Bugarski parlament konačno verifikovao slanje vojne pomoći Ukrajini!

Poslanici bugarskog parlamenta konačno su, nakon četiri meseca oklevanja, ratifikovali međuvladin ugovor sa Ukrajinom koji će omogućiti isporuku vojne pomoći Kijevu, a obim paketa koji će biti upućen u tu zemlju predstavlja jasan indikator da je Sofija konačno promenila stav o ukrajinskoj krizi, piše Balkansec.net. 

Parlamentarci su prvobitno usvojili odluku bugarske Vlade o tom pitanju još tokom jula, ali je procedura zahtevala i ratifikaciju ugovora između dve Vlade, jer je reč o isporuci naoružanja. Reč je o 100 rashodovanih oklopnih transportera koji su do sada bili formalno vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova ali koji nisu bili u upotrebi još od 80-ih godina prošlog veka.

Odluku o njihovom slanju Ukrajini podržala su 152 poslanika vladajuće koalicije, od ukupno 240 deputata u parlamentu. Mnogo više od formalne vojne pomoći, koja će svakako olakšati popunu tehnikom pešadijskih bataljona ukrajinske vojske istrošenih u dugotrajnom sukobu sa Rusijom, ta odluka bugarskih parlamentaraca označiće i promenu stava o slanju vojne pomoći Ukrajini uopšte.

Naime, zvanična Sofija je do sada bila uzdržana u tom pogledu i jasno je stavljala do znanja da očekuje adekvatnu kompenzaciju od saveznika iz NATO, pre svih SAD, za svako sredstvo koje pošalje na Istok.

To se ogledalo u svesnom otezanju bugarskih državnih organa da preduzmu konkretne korake u pravcu slanja vojne tehnike, pa je tako prethodno bilo predviđeno da oklopnjaci Ukrajini budu isporučeni u septembru i oktobru ove godine.

Takođe, ranije je Bugarska vojnu pomoć Ukrajini u manjem obimu slala isključivo preko posrednika, dok će slanje oklopnih transportera biti prvi slučaj da se veća količina tehnike pošalje direktno.

Foto: Tanjug AP

Posmatrači tog procesa špekulišu da je pozitivna odluka bugarskog parlamenta direktna posledica odluke američkog Stejt departmenta koji je u septembru dozvolio tamošnjoj vojnoj industriji da Bugarskoj prodaju oklopna vozila Strajker.

Bugarski parlament je 9. novembra odobrio kupovinu 183 Strajkera, u raznim konfiguracijama i namenama, a za kupovinu tog novog naoružanja za potrebe Kopnene vojske Sofija je izdvojila oko 1,5 milijardi američkih dolara.

Kako je navedeno u odluci koju je usvojio parlament, oklopni transporteri za Ukrajinu biće isporučeni sa izvornim naoružanjem ali će biti poslati i svi pripadajući rezervni delovi koji su na raspolaganju bugarskoj policiji.

I dalje ostaje misterija je o kojim oklopnim transporterima je reč, a poznavaoci vojnih i policijskih prilika u Bugarskoj smatraju su da će put Ukrajine krenuti stari sovjetski BTR-60, kakve i dalje masovno koriste ukrajinske oružane snage.

BTR-60 predstavlja kariku u razvoju sovjetskih oklopnih transportera točkaša, nastalu nakon BTR-152 a pre BTR-70. Proizvođen je u Sovjetskom savezu (u današnjem Nižnjem Novgorodu), kao i po licenci u Rumuniji, gde je iz fabrika izlazio pod nazivom TAB-71.

Sovjeti su ga proizvodili od 1959. do 1976. godine, dok je u Rumuniji poslednji primerak proizveden 1990. godine. Pretpostavlja se da je ukupno proizvedeno nešto manje od 27.000 komada.

Foto: Tanjug AP

Osim tri člana posade, u zavisnosti od verzije, BTR-60 može da preveze između sedam i 14 vojnika. Naoružan je teškim mitraljezom KPVT u pokretnoj kupoli, kalibra 14,5 milimetara, i koaksijalnim mitraljezom PKT, kalibra 7,62 milimetra.

Čeoni oklop pruža zaštitu od šrapnela i metaka kalibra 7,62 milimetara iz neposredne blizine a bočni i zadnji oklop štiti od metaka istog kalibra ispaljenih sa razdaljine veće od 100 metara.

Nakon što je "probijen led", postavlja se pitanje da li će Bugarska konačno pristati da u Ukrajinu prebaci i drugu tehniku, koja bi toj zemlji omogućila da nastavi sadašnji tempo sukoba sa Rusijom.

Iako je u NATO već 19 godina, Bugarska i dalje koristi dosta nekadašnjeg sovjetskog naoružanja, pa je u tom smislu na visokom mestu liste potencijalnih "donora" za Ukrajinu.

Nije tajna da bi Ukrajini odgovarala eventualna isporuka lovaca Mig-29 i jurišnika Su-25, koje Bugarska i dalje aktivno koristi a koje planira da zameni sa višenamenskim američkim avionima F-16.

Takođe, teško da bi Kijev odbio i eventualnu ponudu o isporuci konzerviranih bugarskih tenkova iz porodice T-72, raketnih sistema PVO tipa Osa i Strela-10 i drugih oklopnih vozila sovjetske proizvodnje.

Ono što bi bilo možda i najveće pojačanje je raketni sistem PVO S-300PMU kojim Bugarska raspolaže. Vlada u Sofiji do sada nije pokazivala spremnost da se odrekne tog sistema velikog dometa, čak ni kada se Slovačka odrekla jedinog diviziona istog tipa u korist Ukrajine.

BONUS VIDEO