TESTAMENT: Ko i kada može da ga pobije

Nasledstvo i testament neretko mogu postati izvor porodičnih sukoba i dugotrajnih sudskih procesa, naročito kad kod jedne strane postoji sumnja u pravičnost raspodele imovine. Iako testament predstavlja poslednju volju ostavioca, zakon predviđa situacije u kojima on može biti osporen ili poništen. Ko ima pravo da pobije testament, kada su ugrožena prava nužnih naslednika i koje su najčešće greške pri njegovom sastavljanju - pitanja su koja se najčešće otvaraju u praksi. Stručnjaci upozoravaju da nepoznavanje procedure može napraviti veliki problem, ali i dodatne troškove za naslednike. 

Najčešće greške prilikom sastavljanja testamenta koje mogu dovesti do njegovog osporavanja ili poništavanja pred sudom odnose se pre svega na nepoštovanje zakonske forme i sam sadržaj testamenta. 

- Kod svojeručnog testamenta čest problem je to što nije u celosti napisan rukom ostavioca, nema potpis ili sadrži nejasne prepravke ili odredbe izricito zakonom propisane kao ništave, što se često dešava kada testament sačinjava neuka stranka. Takođe, čest osnov osporavanja predstavlja povreda prava nužnih naslednika koji mogu tražiti umanjenje testamentarnih raspolaganja radi ostvarivanja svog zakonskog dela. Problemi nastaju i kada su odredbe testamenta nejasne, protivrečne ili se odnose na imovinu koja ne pripada ostaviocu, kao i kada postoji više testamenata bez jasnog utvrdenja koji je poslednji po vremenu. Sve ove okolnosti mogu dovesti do sudskog postupka i delimičnog ili potpunog poništavanja testamenta- pojašnjava jedan od advokata iz Advokatske kancelarije Radoičić i saradnici, koji se, između ostalog bave i naslednim pravom. 

Jedno od večitih pitanja jeste i - da li testament može da se pobije i u kojim slučajevima dolazi do njegove rušljivosti ili ništavosti. Prema rečima stručnjaka, testament može da se pobije, ali je pre svega važno razlikovati ništavost i rušljivost testamenta. 

Foto: Shutterstock/BearFotos

- Ništavo je najpre zaveštanje lica koje nije navršilo 15 godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Takođe, ništavo je i falsifikovano zaveštanje kao i ono je čija je sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Važno je naglasiti da ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlucujuca pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno. Ništave su odredbe zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu, kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio, kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva, kao i one odredbe zaveštanja, u pojedinim slučajevima, kojima je nešto ostavljeno ovlašcenom licu za sastavljanje testamenta odnosno svedocima zaveštanja, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica- navodi jedan od advokata iz Advokatske kancelarije Radoičić i dodaje:

- Ovakve odredbe dovode do delimične ništavosti zaveštanja. Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje. Ovde je posebno potrebno imati u vidu da se ovde radi o licu koje je navršilo 15 godina života i nije lišeno poslovne sposobnosti - jer takvi nedostaci povlače ništavost testamenta. Dakle, ovde se radi o licu koje je postalo neposobno za rasuđivanje, a da pri tome nije lišeno poslovne sposobnosti. Najčešći primeri u praksi su da se radi o licu koje je zbog godina života odnosno starosti, bolesti i drugih razloga postalo nesposobno za rasuđivanje. Rušljivo je i zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje, kao i zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Kada je reč o tome ko ima pravo da pokrene postupak za osporavanje testamneta i u kojim rokovima se to može učiniti, za ništavost se, naime, može pozvati svako zainteresovano lice i sud o njoj pazi po službenoj dužnosti, dok se na rušljivost može pozvati samo lice koje za to ima pravni interes, a to su u najvećem broju slučajeva zakonski naslednici ostavioca. 

Sa druge strane, ako nema testamenta ili je on nevažeći, opet se rađa pitanje - ko nasleđuje imovinu pokojnika. 

- Ako nema testamenta ili je on nevažeci, imovina pokojnika prelazi na zakonske naslednike. Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleđuje se po naslednim redovima. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Prvi nasledni red čine ostaviocevi potomci i njegov bracni drug koji nasleduju na jednake delove naslednika- navodi advokat iz Radoičić advokatske kancelarije.