ISTRAŽIVANJE KOLIKO DRUŠTVENE MREŽE UTIČU NA IZBOR DECE DALO ZAPANJUJUĆE REZULTATE! Kinezi žele da budu astronauti, zapadnjaci blogeri, a Srbi najčešće biraju prema OVOME!

Da je uticaj društvenih mreža, konkretno Tik-toka na mlade veoma veliki, možda najbolje govori istraživanje koje je rađeno 2020. godine u Americi, Kini i Velikoj Britaniji, gde su deca ispitivana o tome šta žele da budu kada odrastu.

Rezultati tog istraživanja, prema rečima Dalibora Šumige, stručnjaka za bihevioralni i gerila marketing, najbolje pokazuju koliko sadržaj na Tik-toku utiče na decu i mlade.

Naime, kako je Šumiga objasnio u jednom od svojih podkasta, sadržaj Tik-toka u Kini, nije isti kao u Americi i Evropi, što se jasno moglo primetiti i na osnovu rezulata istraživanja.

- U Kini, najčešći odgovor je bio astronaut, dok je u Velikoj Briatniji i Americi glavni odgovor bio jutjuber, influenser. Rekao bih da to može imati uticaj, da s te strane uticaj društvenih mreža, na to šta gledamo kao društvene ciljeve, postoji, što i vidimo na primeru ovog istraživanja. Iako je u pitanju ista drštvena mreža, sadržaj očigledno nije, pa su im s toga afiniteti različiti - kazao je on.

Foto: Youtuube/Biznis Priče

Prof. dr Saša Stepanović, sa Akademije za humani razvoj ističe u razgovoru za Republiku da je uticaj društvenih mreža, naročito Tik-toka na decu (osnovna i srednja škola) zaista veliki, te da ni sami roditelji toga vrlo često nisu svesni.

- Ako govorimo o uzrastu osnvne škole, tu imamo situaciju da se deca u tom periodu odlučuju kojim putem će nastaviti, odnosno koju srednju školu će upisati. Tu dolazimo do ključnog problema, jer najčešće deca u tim dobima nisu emocionalno i racionalno zrela i sposobna da odluče. Upravo u tom periodu, nažalost, na njih veliki uticaj imaju društvene
mrže i tu dolazi do problema - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da nije moguće decu u potpunosti odvrgnuti od društvenih mreža, ali je moguće promeniti sadržaj na istim.

- Ne možemo mi, pa ni deca, pobeći od društvenih mreža, ali možemo da redukujemo sadržaj koji im se plasira. Da na neki način to ograničimo, kako bi se sve što im se prikazuje držalo, koliko-toliko pod kontrolom: To je u istočnim zemljama drugačije. Tamo su pravila veoma stroga, s toga i imamo drugačije rezultate nego u Evropi i Americi, gde gotovo da ne postoje ograničenja - navodi Stepanović.

Foto: Pink World News

Kako dalje objašnjava, kod nas nisu rađane konkretno ove vrste istraživanja, ali se dosta govorilo na tu temu.

- Da smo imali neko zvanično istraživanje, šta deca žele da budu kad odrastu, nismo. To se danas najčešće radi u školama, ali podaci nisu javno dostupni. Ono što moje iskustvo pokazuje jeste to da deca, naročito u tom uzrastu osnovne škole, ni ne znaju da procene šta žele. Oni najčešće preslikavaju želju roditelja, njihova zanimanja ili pak "prepisuju" želje najboljih drugara, sada u poslednje vreme svakako da uticaj Tik-toka prednjači. Zato se i javlja željda da kad porastu budu infulenseri, jutjuberi. Takođe mislim da deca, pre nego što uopšte požele tako nešto, moraju dobro da budu upoznata sa tim šta određeno
zanimanje podrazumeva - ističe naš sagovornik i dodaje da je u svemu ovome uloga roditelja veoma važna.

Problem: Roditelji ne osluškuju decu

Prof. dr Saša Stepanović, sa Akademije za humani razvoj, kao poseban problem izdvaja to što roditelji danas, u nedostatku vremena ili iz nekih drugih razloga, nisu u stanju da osluškuju svoju decu.

- Kada dođemo u taj period odlučivanja šta će dete da upiše, bilo da se radi o srednjoj školi ili fakultetu, veoma česta pojava je to da roditelji svoje želje i afinitete preslikavaju na svoju decu, što nije dobro, jer, ukoliko dete nema dara za glumu ili neku drugu vrstu umetnosti, onda ga ne treba na silu tu ni gurati. Danas postoji mogućnost testiranja dece, gde psiholozi i pedagozi na osnovu specijalozovanih testova mogu vrlo dobro odrediti za šta deca imaju dara - kaže Stepanović.

BONUS VIDEO