ŠTA ČEKA PLANETU U 2026. GODINI? Stručnjaci analiziraju - autorski tekst Darka Obradovića: Namenska industrija kao poluga uticaja!

U okviru specijalnog dodatka Srpskog telegrafa i Republike Godina opasnog življenja - šta čeka planetu u 2026., donosimo vam autorski tekst Darka Obradovića iz Centra za društvenu stabilnost.

Tekst u celosti pročitajte u nastavku.

Živimo u vremenu kada je praćenje trendova postalo važnije od oslanjanja na precizne predikcije. Godina 2026. donosi multipolarnost u kojoj gravitaciona privlačnost prelazi s tradicionalnih blokova na različite geopolitičke polove. Evropska unija aktivno uspostavlja partnerstva od centralne Azije do Latinske Amerike, širi se i na Kavkaz s ciljem stvaranja geoekonomskih veza u sektorima kritičnih sirovina. Istovremeno, američka strategija nacionalne bezbednosti je fokusirana na geostrateške i geoekonomske interese, a ne na ideološke principe.

Ruski blok se postepeno osipa, dok Rusija gubi svoju gravitacionu privlačnost i više ne predstavlja centar istočnog bloka. Kina preuzima lidersku poziciju od Rusije, s ambicijom da svoj uticaj proširi na globalni jug. Evropska unija, u reformskom talasu, teži povećanju strateške autonomije. Svedočimo povratku rudarstva i teške industrije na evropski kontinent, uz mobilizaciju milijardi evra radi jačanja lanaca snabdevanja u oblasti strateških sirovina. Rudnici, nakon dugo vremena, ponovo dobijaju subvencije, dok se namenskoj industriji kroz program Evropske unije izdvaja čak 800 milijardi evra.

PREFORMULACIJA

Pitanje mira u Ukrajini zahteva preformulaciju: umesto da se pita da li će nastupiti mir, potrebno je razmotriti šta bi mir doneo. Primirje deluje izvesnije od trajnog mira, ali je odluka u velikoj meri u rukama Rusije, koja je svoju budućnost vezala za sukob bez mogućnosti strateške pobede. SAD rusku agresiju posmatraju kao regionalni sukob, čime su ruske strateške ambicije smanjene na regionalni nivo. Evropska unija je značajno povećala svoj strateški otisak i, iako je na tom putu potrebno mnogo kompromisa i političkih napora, ona če afirmisati svoju globalnu ulogu u 2026. Sledi komplikovan period u transatlantskim odnosima. Očekuje se da će zategnutost u transatlantskim odnosima biti rešavana kroz dijalog demokratskih država. Predsednik SAD Tramp podstiče Evropu na razvoj sopstvenih vojnih kapaciteta, dok sve članice NATO prihvataju standard izdvajanja od 5% za odbranu. Krize izazvane kineskom nelojalnom ekonomskom praksom dodatno komplikuju bezbednost globalnih lanaca snabdevanja. SAD očekuju od Evropske unije da ih prati u suprotstavljanju kineskim korozivnim ekonomskim politikama. Indopacifik će postati novo žarište sa globalnim posledicama po trgovinu, dok borba za prvi ostrvski lanac oko Kine najavljuje dodatne provokacije i vreme okupljanja saveznika. Nastupa period višeslojnih trgovinskih ograničenja.

Godina 2026. za Srbiju predstavlja period velikih odluka i spoljnopolitičkog pozicioniranja. Srbija ima priliku da iskoristi prednosti globalnih dešavanja, nalik uspešnoj kompaniji koja se prilagođava novim poslovnim uslovima. Partnerstvo s Rusijom više nije isplativa opcija, dok se otvaraju mogućnosti za saradnju s novim i pouzdanijim partnerima. Srbija će se naći na geostrateškom raskršću, a od odluka o partnerstvima s vodećim silama zavisiće njena pozicija tokom celog 21. veka.

Položaj rudnika litijuma i drugih kritičnih industrija potrebno je preispitati u kontekstu geostrateškog pozicioniranja i privlačenja stranih direktnih investicija. Strateške sirovine mogu pomoći Srbiji da ojača partnerstvo s Evropskom unijom i obezbedi mesto u lancu vrednosti nove industrijske revolucije. Odgovornim upravljanjem resursima, uz balansiranje nacionalnih interesa i međunarodnih partnerstava, Srbija može obezbediti nove izvore ekonomskog rasta.

SVE DO BEČA

Srbija treba da očekuje značajno pogoršanje međunarodnih odnosa između vodećih sila jer oni ulaze u međusobne konfliktne relacije, što indirektno slabi međunarodnu poziciju zemlje. Zbog toga je dijalog o redefinisanju spoljnopolitičkog kursa neizbežan tokom 2026. Svoju namensku industriju Srbija treba da iskoristi kao polugu uticaja, budući da od Istanbula do Beča ne postoji tako moćna vojna industrija. Geoekonomski razlozi trebalo bi da oblikuju srpsku spoljnu politiku jer je malo istorijskih šansi koje se mogu iskoristiti za potpuni preokret sa dugoročnim pozitivnim efektima.

BONUS VIDEO