 2017.godini, pa je zbog toga postala vrlo interesantno tržište za brojne inostrane proizvođače. Uvoz drvnih peleta u 2017. je "eksplodirao", s obzirom da je u odnosu na 2016. porastao 3,7 puta, dostigavši nivo od blizu 70 hiljada tona. To je poremetilo tržište u značajnoj meri, pre svega u sferi cena. Tako je prosečna cena drvnog peleta koji je uvezen iz Ukrajine u 2017.godini iznosila 98 EUR  po toni, što je značajno niže u odnosu na cenu po kojoj se proizvodi pelet u Srbiji - kaže profesor Glavonjić.