SERIJAL O NAJVOLJENIJIJEM POGLAVARU SPC (4): Ovako je spasena Prizrenska bogoslovija

Autor: Za Srpski telegraf piše: Atanasije Rakita, vladika mileševski i bivši vikarni episkop patrijarha Pavla

Vesti

17.11.2022

06:15

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

U vreme kada su Albanci pravili velike nerede osamdesetih godina, tadašnji vladika Pavle povukao potez koji niko nije očekivao.

SERIJAL O NAJVOLJENIJIJEM POGLAVARU SPC (4): Ovako je spasena Prizrenska bogoslovija

Foto: Tanjug/VLADIMIR DIMITRIJEVIC

Patrijarh Pavle je ličnost koju je korisno poznavati i na koju je korisno često se podsećati. Iz toga razloga podsećamo se na njega i u dan njegovog blaženog usnuća. On je svojim življenjem i svojim delom zadivio celo čovečanstvo. Potvrdan sud o tome dali su i najpozvaniji predstavnici Crkve. Tako je patrijarh Pavle za vaseljenskog patrijarha Vartolomeja bio i veliki bogoslov, i pastir Crkve, i "čovek koji je na sebi nosio pečat svetosti", "gigant po načinu razmišljanja i po duhu". Za Mitropolita Amfilohija patrijarh Pavle je "hodeće jevanđelje","dobra vest ljudima i svima stvorenjima". Po oceni patrijarha ruskog Kirila, patrijarh Pavle je "čovek koji je otelotvorio najbolje osobine monaštva".

Mi nismo kompetentni da sudimo o ovom svetom čoveku, ali svako od nas bi imao šta reći o njemu jer je patrijarh Pavle svima sebe davao i ostao je trajno prisutan u životu svakoga od nas. Ono što je na njemu bilo najupečatljivije, čini mi se da bi se moglo nazvati hrišćanski maksimalizam i uveren sam da će u istoruji Crkve ostati zapamćen najviše po tome, kao hrišćanski maksimalista. Za mene, patrijarh Pavle je bio potpuni hrišćanin, bez nedostataka, punoća vrline, bogoslovlja i živa ilustracija života u saglasnosti s verom. Svaku jevanđelsku zapovest uzimao je ozbiljno. Međutim, njegovi jevanđelski zahtevi bili su usmereni ne samo prema njemu samome nego je nastojao da ih preporuči i drugima.

Ti njegovi maksimalistički zahtevi bili su u praksi veoma plodotvorni. Ovom prilikom bih podsetio na jedan događaj iz života Prizrenske bogoslovije, koji to potvrđuje. U vreme nereda koje su pravili komšije Albanci osamdesetih godina, ispred Prizrenske bogoslovije, kada je bilo veoma teško tamo opstajati, vladika prizrenski Pavle je od nas nastavnika zahtevao maksimalnu bratsku slogu i svaku drugu jevanđelsku vrlinu. I baš tada, kada smo mi očekivali da budemo pohvaljeni za naše neke posebne "zasluge" jer, eto, služimo na "teškom" mestu, vladika Pavle dolazi jednom prilikom u nastavničku zbornicu i svečano nam saopštava da, ukoliko ne budemo postupali adekvatno po jevanđelju, on je voljan da preporuči Sinodu da otpusti sve nastavnike Bogoslovije, a đake pošalje njihovim kućama i privremeno zatvori rad Bogoslovije, te onda odmah da ponovo otvori Bogosloviju, raspiše konkurs za angažovanje novih nastavnika i đake pozove da se vrate i nastave svoje školovanje. Shvatili smo ozbiljno njegovu poruku i poslušali ga. Zahvaljujući tom maksimalističkom pristupu vladike Pavla, opstala je Bogoslovija, ne prekidajući svoj rad ni za jedan dan, opstalo je monaštvo, manastiri, sveštenstvo i narod. Prema njegovom mišljenju, hrišćanstvu se može pristupati samo onako kako stoji u jevanđelju i nikako drukčije.

Zato zaključujem da bi bilo najbliže određenje njegove ličnosti, potpuni hrišćanin. A kada se podsećamo na njega, najispravnije je ako to činimo u blagodarnosti Bogu što nam je dao takvu ličnost i upućujući mu molbe da nas pred Bogom zastupa...

Često sam se pitao da li patrijarh Pavle ikad spava

Foto: Youtube/Televizija Forum

Vladika Atanasije Rakita

U božićnom intervjuu koji je 2019. dao Srpskom telegrafu vladika Atanasije Rakita otkrio je prvi put neke detalje iz života patrijarha Pavla, čiji je vikarni episkop bio.

- Sećanja na njega su za mene najradosnija. Ono što bih istakao, a što dosad možda nisam pominjao, jeste to da on, kad daje nekom epitimiju, duhovni lek, zajedno s njim istrajava u tome. Ja sam iz svih njegovih epitimija dosta toga naučio, bilo je tu i zapretnih epitimija, koje su za mene bile velika škola, i hvala mu na tome. Posebne su za mene bile i naše zajedničke molitve. Eh, kad bih se toga prisećao... Pitao sam se da li je ikada spavao. Moja kelija (soba) bila je sprat iznad njegove i najmilije bi mi bilo kad uveče, u gluvo doba noći, čujem kako se kreće ili kako se ranom zorom priprema za liturgiju. Zvuk njegovih koraka, kada bi išao ka kapeli Sv. Simeona, za mene je bila posebna radost, razgovor posebne vrste. A najveća privilegija bi mi bila da posle liturgije vernicima, najpre kao jeromonah, a kasnije kao njegov vikar, delim naforu - ispričao nam je vladika.

SUTRA NASTAVAK

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Komentari (0)

Loading