"U JEDNOJ RUCI DRŽIM ĆERKU, U DRUGOJ UPLAŠENO DETE, A TALASI NAS BACAJU..." Ispovest Nišlije koji je spasio tri života u Grčkoj: "Nisam mogao da dozvolim da se udavi pred mojim očima!

"Bio sam u plićaku s ćerkicom, a onda sam u sekundi ugledao prizor od kog mi se zaledila krv u žilama. Talasi od dva metra preklapali su sićušno telo sedmogodišnjeg dečaka. Mališan je bio u potpunoj panici, davio se, plakao i vrišteći dozivao brata! Kroz glavu mi je prošla misao: "Ne mogu da dozvolim da se dete udavi pred mojim očima, s tim ne bih mogao da živim!" i - krenuo sam kroz talase ka njemu."

Svoju dramatičnu priču Ivan Katančević (38) iz Niša počinje pričom o neverovatnom podvigu koji je u ponedeljak izveo na grčkoj plaži Sikija na Sitoniji, a za Kurir kaže da je sve izgledalo kao scena iz filma.

Ivan, po zanimanju programer, na letovanju u Grčkoj bio je sa suprugom i decom, a tog dana trebalo je da im bude pretposlednji dan odmora. More je od ranog jutra bilo nemirno, zbog čega su ih domaćini upozorili na oprez, budući da talasi na toj plaži mogu biti veoma veliki kada duva vetar.

Oko 11 sati, dok je jak vetar udarao duž obale, Ivan je sa šestogodišnjom ćerkom bio u plićaku. U neposrednoj blizini dvojica braće, stara sedam i 12 godina, ronila su i skupljala školjke, ne primećujući da ih snažna struja polako odvlači na pučinu.

- Talasi od dva metra brzo su ih razdvojili i odvukli u središnji deo plaže, gde je dubina oko tri metra. Stariji dečak je nekako uspevao da pliva, ali je mlađeg svaki talas preklapao preko glave. Počeo je da plače, vrišti i tone. Roditelji ga od udara talasa nisu čuli - priseća se Ivan.

Nišlija se u tom trenutku našao u najtežoj dilemi u životu:

- Prvo sam pomislio da vratim ćerkicu na obalu, ali vreme je curilo. Srećom, ćerkica je imala mišiće na rukama. Rekao sam sebi: "Ona je sigurna" i sa njom krenuo ka dečaku. Kada sam doplivao do njega, mališan me je grčevito zagrlio oko vrata. Sav se tresao od straha...

Ivan se tada našao na oko tri metra dubine, između dva deteta.

- U jednoj ruci držim ćerku, u drugoj uplašeno dete, a talasi nas bacaju gore-dole. Pokušavao sam nogama da dodirnem dno, ali nisam uspeo - opisuje Ivan dramatične trenutke.

Srećom, dramu je tada primetio i Grk, otac dečaka, i priskočio im u pomoć. Ivan mu je doviknuo da najpre spase starijeg sina, pa da se vrati po mlađeg. Tako je i bilo. Ivan je potom uspeo da se dokopa plićaka.

- Kada sam pod nogama konačno osetio dno, znao sam da smo uspeli da se izvučemo - kaže.

Podivljali talasi

Nakon ove drame porodica više nije ulazila u vodu. Međutim, šok i adrenalin još nisu ni stigli da splasnu kad je, samo sat vremena kasnije, usledila nova i još dramatičnija situacija.

- Gledao sam ka moru pod utiskom prethodnog spasavanja i video ženu krupnije građe kako stoji u vodi do grudi držeći petogodišnju ćerku. Jedan veliki talas ih je u sekundi odvukao nekoliko metara dalje, ka dubini. Žena nije mogla ni da vrišti jer se borila da dete drži iznad vode, dok je njeno lice sve vreme bilo pod vodom! Gutala je morsku vodu i tonula.

Iako su mnogi sa obale posmatrali užas, niko se nije usuđivao da uđe u podivljale talase. Ivan je ponovo reagovao bez razmišljanja:

- Uzeo sam od jednog meštanina stiropor za plivanje i vezao ga sebi za ruku. Otplivao sam tridesetak metara do njih. Žena je već bila pola metra ispod vode, na izmaku snaga, ali se svim silama trudila da ćerku zadrži iznad vode! Uhvatio sam je za bretele kupaćeg kostima i izvukao. Bila je bleda, uplašena, iskašljavala je vodu... Podmetnuo sam joj stiropor, ali od talasa nije imala snage da ga drži.

U međuvremenu je do njih doplivao i njen suprug, koji je preuzeo dete.

- Ja sam stao iza žene, obgrlio je i na silu je gurao i držao iznad vode. Probijali smo se kroz talase, malo-pomalo, sve dok nismo osetili čvrsto tlo pod nogama.
Ivan, inače strastveni plivač, koji učestvuje na triatlonima i pliva maratone od po pet do 10 kilometara, priznaje da je i sam u pojedinim momentima osetio ogromnu nemoć pred silom prirode.

- Odeš metar napred, talas te vrati dva unazad. Sreća je što sam u dobroj kondiciji i što sam sačuvao hladnu glavu. Najvažnije je što su svi danas živi i zdravi.

Ivan naglašava da njegova priča nije poziv ljudima da bez razmišljanja ulaze u opasno more.

- Treba pomoći drugome, ali čovek mora da bude svestan svojih mogućnosti i ograničenja. More i talasi ne praštaju greške - kaže Ivan.

Kako dodaje, roditelji posebno moraju da budu oprezni.

- Ne treba ni sekund skretati pogled sa dece. Kada su jaki vetrovi i talasi, treba slušati upozorenja i dobro proceniti situaciju pre nego što se uđe u vodu - poručuje Ivan.

Suze i zahvalnost

Dok je za osmogodišnjeg sina Vuka tata Ivan sada pravi pravcati heroj, šestogodišnja ćerkica, koja je sve vreme bila sa njim u vodi, uopšte nije svesna koliko je situacija bila opasna.

- Ona ni u jednom trenutku nije shvatala ozbiljnost situacije. Njoj je borba sa talasima bila zabavna igra - kaže Ivan sa osmehom.

Porodice kojima je spasao najmilije dočekale su ga sa suzama, zagrljajima i rečima zahvalnosti. Ivanu je, kaže, najvažnije bilo samo da su svi dobro.