VALA, MORE I BRE: Reči koje se upotrebljavaju BEZ SMISLA I PO NAVICI: Retko ko zna kako su došle u srpski jezik!

U običnom govoru naših ljudi: na ulici, pijaci ili drugde, u svakidašnjim razgovorima, prepirkama, veseljima, pa čak i u pesmi, vrlo često mogu se čuti uzvici vala, more i bre.

Te su reči toliko česte da su ponegde postale prave pravcate poštapalice: upotrebljavaju se po navici, bez ikakvog smisla i potrebe.

Šta znači VALA?

U srpskom jeziku, reč vala potiče iz turskog jezika i koristi se kao izraz za "zaista", "doista" ili "bogme". Ova reč se može naći čak i u književnim delima, gde je očuvana iz autentičnog narodnog govora.

Reč vala može se naći i u nekim književnim delima. Tako u “Priči o kmetu Simanu” Ive Andrića Siman kaže agi: “Može, vala, i ovo što se zove tvoje postati moje, kao što je i bilo.”

Šta znači MORE?

Uzvik "more" grčkog porekla danas se koristi za izražavanje pretnje, negodovanja ili čuđenja. Iako je reč "more" prvobitno imala pogrdno značenje u starom grčkom jeziku, danas se koristi u različitim kontekstima, uključujući i narodnu pesmu.

Kad neko nekom želi da zapreti, obično povišenim glasom, u ljutnji kaže:

“More, pokazaću ja tebi!”

Ili, negodujući: “Ne može to, more, tako!”

Uzvik more ušao je i u narodnu pesmu. Tako se, na primer, u pesmi “Kraljević Marko ore carske drumove” Turci obraćaju ljutito Marku:

“More, Marko, ne ori drumova!”

A on im odgovara: “More, Turci, ne gaz’te oranja!”

Šta znači BRE?

Uzvik "bre" takođe potiče od Turaka, a koristi se za izražavanje pretnje, čuđenja ili podsticanja. U srpskom jeziku, ova reč se često čuje u svakodnevnom govoru i koristi se za isticanje određenih delova rečenice.

Ovi uzvici su deo svakodnevnog, "običnog" govora i karakteristični su za određene krajeve jezičkog područja. Važno je napomenuti da se ovi uzvici ne koriste u službenom saobraćanju ili ozbiljnim situacijama, već su rezervisani za neformalne razgovore i svakodnevnu komunikaciju.

BONUS VIDEO: