OGROMAN BROJ DECE U DOMOVIMA ZRAVLJA! Pedijatar otkriva - SADA JE OVO DOŠLO NA RED!

Sezona polena je u punom jeku, on pravi zdravstvene probleme svim generacijama koje su alergične na njega, pa tako i najmlađoj, i upravo su to najčešći problemi zbog kojih deca dolaze u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj, pored respiratornih infekcija, kaže za doktorka Snežana Rsovac, pedijatar, pulmolog i načelnica intenzivne nege na toj zdravstvenoj ustanovi.

Ona navodi da se pertusis, odnosno veliki kašalj javlja sporadično, a da male boginje još nisu registrovane u ovoj ustanovi, čiji lekari brinu o zdravlju najmlađih.

- Trenutno prednjače respiratorne inspekcije, a sa pojavom cvetanja i polena, javljaju se deca sa alergijskom reakcija, i pogoršanjem astme - kaže dr Rsovac za "Blic" i dodaje da broj alergične dece nije povećan, već da je uobičajen, sezonski:

- Proleće kada dođe počinju alergije te se u ovom periodu ispoljavaju one koje su izazvane polenom.

Dr Rsovac navodi da se alergija na polen kod najmlađih manifestuje kroz:

• curenje nosa
• učestalo kijanje
• svrab nosa
• grebanje, golicanje i neprijatan osećaj u ustima
• slivanje koje izaziva kašalj koji je najčešće nadražajan
• Kada govorimo o astmi, ona je, kaže doktorka praćena:
• kašljem
• buđenjem tokom noći
• u zavisnosti od stepena opstrukcije može da dođe i do otežanog disanja sa nemogućnošču da dete izdahne kako treba

- Ako se stanje deteta pogoršava, onda se radi o akutnom statusu, napadu astmu koji može dugo da traje, da mora i bolničko da se zbrinjava - kaže dr Rsovac.

Objašnjava da oni nisu za to da deca ne izlaze napolje, da se sprečavaju da kvalitetno vode život, već da je najbitnije da se na vreme jave lekaru i započnu sa adekvatnom profilaktičkom terapijom:

- Oni koji znaju da imaju alergijsku bolest, treba da prate prisutnost polena i da na osnovu toga planiraju aktivnosti. Mi smo za to da nema spečavanja normalnog života ako su simptomi alergije pod kontrolom, i u redu. Dajemo ili simptomatsku terapiju ili, sve više uvodimo imunološku terapiju koja se zasniva na kontrolisanoj desenzibilizaciji.

Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine navela je da su prisutni poleni javora, breze, graba, tise, čempresa, jasena, oraha, duda, četinara, platana, trava, topole, hrasta, vrbe, bresta i koprive.

- Pritom su u prekograničnim vrednostima hrast pojedinih dana, dud svih dana, orah i breza a počeo je i javor. Svi oni imaju broj polenovih zrna po kubnom metru preko granice koja je 60 polenovih zrna. Bude 159, 208, 305 pojedinačno svakog dana oraha, duda, breze. Ako je neka granična vrednost 60, jasno je koliko ih ima, još kad se sjedine sa prljavštinom u vazduhu hemijska reakcija je gora - objašnjava Mirjana Mitrović za "Blic".

BONUS VIDEO