NEUDATE DEVOJKE TREBA DA POSADE PŠENICU! Slavimo Petrovdan - Čobani danas pletu venčiće stoci, a OVE običaje bi trebalo svi da ispoštujemo!

 Pravoslavni vernici danas proslavljaju Petrovdan, posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, jedne od najvećih i najpoštovanijih ličnosti hrišćanstva. Ovaj praznik obeležava se sa bogatom tradicijom i nizom narodnih običaja, naročito u ruralnim krajevima Srbije, gde se i dalje čuvaju drevni rituali u čast svetitelja.

Petrovdan dolazi neposredno nakon završetka Petrovdanskog posta, koji traje od nedelje svih svetih do današnjeg dana. Mnoge porodice koje ga slave kao krsnu slavu okupljaju rodbinu i prijatelje, a praznik se obavezno obeležava liturgijom i pričešćem u hramovima širom zemlje.

Jedan od najprepoznatljivijih običaja vezanih za Petrovdan jeste paljenje "lila", posebno izraženo uoči praznika. Deca i omladina pale baklje od suve kore trešnje ili breze i nose ih kroz sela, pevajući narodne pesme i pozivajući na blagorodnu godinu. Ovaj ritual ima dublje značenje – simbolizuje pročišćenje, ali i sećanje na muke koje su hrišćani trpeli u prvim vekovima.

Na ovaj dan ne rade se teški fizički poslovi, ne ide se u njivu niti se uprežu konji. Smatra se da bi kršenje ovog običaja moglo doneti štetu domaćinstvu, naročito u pogledu plodnosti stoke i roda useva. Umesto toga, dan je posvećen molitvi, okupljanju porodice i duhovnom miru.

Posebno mesto u petrovdanskim običajima zauzimaju jabuke, i to ne bilo koje – već rane letnje sorte koje se nazivaju „petrovače“. Veruje se da Sveti Petar na današnji dan „deli jabuke dušama dece na onome svetu“, pa se jabuke daruju deci, komšijama i nose u crkvu na osvećenje. Postoji i verovanje da se one ne smeju seći nožem, već samo lomiti rukom.

U pojedinim krajevima zadržao se običaj da se na Petrovdansku noć devojke i deca bave proricanjem sudbine. U dvorištu se sade cvetovi ili klasje sa imenima ukućana, a sutradan se proverava koji je cvet ostao uspravan – veruje se da ta osoba ima pred sobom srećnu i zdravu godinu.

Devojke koje žele da saznaju kada će se udati, dan pre Petrovdana poseju nekoliko zrna pšenice u maloj saksiji ili činiji sa zemljom, a onda ih ostave na svetlom mestu. Na Petrovdan proveravaju: ako je pšenica nikla ravno i zeleno – udaja će biti brza i srećna, ako nije izrasla – veruje se da udaje neće biti uskoro

Petrovdan je i praznik čobana i stočara, koji su posebno poštovali svetog Petra kao zaštitnika stoke. Tog dana se stoka prskala vodom, a na rogove su im stavljani venci od lekovitog bilja kako bi bili zaštićeni od bolesti i uroka.

U gradovima se običaji danas više vezuju za crkvene obrede i slavska okupljanja, dok se u selima još mogu videti deca sa lilama, vence od cveća i zrna žita postavljena u dvorištima, kao i jabuke pripremljene za darivanje.

Petrovdan se obeležava i kao simbol duhovne snage, zajedništva i očuvanja tradicije. Bez obzira na to da li se poštuju svi običaji, za većinu vernika ovaj praznik ostaje važan podsetnik na vrednosti vere, porodice i predaka.

BONUS VIDEO