EVO KOJA ĆE GENERACIJA BITI PRAVA REGRUTOVANA: Kada krene vojni rok nema mobilnih telefona - ali, ovo će im biti još veći problem!

Prema ranijoj najavi načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, za obavezno služenje vojnog roka prvo će biti regrutovani mladići rođeni 2006. godine.

Ti dvadesetogodišnjaci, demografski gledano, pripadaju generaciji Z (rođeni 1997 – 2009), a definiše ih to da ne pamte svet bez ekrana računara ili mobilnog telefona, pa im se društveni život velikim delom odvija onlajn.

Opisani su, takođe, kao najneodlučnija generacija koja nije toliko spretna za život, što potvrđuje i jedno istraživanje Krovne organizacije mladih po kojem polovina anketiranih zumera u Srbiji kaže da se često oseća anksiozno, a oko 30 odsto njih smatra da je depresivno.

STAREŠINE OTKRILE ŠTA ČEKA MLADE VOJNIKE! Osim vojne obuke, moraće da se pripreme i za OVO!

Najveći izazov kada obuku uniformu, po rečima Gorana Janićevića, urednika emisije "Dozvolite", upravo će biti u njihovom prilagođavanju vojničkom režimu.

On je ocenio "da mladi ljudi danas nisu naviknuti na ograničenja, odsustvo mobilnih telefona i društvenih mreža, kao ni na višečasovnu fizičku i tehničku obuku".

Zbog toga, on smatra da će uloga starešina biti ključna, "jer mladi danas imaju znatno slabiji odnos prema autoritetu i potrebno je da se disciplina i poštovanje izgrade kroz znanje i lični primer".

"Prilagode se ako razumeju zašto se nešto radi i šta je cilj obuke"

U razgovoru za Blic, oficir Vojske Srbije koji u jednom od centara za obuku kao instruktor i starešina radi sa onim koji se prijavljuju za dobrovoljno služenje vojnog roka, kaže da ustaljeno mišljenje o “nesposobnosti prilagođavanja“ dvadesetogodišnjaka nije realno.

- Nesporno je da su oni više navikli na tehnologiju i viši stepen ličnog komfora. Ali, to ne znači da nemaju baš nikakav kapacitet da prihvate disciplinu, pravila i odgovornost. Naprotiv. U praksi se pokazuje da se većina brzo prilagodi sistemu, pod uslovom da razume zašto se nešto radi i koji je cilj obuke. Stvar je u pravom pristupu prema regrutu i slažem se da je tu lični primer koji daje starešina ključna stvar -  kaže on.

Ističe da je rad sa dobrovoljcima svakako drugačije iskustvo, jer kod njih postoji voljni momenat, a velikom broju njih, čak oko 80 odsto, motiv za dolazak u Vojsku je pragmatičan - dalja profesionalna karijera u sistemu bezbednosti.

Obavezni vojni rok, pak, obuhvatiće i one nevoljne.

- No, ako pričamo generalno o mladim ljudima, iskustvo govori da su brzi u učenju i otvoreni za timski rad, iako na prvi pogled ne deluju tako. Kada se suoče sa fizičkim naporom, ustaljenim ritmom dana i kolektivom, pronađu način da se solidno uklope, neko pre, neko nešto kasnije. Preteruje se, zaista, kada se kaže da su toliko razmaženi da ne mogu ni minut bez mobilnog ili majčine kuhinje - kaže sagovornik Blica.

"Nisu slabi, već otvoreno govore o svojim emocijama"

Psihijatar dr Aleksandra Aničić se slaže da u javnosti često dominira stav da je reč o "razmazenoj" generaciji, koja nije sposobna da podnese autoritete i ograničenja, ali pojašnjava da takva procena nije zasnovana na psihološkim činjenicama, već na poređenju sa ranijim generacijama, "što apslutno više nije primenjivo".

"Biće novoformiranih jedinica"; Vučić: U narednih mesec ili dva odluka o obaveznom služenju vojnog roka

- Generacija Z nije slabija, već je drugačije oblikovana, odgajana u svetu stalne nesigurnosti, brzih promena i neprekidnog protoka informacija. Oni otvorenije govore o emocionalnim stanjima, anksioznosti i pritiscima, što se često tumači kao znak psihološke slabosti. Ali, u svakodnevnoj kliničkoj praksi vidi se da je reč o generaciji sa izraženom sposobnošću prilagođavanja, naročito kada su pravila jasna i dosledna, a granice definisane -  kaže sagovornica.

Odvajanje od digitalnog sveta, kako kaže, sigurno će u prvom momentu predstavljati izvestan stres, ali iskustvo pokazuje da se većina mladih relativno brzo adaptira i na to, “a kod određenog broja se čak javlja i osećaj rasterećenja zbog prekida stalne dostupnosti”.

Sem toga, napominje ona, adekvatna zamena mobilnim telefonima i društvenim mrežama biće komunikacija u samoj grupi vonika.

Hijerarhija može biti najveći izazov

Najveći izazov za mlade regrute, smatra dr Aleksandra Aničić, biće adaptacija na hijerarhiju.

- Jer, vojska je sistem koji počiva na jasnim autoritetima, ograničenoj autonomiji i pravilima koja se ne dovode u pitanje, a to je u direktoj suprotnosti sa vaspitnim i društvenim obrascima po kojima je generacija Z odrastala. Upravo to može dovesti do psihološkog konflikta, ne zbog odbacivanja discipline, već zbog doživljaja gubitka kontrole i privatnosti. Rigidna struktura dana, kao i potiskivanje ličnih potreba, biće za mnoge veći izazov od samih vojnih zadataka -  smatra ona.

I taj proces, dodaje, ne mora nužno imati negativan ishod, već može biti koristan u procesu sazrevanja mladih ljudi, od prihvatanja odgovornosti do pripadnosti kolektivu.

- U tom smislu, on može predstavljati i razvojni potencijal. Na kraju treba istaći da snaga, disciplina i odgovornost nisu nestale, već su samo poprimile nove oblike -  zaključuje dr Aleksandra Aničić.