PUTINOVI NAJVEĆI ADUTI U SUKOBU S UKRAJINOM: Oružje koje bi moglo da donese sigurnu pobedu Rusiji ili da ZAPEČATI SUDBINU SVETA

Rat u Ukrajini, koji je započeo u februaru 2022. godine nakon ruske invazije, odnosno početka, kako je Rusi nazivaju, specijalne vojne operacije. Ukrajina je od početka sukoba od zapadnih zemalja dobila veliki broj oružja, municije, oklopnih vozila, tenkova i ostale vojne tehnike.

Međutim i pored sve te pomoći, rat još uvek traje, a ruska strana u svom arsenalu poseduje veoma napredna i razorna oružja. U nastavku pročitajte koja od njih su glavni aduti Rusije koji bi mogli da osiguraju njenu pobedu.

1. Kinžal

Foto: Tanjug/AP

Kinžal je hipersonična raketa vazduh-zemlja, koja može da leti brzinom od deset maha (oko 12.000 kilometara na sat) i da menja pravac i visinu skoro do samog udara u cilj. Ova raketa je neuhvatljiva za postojeće sisteme protivvazdušne odbrane i može da nosi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu. Kinžal se ispaljuje sa aviona MiG-31K na visini od oko 20 kilometara i ima domet od oko 2.000 kilometara. Ova raketa je već testirana u ratnim uslovima, jer je Rusija koristila Kinžal da napadne ukrajinske ciljeve u 2023. godini, uništivši skladišta goriva i municije.

2. Sarmat

Foto: Profimedia

Sarmat je interkontinentalna balistička raketa, koja je naslednik čuvene rakete R-36M, poznate pod nadimkom “Satana”. Sarmat je težak oko 200 tona i može da ponese do 15 nuklearnih bojevih glava, koje mogu da imaju različite snage i da se odvoje od rakete u različitim pravcima. Sarmat ima domet od oko 18.000 kilometara i može da leti preko oba pola, izbegavajući tradicionalne putanje i sisteme rane upozore. Sarmat je ušao u operativnu upotrebu 2022. godine i smatra se jednim od najmoćnijih i najstrašnijih oružja u ruskom nuklearnom arsenalu.

3. Burevestnik

Foto: Printscreen/https://www.youtube.com/@neutrino.science.defense

Burevestnik je krstareća raketa na nuklearni pogon, koja je još u razvoju, ali koja je privukla veliku pažnju zbog svojih jedinstvenih karakteristika. Burevestnik bi trebalo da ima neograničeni domet, jer koristi nuklearni reaktor kao izvor energije. Takođe, Burevestnik bi trebalo da bude veoma teško otkriti i presresti, jer može da leti nisko, da menja brzinu i pravac i da izbegava radarske i protivraketne sisteme. Burevestnik bi mogao da nosi konvencionalnu ili nuklearnu bojevu glavu i da pogodi bilo koju tačku na planeti. Međutim, ovo oružje je još uvek u eksperimentalnoj fazi i suočava se sa brojnim tehničkim i sigurnosnim problemima.

Neki od tih problema su:

• Teškoće u stabilizaciji i kontroli raketnog motora na nuklearni pogon, koji mora da radi u različitim uslovima i da izdrži visoke temperature i pritiske
• Rizik od radioaktivnog zagađenja i curenja nuklearnog goriva, koje bi moglo da ugrozi životnu sredinu i zdravlje ljudi, ako bi došlo do nesreće
• Nedostatak pouzdanih podataka i testiranja o performansama i efikasnosti rakete, koja je veoma skupa i složena za proizvodnju i održavanje

4. Posejdon

Foto: Tanug/AP, Youtube/SUT Media

Posejdon je podvodni dron-torpedo na nuklearni pogon, koji je takođe u razvoju i koji je deo ruske strategije da stvori “oružje osvete” koje bi moglo da nanese neprihvatljivu štetu neprijatelju u slučaju nuklearnog napada na Rusiju. Posejdon bi trebalo da ima domet od oko 10.000 kilometara i da leti brzinom od oko 200 kilometara na sat. Posejdon bi mogao da nosi snažnu nuklearnu bojevu glavu, koja bi mogla da izazove cunami i da uništi obalske gradove i vojne baze. Ovo oružje je takođe u eksperimentalnoj fazi i suočava se sa sličnim problemima kao i Burevestnik.

5. Avangard

Foto: east2west news / WillWest News / Profimedia

Avangard je hipersonični klizeći blok, koji se montira na interkontinentalnu balističku raketu i koji može da nosi nuklearnu bojevu glavu. Avangard se odvaja od rakete u završnoj fazi leta i klizi kroz atmosferu brzinom od oko 27 maha (oko 33.000 kilometara na sat). Avangard može da menja pravac i visinu i da izbegava protivraketne sisteme. Avangard je u operativnoj upotrebi od 2019. godine i smatra se jednim od najnaprednijih oružja u ruskom nuklearnom arsenalu.

Ova oružja su veoma moćna, brza, precizna i neuhvatljiva i mogu da nose konvencionalne ili nuklearne bojeve glave. Međutim, ova oružja nisu bez rizika i ograničenja. Neka od njih su još u razvoju i nisu potpuno testirana i pouzdana. Neka od njih su veoma skupa i složena za proizvodnju i održavanje. Neka od njih bi mogla da izazovu katastrofalne posledice za životnu sredinu i čovečanstvo, ako bi došlo do nesreće.

Takođe, ova oružja ne garantuju vojnu pobedu, jer se suočavaju sa protivmerama i odgovorima drugih zemalja, koje takođe razvijaju svoje hipersonične i nuklearne sposobnosti.

Stoga, upotreba ovih oružja bi bila poslednja opcija za Rusiju i zahtevala bi visok stepen političke volje i odlučnosti.