Pogledate datum na ambalaži i odmah bacite hranu? Pravite veliku grešku, a evo šta zapravo znači rok trajanja!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Nije baš sve za kantu.
Foto: AI ChatGPT
Zamislite sledeću situaciju: otvarate frižider, uzimate čašu jogurta koji izgleda sasvim normalno i miriše sveže, ali na poklopcu primećujete datum — rok je istekao juče. U tom trenutku kod većine ljudi javlja se dilema: da li je ova hrana postala opasna po zdravlje ili je odštampani datum samo bezazlena preporuka?
Svake godine širom sveta bace se tone potpuno jestive hrane samo zbog malog odštampanog datuma na pakovanju. Međutim, iznenađujuća istina glasi: većina rokova trajanja ne označava ono što mislimo da označava.
Kako su nastali rokovi trajanja?
Tokom većeg dela ljudske istorije, hrana nije imala odštampane datume. Ljudi su se oslanjali na sopstvena čula — miris, ukus i vizuelni izgled. Ako je mleko imalo kiseo miris, jednostavno se nije pilo.
Oznake roka trajanja postale su uobičajene tek u 20. veku, sa razvojem masovne proizvodnje, dužim transportom i prodajom hrane u velikim supermaketima. Proizvođačima je bio potreban mehanizam koji će zaštititi potrošače, garantovati stalan kvalitet proizvoda, ali i zaštititi same kompanije od potencijalnih tužbi.
Tako su nastali rokovi — prvenstveno kao pokazatelji kvaliteta, a ne kao automatska upozorenja o opasnosti po zdravlje.
Razlika između ključnih oznaka: "Najbolje upotrebiti do" - "Upotrebiti do"
Glavni izvor zabune leži u činjenici da na ambalažama ne postoji samo jedna vrsta datuma. Razumevanje ovih razlika može vam uštedeti novac i sprečiti nepotrebno bacanje hrane:
-
„Najbolje upotrebiti do“ : Ova oznaka se odnosi na kvalitet, a ne na bezbednost hrane. Nakon navedenog datuma, proizvod može postepeno izgubiti pun miris, teksturu ili svežinu, ali je i dalje potpuno bezbedan za ishranu ako je pravilno skladišten.
-
„Upotrebiti do“: Ova oznaka je direktno povezana sa bezbednošću hrane. Primenjuje se na lako pokvarljive namirnice poput svežeg mesa, ribe i sirovih mlečnih proizvoda. Nakon ovog datuma, rizik od razvoja štetnih bakterija značajno raste.
-
„Prodati do“ : Ova informacija je namenjena trgovcima i radnicima u radnjama kako bi znali koliko dugo proizvod sme da stoji na polici, i nema direktne veze sa trenutkom kada hrana postaje nebezbedna.
Kako proizvođači određuju rokove?
U većini zemalja proizvođači sami testiraju i određuju rokove trajanja za svoje proizvode. Oni ispituju hranu u kontrolisanim uslovima (temperatura, pakovanje, vlažnost) i biraju datum koji garantuje da proizvod ispunjava njihove najviše standarde kvaliteta.
Da bi se pravno osigurale, kompanije često navode veoma konzervativne i kraće rokove. To znači da hrana u stvarnosti traje duže nego što piše na etiketi. Ovo se posebno odnosi na konzerviranu hranu, suve namirnice (poput pirinča i testenine), čokoladu i zamrznute proizvode. Neotvorena konzervirana hrana, na primer, može biti bezbedna za upotrebu godinama nakon isteka odštampanog roka.
Da li treba potpuno ignorisati rokove trajanja?
Odgovor je — ne u potpunosti, ali im treba pristupati sa razumevanjem.
Strogo poštovanje rokova preporučuje se kod svežeg mesa, ribe i nepasterizovanih mlečnih proizvoda. Sa druge strane, kod namirnica poput meda, pirinča, testenine i konzervi, protok vremena utiče na kvalitet, ali retko stvara zdravstvene rizike.
Najbolji saveznik u kuhinji i dalje su vaša čula. Miris, izgled i tekstura u većini slučajeva daju mnogo pouzdaniju sliku o ispravnosti hrane od samog broja na ambalaži. Datum je tu da posluži kao smernica, a ne kao prekidač koji hrana preko noći pretvara u otrov.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)