PATRIJARH PAVLE, NAJVOLJENIJI POGLAVAR SRPSKE CRKVE: Ostavio joj milione, a porodici samo budilnik

Miljenik naroda patrijarh Pavle upokojio se 15. novembra 2009, a u istoriju Srpske pravoslavne crkve je ušao kao jedan od najskromnijih velikodostojnika koji je mnogo učinio da i obezbožene privuče pravoslavlju.

Zbog njegove skromnosti i istinoljubivosti mnogi su ga zvali Svecem koji hoda. Život mu nije bio lak: odrastao je s tetkom, kao mladić je jedva preživeo tuberkulozu, Albanci su mu pretili smrću... Teškoće i nedaće nikada mu nisu bile prepreka i izgovor da odustane od životnog cilja - da pomaže ljudima. Ordenje i pisana dela, vredne nekoliko miliona evra, ostavio je Crkvi, a porodici samo budilnik i sat.

Republika uoči sutrašnje godišnjice njegove smrti donosi anegdote koje najbolje prikazuju lik najvoljenijeg patrijarha.

MOLITVA ZA SVE ŽRTVE

Kada je, kao vladika, boravio na Kosovu i Metohiji, desilo se da je patrijarha Pavla zaustavila naoružana albanska banda. Zločinci terorističkog OVK presreli su ga i tražili da klekne i pomoli se za sve stradale Albance. Zapovest krvnika nije poslušao, ali ih je odgovorom pokorio i sklonio s puta.

- Ja se klečeći molim u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru - rekao je Pavle i nastavio put.

SPASAO DETE KOJE SE DAVILO

Dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao je dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme, smrtonosnu tuberkulozu. Medutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uz molitve nepoznatom monahu u Manastiru Vujnu uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.

MEŠA DRUG IZ KLUPE

Gimnazijski dani patrijarha Pavla posebna su priča. Po završetku Osnovne škole Gojko Stojčević, što je bilo svetovno ime patrijarha, upisao je gimnaziju u Tuzli, a školski drug s kojim je delio klupu u učionici bio je poznati pisac Meša Selimović.

Foto: youtube.com/printscreen

MRVICE HLEBA

Jednom prilikom kada je završio s jelom, uzeo je salvetu ispred sebe na kojoj je bilo nekoliko mrvica. Tiho je pokupio svaku mrvu i pojeo. Prisutni su šokirano upitali šta to radi, a on im je odgovorio:

- Ne znate vi, deco moja, šta znači glad i koliko je dece širom sveta gladno, a mi bacamo hleb pored stola i u kontejnere. Nekima one predstavljaju život i nadu, a mi ih se tako lako odričemo. Setite se svaki put gladne dece širom Afrike i sveta kada vidite mrvice pored stola.

HRANA ZA RIBE

Tokom jednog od putovanja avionom, let je bio tubulentan, a patrijarhovi saputnici uplašeni. Jedan od arhijereja koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je da li se plaši da će avion da padne dok preleću more.

- U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele - mirno je rekao.

JEDITE U SEBI

Crkva i vera su mu bili sve i to je pokazivao na svakom koraku. Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu, samo je jedan monah ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, zašto se ne moli s ostalima, a monah mu je odgovorio da se moli u sebi.

- Bogami, okrenuću ja tebi tanjir, pa onda i jedi u sebi - hitro ga je prekorio.

PESMA S MNOGO ŽARA

Malo je poznato da je patrijarh bio izuzetan pevač. Uživao je u višeglasnom pojanju duhovnih pesama. Nikada se nije ustručavao da ukaže na propuste ukoliko hor ne bi pevao s verskim zanosom. Da bi pokazao kako treba, patrijarh je često ustajao, stao ispred hora i pokazao kako se liturgijske pesme pevaju s mnogo žara.

BONUS VIDEO: