"NE MOGU DA ABORTIRAM DA BIH SPASILA SEBE!" Hristina je u trudnoći saznala da ima rak - usledili su meseci borbe: "Pitala sam se da li ću videti ćerke kako rastu"

Hristina je rođena u Kragujevcu, ali već 6 godina živi na Sardiniji. Krajem 2020. godine osetila je prve simptome, ali svi testovi koje je tada uradila pokazali su da je njeno zdravlje u savršenom redu.

- Tada sam prvi put osetila svrab po celom telu, koji se danima pogoršavao. Pomislila sam da je alergija u pitanju i otišla kod doktora, međutim svi testovi su pokazivali da je sve u redu - rekla je za Republiku i dodala da je tom prilukom urađena kompletna krvna slika i nekoliko dodatnih analiza i da su svi parametri bili u granicama normalnog.

Foto: instagram//printscreen/hris_tonic

Ova mlada mama u martu 2021. godine posumnjala je da je trudna, što je test i potvrdio. Međutim, u toku jednog razgovora, kada je ushićeno javljala da će dobiti drugo dete, osetila je veliku "potkožnu" kuglu pod prstima.

- Okrenula sam se ka svom mužu i rekla “Mislim da mi je proradila štitna žlezda, nadam se da neće uticati na moju trudnoću” - istakla je.

U 6. nedelji trudnoće odlazi kod lekara koji joj saopštava da je štitna žlezda u redu.

- Počeo je pregled, doktorka mi je rekla da je štitna žlezda uredu, ali da imam dosta velikih “kugla” u vratu sa obe strane. Na moje pitanje šta to može biti, odgovorila mi je “Može da bude infekcija, ali liči mi na limfom.” Izvinila sam se i pitala da li može da mi objasni šta može biti sa limfomima? Rekla mi je da je to jedna vrsta raka, dodavši da mi trudnoću u tom trenutku nije potrebna - priča ona.

Hiljadu misli u glavi

Hristinu je vest koju je primila ostavila u stanju šoka. Odmah je doktorku pitala da li limfom može da utiče na plod, ali je dobila potpuno neočekivan odgovor: "Trudnoća može biti opasna po vas!"

Foto: instagram//printscreen/hris_tonic

- Pozvala sam muža i rekla mu da dodje po mene. Dok sam ga čekala pomislila sam “Ne mogu abortirati. Ne mogu ubiti dete, da bih sebe spasila. To je previše sebično. Dok čekam muža odlučujem da nikome ne kažem - navodi naša sagovornica.

Kako je vreme prolazilo, simptomi su bili sve gori i sve uočljiviji. Hristina je danima čitala i informisala se o bolesti. Tek u 5. mesecu, kada je već kasno da se prekine trudnoća, odlučuje da kaže suprugu.

Nakon toga odlazi u bolnicu kako bi uradila biopsiju, ali je ona bila neuspešna. Odlučuju se da je urade u Srbiji, a da lečenje nastavi u Italiji.

- Svi pregledi su uradjeni iznova u Srbiji, svrab je bio neposnošljiv. Toliko da sam pravila sebi rane od češanja, ali svrab nije prestajao. Biopsija je uradjena 12. Avgusta 2021. godine. Budim se iz anestezije, razmišljajući da li će sve biti uredu sa bebom. Konstantan strah me je najviše ubijao - kaže i dodaje da je rezultate preuzela njena rođena sestra.

- 15. Septembra 2021. godine u 9h ujutru me zove moja starija sestra. Moja prva ćerka je spavala, pa sam izašla iz sobe da se javim. Prvi put u životu čujem glas moje sestre koji drhti i njen plač uz reči “Hristina, uradićemo sve što možemo”..Na moje pitanje šta je bilo, počela ja da mi spominje krv, bolest..Trudna, u stanju šoka joj kažem da mi slika analize. Sela sam na krevet i počela da plačem. Moja zadnja nada, je otišla. Moji najgori strahovi su se obistinili. -

"Da li ću videti svoje ćerke kako izrastaju u devojke?"

Hristina je tada pozvala nekoliko doktora u Italiji. Saznala je da ima Hočkinov limfom, rak belih krvnih zrnaca, koji se skupljaju u limfnim čvorovima i prave tumore.

- U povratku kući od doktora, hiljadu misli mi je padalo napamet. Da li ću videti svoje ćerke kako izrastaju u devojke,  da li će mi biti uskraćeno da ih vidim kako završavaju školu, kako postaju žene…Ako se moj život završi, one se neće sećati mame. To je bila moja najveća bol - kaže Hristina.

Foto: instagram//printscreen/hris_tonic

Kontrakcije su joj se pojavile 22. decembra 2021. godine, kada je primljena u bolnicu i nakon pregleda, ustanovljeno je da je tumor preveliki i da ujutru mora da se porodi carskim rezom. 

- Moja druga ćerka Nina, rodjena je u 08:20…Kada sam je videla, pomislila sam "Uspele smo", ali nakon što su je izvadili iz stomaka, počeo da mi se muti vid i nisam mogla disati. “Ne mogu da dišem” rekla sam doktorima, čula sam galamu i lupanje…Videla sam masku za kiseonik, i tada su same krenule suze. Zatvorila sam oči i pomislila “Da li je to to?” - priseća se.

Umesto uživanja sa bebom, lečenje

Vrlo brzo nakon porođaja, Hristina je upućena na skenere i preglede. Četiri dana nakon porođaja joj saopštavaju da mora da prestane da doji bebu.

- Dan pred prvu hemoterapiju pozvali su me doktori na razgovor. Na razgovoru su mi objasnili da hemoterapija može uticati na plodnost, trebalo bi da se uradi još jedna operacija da bih bila sigurna da mogu ostati ponovo trudna, ali lečenje mora da se pomeri za dve nedelje - ispričala nam je sagovornica i dodala da je odluka, koju je donela sa suprugom, bila da ipak odmah počne sa terapijom.

- Bol je bio užasan, ali znala sam da moram da prodjem kroz sve to.  Uključili su me na prvu hemoterapiju, počela sam nekontrolisano plakati. Sama pomisao da u 25 godina treba da se borim za sopstveni život me je plašio - rekla je.

Nakon prve hemoterapije, zakazana joj je operacija.

- Ugradjena mi je igla od 40 centimetara koja je išla iz ruke direktno u srce. Imala sam priključak na koji su mi uključivali hemoterapiju i uzimali krv, kako bi sprečili upalu vena. Desnu ruku nisam smela da koristim, da bi igla bila u funkciji. Svaka hemoterapija je bila teška na drugi način… Imala bih temperaturu 41 ili bi mi “otkazale noge”…Konstantna potreba za snom, bolovi - priseća se.

"Mama, gde ti je kosa?"

Možda jedan od najtežih momenata bio joj je kada je kosa počela da joj opada, a ćerka počela da primećuje simptome bolesti.

Foto: Privatna arhiva

- Ćerka me je pitala “Mama, gde ti je kosa?”,  odgovorila sam “Ne svidja mi se? Ošišala sam da mi poraste nova.” Snage je bilo sve manje, negativne misli sve više. Kada bih “odustala” pogledala bih decu i rekla bih sama sebi “ Njima trebaš.”-

Usledio je period borbe sa bolešću i sa samom sobom: bolovi su je razarali, ali je puštala muziku i plesala sa decom. Ako bi plakala, rekla bi da plače od smeha. 

Sve vreme, uz hrabru mamu, bio je i jedan hrabri tata koji je sve vreme bodrio i bio uz nju i decu.

- Uprkos lošim vestima, stigle su i one dobre. 2. Maja 2022. odlazim na pregled. Hemoterapija je gotova! Sva srećna, razmišljam napokon da izadjem i ne dolazim više. Međutim, potrebno je bilo zračenje. Pravi problem je bila “maska” koja je bila preko glave do stomaka. Sa njom su me fiksirali za sto, kako se ne bih pomerala u toku zračenja. Tada dobijam panične napade. Svako zračenje je bilo strašno - rekla nam je.

Krajem avgusta dobija najlepše vesti - bolest je u remisiji. Ipak, narednih 5 godina mora konstantno da ide na preglede i da se kontroliše, kako bi i zvanično bila zdrava osoba! Hristina tada, odlučna da se bori, počinje da trenira i radi na imunitetu.

Foto: instagram//printscreen/hris_tonic

"Nekome mnogo značite"

Danas Hristina živi aktivan život uz supruga i decu i porodicu koja joj je bila veliki oslonac i podrška. Ipak, neke borbe se bore same, kaže.

- Svakodnevni stres jako loše utiče na nas, a da nismo ni svesni. Pokušajte da uživate u sitnim stvarima, problem rešavajte sa što manje stresa. Sve se reši, nervoza ne pomaže.

Svima koji vode borbu želim da kažem da MOŽETE DA POBEDITE! Budite istrajni, sve ima rešenje. Ustanite svakoga jutra i kažite sebi “Ja mogu to!”, jer zaista možete! U nekim bitkama drugi ne mogu da nam pomognu, možda nas i ne razumeju, ali morate da nadjete snage u sebi. Nekome mnogo značite, neko vas mnogo voli! Borite se zbog njih - poručila je ona.

Foto: Privatna arhiva

- Niko iz okoline ne može da razume tu borbu koju vodite sami sa sobom tokom lečenja, nažalost. Zbog tog nerazumevanja ja sam se dosta osećala usamljeno.To razumeju ljudi koji se bore. To nije kliše, po meni je to tužna realnost - rekla je.

Danas se mlada mama oseća dobro, ali je i dalje u strahu. "I to je sasvim normalno", zaključuje ona.

BONUS VIDEO: