TRI PUTA VIŠE SRBA PATI OD ALERGIJE NA HLADNOĆU! Doktorka Obradović iznela dramatične podatke: LJUDSKI ORGANIZAM JE DEVASTIRAN, OKRUŽENI SMO TOKSINIMA!

Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatke da je nakon izolacije koja je trajala neko vreme tokom korone došlo do porasta broja registrovanih alergijskih reakcija na različite negativne stimulanse. Među njima ima porasta i alergija na hladnoću.

Ove podatke je za portal Republika.rs potvrdila i primarijus dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, koja je naglasila da je registrovanje obolelih veoma teško jer ljudi alergiju posmatraju kao trenutnu promrzlinu.

- Sve alergijske reakcije su učestalije, te je porast značaja i ide i do 30 odsto. To je realna slika nakon izolacije zbog korone, jer je imunitet znatno oslabio u protekle dve godine. Porast je i adenovirusa koji dodatno crpe organizam i slabi naše stanje. Sa druge strane, mnogo više smo izloženi toksinima, te naš organizam konstantno mora da se bori - prska se voće, povrće, tu je i zagađenost vazduha. Ljudski organizam je toliko devastiran, da ljudi više ne nose maske samo zbog koronavirusa, već i zbog drugih spoljnih stimulusa, među kojima su i alergeni - objašnjava prim. dr Obradović.

Prema njenim rečima, u porastu je i pojava alergije na hladnoću. Za sada je potvrđeno da oko 5 odsto svih alergijskih reakcija potpada upravo u ovu alergiju.

- Alergija na hladnoću traje dok ima alergena. Kada čovek uđe u toplo i kada se zagreje, nema alergena pa nestane alergije - kaže sprska doktorka.

Kako prepoznati alergiju na hladnoću?

Alergija na hladnoću se manifestuje crvenilom, ospom, a veoma često i koprivnjačom.

- Kako bismo utvrdili da li zaista imamo alergiju na hladnoću, potrebno je da uzmemo kockicu leda i da je držimo na potkolenici noge ili podlaktici ruke oko 15 minuta. Ukoliko se na izloženom mestu i oko njega javi crvenilo, iritem, ospa, plikovi ili bule, a kada zagrejemo to mesto iritiranost nestaje, onda se radi o alergiji na hladnoću - objašnjava prim. dr Obradović.

Foto: printskrin/TV Prva

Ova vrsta alergije javlja se i u toku letnjih meseci, a manifestuje se tokom izloženosti hladnim stimulusima - vodi, sladoledu, ledenim sokovima...

- Postoje ljudi koji kada uzmu sladoled nateknu im usne, ali često se misli da je neko alergičan na materiju koju uzima, a ne na hladnoću. Zbog toga kažemo da se ovo oboljenje teško dijagnostikuje. Zimi je ljudi čak tretiraju kao promrzlinu ili opekotinu. Teža je dijagnostika i zbog toga što je ovo alergen koji se brzo otklanja, pa i manifestacija nestaje - ističe srpska doktorka.

Lečenje alergije na hladnoću

- Kada uspemo da dijagnostikujemo alergiju na hladnoću, onda se ona tretira kao i ostale alergijske reakcije. Ukoliko osoba ide zna da će biti izložena ledenom vazduhu, onda se uzimaju antihistaminici. Dobro je uzeti ih nedelju dana pre samog izlaganja i održavati kontinuitet tokom trajanja stimulusa. Antihistaminik se veže za receptor i ne dozvoli da se za njega veže alergen i time mi nemamo istu reakciju - objašnjava prim. dr Biserka Obradović za portal Republika.rs.

Kako kaže, potrebno je pokriti delove tela što je više moguće - nositi kapu rukavice, pa i stavljati masku, naročito tokom skijanja.

Foto: Printscreen/Youtube/Inside Edition

Ukoliko jedna grupa antihistaminika ne reaguje dobro na organizam, onda se daje lek iz druge grupe.

- Važno je naglasiti da se ne možemo sami lečiti. Lekar mora da prati naše stanje i daje adekvatnu terapiju. Alergija dok postoji alergen se ne može izlečiti, već se može samo ublažiti - jasna je naša sagovornica.

Problem je i sunce, pa i lekovi za alergiju

- Mnogo ljudi celo leto provede u dugačkim rukavima, krije se od sunca i zaklanja ešarpama kako bi što manji deo kože bio izložen zračenju. Oni su takođe pod terapijom antihistaminicima, pa ako ne reaguju onda se daju i kortikosteroidi - ističe prim. dr Biserka Obradović.

Kako zaključuje, alergije se javljaju na sve moguće supstance, pa čak i na same lekove za alergiju. Iako je to jako mali broj, potrebno je reagovati i zameniti medikament.

Foto: Yotuube-Novo jutro, Shutterstock

Nema zime, nema alergija na hladnoću

Klima se u poslednjih dve decenije značajno promenila na našim prostorima, te su ljudi jako kratak period izloženi izrazitoj hladnoći.

Alergolog dr Gorana Isailović za portal Republika.rs ističe da nije primećeno da je u samoj Srbiji došlo do pojave porasta alergija na hladnoću.

- Pre svega u Srbiji ne postoji statistika koja bi mogla da potvrdi povećanje alergije na hladnoću. U praksi nije primećeno pomeranje, naročito jer je hladnoće sve manje. Zime su blaže i to dovodi do olakšanja situacije za ovu pojavu - kaže dr Isailović.

Prevencija

Pored izbegavanja hladnoće, kod ovog oblika alergije prilično dobro deluju antihistaminici, jer se ipak najviše tokom stimulansa oslobađa histamin. U pojedinim oblicima dolazi u obzir i kraće davanje kortikosteroida u injekcijama, a kod anafilaktičnog šoka klasična anti-šok terapija. 

Ponekad se bolesniku preporučuje da terapiju, naročito zimi, reguliše prema aktivnostima, odnosno da lek uzme oko pola sata pre izlaska na hladnoću uz obvezno utopljavanje. Za zaštitu od hladnoće potrebno je namazati lice i ruke nekom od krema za zimske uslove, kao i korišćenje balzama za usta pre izlaska iz kuće. 

Ako ste alergični na hladnoću obavezno zimi nosite šal, kapu i tople rukavice. Poželjne su i tople čarape. Iako pokrivena odećom, unutrašnja strana butina može biti veoma osetljiva na hladnoću, pa se zaštititte adekvatnom garderobom.

BONUS VIDEO