MISTERIJA MASAKRA NA NEBU! Gadafijev let iz Jugoslavije odneo 81 život? Tragedija koja je potresla svet prepletena teorijama ZAVERE (FOTO)

Muamerov el Gadafijev put u Jugoslaviju, eksplozija u toaletu, francuska raketa, tajni vazdušni rat nad Mediteranom, zid ćutanja u vojsci i decenije zataškavanja... Sve to je prepleteno sa tragičnim i misterioznim padom aviona kompanije "Itavia" u junu 1980, kada je u vodama Tirenskog mora život izgubila 81 osoba, piše Kurir.

Uzrok pada "leta 870" i dalje je jedna od najvećih misterija moderne Italije.

Nestanak "leta 870"

Putnički avion Daglas DC-9 poleteo je sa zakašnjenjem od gotovo dva sata sa aerodroma u Bolonji ka Palermu, na Siciliji. U letelici je tog 27. juna bilo 77 putnika, dve strujardese, pilot Domeniko Gati i kopilot Enco Fontana. 

Kontakt sa letelicom je izgubljen ubrzo nakon što je u 20.37 časova stigla radio poruka iz kokpita. Avion je tada bio nedaleko od ostrva Ustika, 120 kilometara jugozapadno od Napulja. Tačno 22 minuta posle te poruke avion se raspao u vazduhu. 

Italijanski ratni avioni su nedugo zatim poleteli da lociraju mesto nesreće, ali su odustali zbog loše vidljivosti. Sve je bilo jasno kada su u narednim danima primećeni delovi letelice koji su plutali po moru.

Delovi olupine koji su izvučeni iz vode su za potrebe istrage sklopljeni poput slagalice, kako bi bilo utvrđeno šta se tačno desilo. Kako ćemo videti u nastavku teksta, čini se da je to samo dodatno podgrejalo teorije zavere.

Prva teorija

Italiju je sedamdesetih godina prošlog veka zahvatio talas političkog nasilja nezabeležen od Drugog svetskog rata. Dovoljno o tome svedoči činjenica da je ta decenija ponela ime - "olovne godine". Primera radi, u eksploziji bombe koju su neofašisti postavili na železničkoj stanici u Bolonji poginule su 73 osobe, dok je gotovo 300 bilo teško ranjeno. Sa druge strane političkog spektra možda je i najpoznatiji slučaj otmice i ubistva bivšeg premijera Alda Mora od strane levičarskih ekstremista.

Zato je među prvim teorijama o padu aviona "Itavie" bio teroristički akt. Pošto je avion poleteo iz Bolonje kasnije nego što je bilo predviđeno, spekulisalo se da je tajmer bombe bio podešen da izazove eksploziju na aerodromu u Palermu, a ne u vazduhu.

Istragu u tom smeru podržala je tehnička komisija, koju je predvodio istražitelj Frenk Tejlor. U izveštaju se navodi da je eksplozija bombe u zadnjem toaletu uzrok pada. Izvedeni su čak i detaljni testovi kojima je utvrđeno da su deformacije trupa aviona identične kao i na letelici DC-9 koja se srušila.

Ovi izveštaji su bili oštro kritikovani od strane italijanskih medija, posebno zato što, prema njihovim tvrdnjama, nema nikakvih hemijskih dokaza niti ostataka eksploziva na delovima olupine koji su izvučeni iz vode.

Raketni napad tokom vojne operacije

Malo nakon pada italijanski mediji su spekulisali da je avion oboren tokom vazdušne bitke u kojoj su učestvovali libijski, američki, francuski i italijanski lovci. Borba je izbila prilikom pokušaja atentata od strane članica NATO na libijsko rukovodstvo, moguće i na samog Muamera el Gadafija, koji je te večeri navodno leteo u istom vazdušnom prostoru. 

Tu verziju je 1999. godine podržao sudija Rozario Priore, koji je tvrdio da su njegovu istragu ometali italijanska vojska i pripadnici tajne službe.

Italijanski mediji su se pozivali i na dokumenta libijske tajne policije Muhabarata, do kojih su došli nakon pada Gadafija, u kojima se tvrdi da su "let 870" i libijski MiG napala dva francuska aviona.

Da stvari postanu još komplikovanije, 21 dan nakon pada aviona u planinama Sila na Kalabriji, jugu Italije, pronađena je olupina libijskog borbenog aviona MiG-23. Prema tvrdnjama Gadafijevog vazduhoplovstva, pilot je bio žrtva hipoksije, a pošto je bio aktiviran auto-pilot, letelica je nastavila da leti pravo sve dok se nije srušila pošto je potrošeno gorivo. 

Frančesko Kosiga, premijer Italije u vreme nesreće, 2008. godine je tvrdio da su Francuzi oborili "Itavijin" avion. Iste godine je podnet zahtev za odštetu francuskom predsedniku.

"Bomba" bivšeg premijera

Ipak, pravu "bombu" u tragediju isprepletanu sa teorijama zavere bacio je pre dve godine još jedan bivši italijanski premijer, Đulijano Amato, koji je 2023. godine za "La Republiku" rekao da su Francuzi oborili putnički avion dok su ciljali libijske vojne letelice, potvrđujući tezu da je Pariz pokušao da ubije Muamera el Gadafija.

Iako je priznao da nema čvrst dokaz, Amato rekao da je italijanska vojna služba bez njegovog odobrenja javila Gadafiju za planove Francuza.

Ono što zbunjuje, ali je posebno zanimljivo, je tvrdnja bivšeg italijanskog premijera da se Gadafi tom prilikom vraćao u Tripoli sa sastanka u Jugoslaviji. Ipak, ne postoje zvanični podaci o poseti Gadafija Jugoslaviji 1980. godine. Pukovnik je Jugoslaviju posetio ukupno pet puta: 1973, 1976, 1977, 1981 i 1982. godine. Na sahrani Josipa Broza Tita 8. maja 1980. godine predstavljao ga je general Abu Bakr Junis Džabr, ministar odbrane. 

- Najverodostojnija verzija je ona o odgovornosti francuskog vazduhoplovstva, u saučesništvu sa Amerikancima, koji su učestvovali u ratu na nebu te večeri 27. juna - rekao je Amato. Nakon nesreće, francuski, američki i NATO zvaničnici negirali su bilo kakvu vojnu aktivnost te noći.

Prema Amatovim rečima, projektil je navodno ispalio francuski lovac koji je poleteo sa nosača aviona, verovatno kod južne obale Korzike.

Amato, koji ima 87 godina, rekao je da je 2000. godine, kada je bio premijer, pisao tadašnjim predsednicima Sjedinjenih Država i Francuske, Bilu Klintonu i Žaku Širaku, kako bi ih pritisnuo da rasvetle šta se dogodilo. Ti zahtevi su rezultirali "potpunom tišinom", rekao je Amato.

Posle tog intervjua oglasio se saopštenjem i kabinet premijerke Đorđe Meloni. Istakli su da Amatove reči "zaslužuju pažnju", ali su i napomenuli da je bivši premijer jasno rekao da su ove tvrdnje "plod njegovih ličnih zaključaka". 

Amato je apelovao na francuskog predsednika Emanuela Makrona da opovrgne ili potvrdi njegove tvrdnje o uzroku pada aviona.

Dodatne teorije zavere i "gumeni zid"

Misterijama tu nije kraj. Još jedna nepotvrđena tvrdnja, iz domena teorija zavere, jeste da je plovilo koje je vršilo potragu za ostacima na dnu okeana bilo francusko, ali da su samo američki zvaničnici imali pristup delovima aviona koji su pronađeni. Takođe, u određenim krugovima se tvrdi da su radarski izveštaji navodno brisani.

Posle serije saslušanja održanih od 1989. do 1991. godine, Parlamentarna komisija za terorizam na čijem je čelu bio senator Libero Gvaltijeri, izdala je zvanični zaključak da je masakr kod Ustike, naziv koji se odomaćio u italijanskim medijima, "prvenstveno čin de fakto neobjavljenog rata", i da je u pitanju teroristički čin.

Ono što je definitivno "potpalilo" razne teorije zavere je činjenica da su se istražitelji i rođaci žrtava decenijama sudarali sa "gumenim zidom" ("muro di gomma"). Svaki put kada bi želeli da dobiju pouzdane informacije o tragediji, sve se samo "odbijalo".

Smirivanju situacije nije doprinelo ni to što je više pripadnika italijanskog vazduhoplovstva bilo pod istragom i sudilo im se zbog raznih krivičnih dela vezanih za pad letelice - na listi su falsifikovanje dokumenata, veleizdaja, krivokletstvo, zloupotreba položaja... 2004. godine generali Korado Meliljo i Zeno Tasjo su oslobođeni optužbi za veleizdaju. Optužbe protiv generala Lamberta Bartolučija i Franka Ferija su odbačene zbog zastarelosti.

Sud u Palermu je 2011. godine naložio italijanskoj vladi da isplati 100 miliona evra odštete rođacima žrtava, zbog nedostatka bezbednosti na letu, ali i zbog prikrivanja istine i uništavanja dokaza.

U januaru dve godine kasnije sud je presudio da postoji obilje dokaza da je avion oboren zalutalom raketom, potvrđujući da odšteta mora biti isplaćena.

Muzej sećanja na masakr kod Ustike otvoren je 2007. godine u Bolonji. U njemu su smešteni delovi aviona, uključujući gotovo ceo spoljni trup koji je sastavljen i izložen. Izloženi su i predmeti koji su pripadali putnicima, a pronađeni su u moru nedaleko od mesta pada.

BONUS VIDEO