EPIDEMIJA KRATKOVIDOSTI: Deca sve više imaju problema sa vidom - telefoni glavni problem, lekari zvone na uzbunu!

Širom Evrope, ali i u susednoj Hrvatskoj, beleži se porast broja dece obolele od kratkovidosti. Studije pokazuju da je ovaj problem u direktnoj vezi sa prekomernom upotrebom mobilnih telefona. U Hrvatskom zavodu za javno zdravlje (HZJZ) upozorili su da su suočeni sa „epidemijom kratkovidosti“, koja se povezuje sa sve većom dostupnošću digitalnih uređaja.

Situacija sa obolevanjem od kratkovidosti u Srbiji nimalo nije drugačija – sličan trend rasta broja dece beleže i srpski lekari. Specijalista oftalmologije dr Nikola Petrović potvrđuje za Republiku da se u njegovoj ordinaciji svakodnevno javlja sve veći broj dece.

Foto: Shutterstock/New Africa

– Dosta se povećava iz godine u godinu. Zapravo, ja radim dvanaest godina kao oftalmolog, od toga sedam godina kao očni lekar u Domu zdravlja, pa nakon toga u privatnoj ordinaciji, i za tih dvanaest godina vidno je povećan broj pacijenata, naročito dece – rekao je dr Petrović.

Istraživanja pokazuju da će 70 odsto dece u Evropi do 2050. godine razviti miopiju, odnosno biti kratkovido, zbog stalne upotrebe mobilnih telefona, tableta i drugih ekrana. Dr Petrović ističe da, iako za razvoj kratkovidosti postoje i drugi faktori, poput genetskih ili uticaja sredine, upotreba digitalnih tehnologija svakako je doprinela porastu kratkovidosti, naročito kod dece.

– Nije uvek jasna granica da li su to genetski faktori ili upotreba tehnologije, ili oba zajedno, ali je sigurno da upotreba mobilnih telefona pospešuje razvoj miopije i hipermiopije. Ukoliko uz to postoji i genetska predispozicija, deca mogu dobiti miopiju koja vremenom može prerasti u hipermiopiju, a tada pomoći nema. Najveći problem predstavlja takozvana plava svetlost kojom su opremljeni mobilni telefoni i digitalni ekrani. Ta plava svetlost izaziva spazam oka, kako kod dece, tako i kod odraslih, od dugog gledanja u jednu tačku, a spazam oka u kasnijem dobu utiče na očno dno i žutu mrlju. Sve to, na kraju, dovodi do pogoršanja vida, odnosno do kratkovidosti i drugih očnih oboljenja – ističe Nikola Petrović i dodaje:

– Oni mogu to da iskontrolišu u svakodnevnom životu, ali na očnom pregledu se sve jasno vidi – objasnio je dr Nikola Petrović.

Foto: Shutterstock/YAKOBCHUK VIACHESLAV

 

Mere prevencije u Srbiji i Evropi

Na skupu na temu „Uticaj igara, interneta i mobilnih telefona na decu i adolescente“, koji je održan u Grčkoj, naglašeno je da se posledice dugotrajne upotrebe elektronskih uređaja mogu svrstati u dve glavne kategorije: digitalno naprezanje očiju, sa simptomima kao što su suvoća, suzenje, peckanje i glavobolja, i ubrzano povećanje miopije zbog stalnog gledanja u predmete koji su blizu očiju. Predstavljena su i nova sredstva za suzbijanje miopije, ali je naglašeno da naučno još nije dokazana efikasnost naočara za ograničavanje takozvane plave svetlosti ekrana.

Pedijatar i dečji neurolog, vanredna profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Janjini, Efterpi Pavlidu, istakla je tada da 100 odsto tinejdžera u Grčkoj prekomerno koristi mobilne telefone, tablete i druge ekrane, i to daleko više od međunarodno dozvoljenih granica bezbedne izloženosti.

– Već 40 do 60 odsto veoma male dece, uzrasta od 12 do 24 meseca, dolazi u kontakt sa ekranima od 30 do 60 minuta dnevno, dok deca od dve do šest godina dostižu četiri do šest sati dnevno – navela je ona.

– U uzrastu od šest do 12 godina upotreba se povećava na sedam do osam sati dnevno, a u adolescenciji može dostići čak i 10 sati, pri čemu 100 odsto adolescenata koristi elektronske uređaje iznad svih dozvoljenih granica – objasnila je Pavlidu.

Foto: Shutterstock/Natali Kuzina

 

Lekari preporučuju da deca tokom korišćenja ekrana prave pauze na svakih 30 minuta, dok se odraslima savetuje primena pravila „20-20-20“: posle svakih 20 minuta provedenih pred ekranom treba 20 sekundi gledati u nešto što je udaljeno oko šest metara.

– Decu uzrasta od druge do pete godine života treba ograničiti na sat vremena dnevno, školski uzrast na dva sata dnevno, a kasnije, kako smo stariji, sami treba da nivelišemo to vreme – kaže dr Petrović.

Dr Petrović kaže da on, kao otac troje dece, insistira na tome da je deci neophodno ograničiti upotrebu mobilnih telefona i na neki način naterati roditelje da obavezno urade sistematski pregled deteta do predškolskog uzrasta.

– U četvrtoj godini to je izlečivo, uvode se vežbe, stavljaju okluzije (specijalni flasteri za zatvaranje oka). Ljudski vid se razvija do sedme godine i svaki problem koji se uoči pre tog vremena lakše se ispravlja, nakon toga trajnog leka nema. Zbog toga se mora istrajati u tome da se deca na vreme dovedu na pregled – naglašava dr Petrović.

Preporuke

Međutim, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Američke akademije za pedijatriju, bezbedna izloženost ekranima treba da bude nula za decu do dve godine, do jedan sat dnevno za decu uzrasta od dve do pet godina (ne svakodnevno i uglavnom u obrazovne svrhe), do dva sata dnevno za decu od šest do 12 godina i do tri sata dnevno za adolescente uzrasta od 12 do 18 godina, takođe ne svakog dana.

Preporuke su da roditelji ograniče upotrebu mobilnih telefona i tableta, da decu podstiču da često prave pauze, da ekran bude udaljen najmanje 30 centimetara od lica i da deca svakodnevno budu izložena prirodnoj svetlosti.

– Zabrana telefona je super stvar i zbog vida i zbog mentalnog zdravlja, zbog vidne oštrine i percepcije. Postoje primeri da su deca na telefonu po čitav dan i gledaju neprestano u samo jednu tačku, a svaki taj spazam i grč, kada se oko ukoči, utiče na žutu mrlju. Polovina roditelja to ne shvata, čak i oni koji važe za „obrazovanije“, ali oni ne razumeju da to što su im deca po ceo dan ispred telefona, iako sada ne dobiju kratkovidost, koštaće ih od 45. godine pa nadalje. To je problem koji sa medicinske strane izazivaju mobilni telefoni – jasan je Nikola Petrović.

Foto: Shutterstock/Dejan Dundjerski

Priroda – najbolja aplikacija

Institucionalna preventiva, koja postoji u nekim zemljama, ne bi u potpunosti mogla da spreči pojavu kratkovidosti, ali bi svakako doprinela smanjenju broja kratkovide dece i odraslih. Srbija je jedna od zemalja koje pokušavaju da deluju preventivno, pa je u najavi potpuna zabrana mobilnih telefona u školama, ne samo tokom časova, već i za vreme odmora.

– Ja se zalažem pre svega za obavezan sistematski pregled u četvrtoj, petoj godini, da se roditelji na neki način obavežu da to ne preskaču, jer ako se to preskoči može izazvati strašne probleme u budućnosti. Primer za to su devojčice koje počnu da se šminkaju pa shvate da ne vide oba oka identično. Moj savet je priroda, neka se prave pauze, sistematske šetnje. Ne smemo dozvoljavati deci da suviše blizu gledaju, a to dovodi i do astigmatizma i drugih ozbiljnijih očnih bolesti – zaključio je dr Nikola Petrović za Republiku.

Dok se školske vlasti i roditelji bave zabranom korišćenja mobilnih telefona u školama, trebalo bi obratiti pažnju i na druga mesta na kojima se mobilni telefoni koriste – često i prekomerno.

Priroda, dvorište, park, igralište, zelenilo i plavetnilo doprinose odmoru očiju. Očne mišiće opušta gledanje u daljinu, zbog čega lekari ističu da je priroda najbolja „aplikacija“ za prevenciju kratkovidosti kod dece.

BONUS VIDEO